Ђорђе Вукадиновић: Питање санкција Русији разоткрило дубину подела на опозиционој сцени. Отворена перспектива сарадње дела власти и дела прозападне опозиције на теми увођења санкција

 Опозициона сцена поделила се на проевропске странке и удружења који подржавају увођење санкција Русији (ССП, ПзП, ПСГ, ДС, коалиција Морамо) и на десницу која се томе противи (Народна странка, Нови ДСС, оба крила ПОКС, Двери, Заветници), а о дубини те поделе и утицају на бираче, наши саговорници имају различита мишљења.

– Очигледно да је став према теми увођења санцкија Русији у великој мери поделио српску опозицију. Али ја бих то формулисао другачије, он јесте допринео подели, али мислим да је само обелоданио, учинио да постану очигленде разлике које постоје и које су постојале раније избију на видело. Ова тема је више лакмус да би иначе већ присутне потребе постале упадљиве, указује политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић. Он додаје да је то важан критеријум, али да није једини критеријум за сарадњу нити за поделе, јер су поделе постојале и раније, те су оне и биле и персоналне природе.

Парадоксално је да се ствара теоријска могућност сарадње делова владајуће коалиције и дела опозиције који се слажу око тога да санкције би требало да буду уведене, сматра уредник НСПМ, који каже да чак и ако до сарадње не дође, она се наговештава

Вукадиновић оцењује да је питање санцкија сувише крупно и важно те да ће његово истурање у први план отежати сарадњу опција које су теоријски сарадњу могле да остваре.

– Парадоксално је да се ствара теоријска могућност сарадње делова владајуће коалиције и дела опозиције који се слажу око тога да санкције би требало да буду уведене, сматра уредник НСПМ, који каже да чак и ако до сарадње не дође, она се наговештава.

Социолог Дарио Хујрић иако истиче да се опотиција не петља превише у тему санкција Русији, покушавајући да се држи у средини, наводи да разлике у мишљењу међу опозиционим групацијама по овом питању не би назвао поделама.

– Опозиција покушава да се не сврста директно на страну Запада, као и да не изгуби подршку проруских бирача. Са те стране ме не изненађује да се неке од тих страна не оглашавају или се оглашавају генеричним саопштењима. У Скупштини сада имамо једну леву опцију којој међународна политика није у фокусу и са те стране није изненађује што немамо унисон одговор опозиције, али је питање да ли би опозиција уопште требало да има заједничко мишљење. Мислим лично да је боље да свака опција има свој појединачан став, али не видим нешто претерано да се они гурају у први план, говори Хујрић.

Овај социолог напомиње да јавност ништа ново није сазнала након што је тема санкција постала предмет дебата – јер је и пре тога јасно било да се опозицоне опције разликују по питању сврставања уз Запад или Исток, те је однос према санкцијама само дошао као потврда те већ познате поделе.

Коме је лакше – противницима или присталицама санкција?

Поставља се питање како однос према санкцијама које различите опозицоне групације имају утиче на њихову подршку у бирачком телу, као и коме је у односу на позицију режима лакше – про или антисанкцијашким опцијама.

Да је десним опцијама, које се санкцијама противе, лакше, сматрају наши саговорници.

Хујрић оцењује да је десничарским странкама лакше јер своју политику не везују за Запад, односно представљају се као опоненти политике овог дела света. Десници на руку иде и то што, сматра социолог, „владини медији наклоњени СНС форсирају подшрку Русији“.

– Међутим, ја увек постављам питање које су странке искрено опозиција, а које су у некаквој орбити СНС. За Заветнике већ знамо да у тој орбити јесу, а Двери имају све повољнији третман у владиним медијима. То је једна симбиоза деснице у односу на СНС, наводи Хујрић.

Вукадиновићев НСПМ спровео је истраживање чији су резултати показали да је 6,9 одсто грађана Србије за увођење санкција Русији, док је 82,1 одсто против, а 11 одсто став по овом питању нема.

 Прозападна опозиција која је за санкције одговара режиму Александра Вучића јер му омогућава да се у односу на њих представља као патриоте које бране националне интересе. То је тако, слагао се режим са њима или не

Уредник НСПМ наводи за наш лист да је то истраживање показало да десне, националне опције боље стоје у бирачком телу од оних прозападних.

– Прозападна опозиција која је за санкције одговара режиму Александра Вучића јер му омогућава да се у односу на њих представља као патриоте које бране националне интересе. То је тако, слагао се режим са њима или не, сматра Вукадиновић.

Да прозападна, односно просанкцијашка опозиција Вучићевом режиму иде у корист у овом погледу сматра и Хујрић, који наводи да уз ту слику режима који брани националне интересе иде и прича о сталном одолевању спољним и унутрашњим притисцима да се санкције уведу.

– Прозападна опозиција би себи могла да олакша тако што би заузела јаснији став, а не жоглирала у односу Запада и Истока. То жонглирање се уопште не разликује од жонглирања Вучића. Опозиција око Ђиласа и ССП-а служи као естетески прихватљивији пандан СНС, али су по одређеним позиција веома слични владајућим странкама, те су готово идентични и не верујем да ће мењати своју псеудонеутралну позицију, сматра Хујрић.

Подсетимо, представници власти су у том контексту говорили и о све учесталијим дојавама о постављеним бомбама широм Србије, које су тумачили као „специјални рат против Србије“ како би је натерали да санкције уведе.

– Власт константо потенцира да се опире притисцима, али ми не сазнајемо који су притисци у питању, нити знамо ко притиске врши, какви су притисци у питању, као какве последице ће одређени потези у односу на те притиске донети. Функционишемо као деца која се ставе на задње седиште и не питамо се ни где се вози, ни шта ће се радити тамо кад стигнемо, оцењује Хујрић.

(Данас.рс)