Đorđe Vukadinović na RTS: Ne možemo se ponašati kao da je sa ovim izborima sve u redu. Bili su neregularni na više nivoa, od drastične medijske asimetrije, do podnošenja fantomskih lista i dovođenja fantomskih glasača

Bojan Klačar iz Cesida kaže za RTS da Vlada treba sadržajno i kredibilno da odgovori na ozbiljne optužbe opozicije, i da nema drugog puta osim dijaloga da bi se vratilo poverenje. Đorđe Vukadinović iz NSPM ističe da dobar deo učesnika izbora osporava rezultate, da institucije nisu radile svoj posao i da o tome nije bilo dovoljno reči u javnosti, kao i da su neophodni krupni rezovi da bi se poverenje eventualno povratilo. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je dijalog nuđen, ali da ga opozicija nije želela, čime je stavila tačku na priču o izbornim uslovima. Profesor Vladimir Vuletić smatra da razmere onog što opozicija tvrdi da se dogodilo nisu takve da bi moglo da se utiče na rezultate.

Kakva je politička scena posle izbora – tema je o kojoj su u emisiji Takovska 10 raspravljali politički analitičari Dejan Vuk Stanković, Đorđe Vukadinović (Nova srpska politička misao), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet Beograd) i Bojan Klačar (Cesid).

Bojan Klačar iz Cesida ukazuje da se u stranačkom životu posle izbora iskoračilo, iako ne izašlo, iz jedne jako velike fragmentiranosti.

Zakoračilo se, objašnjava, u nešto što se u nauci može zvati nekom vrstom "dvoipopartijskog sistema", gde dve koalicije ili stranke vode ključnu reč, Srpska napredna stranka i Srbija protiv nasilja.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ne bi rekao da se nešto naročito promenio odnos snaga u odnosu na prethodni period.

Ocenjuje da će najjača opoziciona grupacija biti "Srbija protiv nasilja", da je desnica u tom pogledu u drugom planu, dok Srpska napredna stranka može da formira komfornu i funkcionalnu većinu.

Ukazuje da je "Srbija protiv nasilja" jedan konglomerat partija, i da bi bili jači kada bi funkcionisali kao homogena organizacija.

"Meni se čini da će tu doći do takozvane ostavinske postizborne rasprave i da će stranke ići ka tome da formiraju svoje samostalne poslaničke klubove", smatra Dejan Vuk Stanković.

Klačar: Treba da usledi odgovor Vlade na ozbiljne optužbe opozicije

Što se tiče opozicionih protesta i zahteva za poništavanje izbora, Klačar smatra da u ovakvom kontekstu treba da usledi prevashodno odgovor Vlade Srbije, da se odgovori na ozbiljne optužbe opozicije.

Klačar ističe i da nema drugog puta osim dijaloga.

"Taj odgovor treba da bude vrlo sadržajan i kredibilan, a nakon toga koliko god bilo teško u ovom momentu i koliko god taj dijalog bio limitiran, čini mi se da drugog puta nema. Vlada Republike Srbije na drugoj strani mora da sarađuje sa Odirom i Oebsom, ali i nekakva vrsta dijaloga i vlasti i opozicije je neophodna, koliko god da u tom momentu liči da je nemoguće", smatra Klačar.

Klačar objašnjava da je izborni proces u Srbiji dominantno napravljen tako da zavisi od političkih stranaka.

"Naša čitava izborna administracija, od vrha, od Republičke izborne komisije do biračkih odbora, bazirana je na stranačkom paritetu. To ne znači da nema profesionalaca, ali su izabrani na predlog stranaka. Takav sistem u nekoj vrsti balansa može da drži samo bazično poverenje. To poverenje mora da se vrati, ono mora da se vrati dijalogom", ocenjuje Klačar.

Vukadinović: Institucije nisu radile svoj posao, već su učestvovale u izbornoj prevari

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli je istakao da dobar deo učesnika izbora osporava rezultate, a da o tome nije bilo dovoljno reči u javnosti, pa ni na javnom servisu.

"Da se ne pravimo kao da je sve u redu, i kao da institucije rade svoj posao. Pa ne, nisu radile svoj posao, nego su direktno saučestvovali u prevari", smatra Vukadinović i ocenjuje da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ bila apsolutno asimetrično zastupljena u medijima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

"Druga stvar je ono što se videlo, što je postalo evidentno, da ste imali najmanje desetak lista koje su učestvovale na izborima praktično bez potpisa, odnosno sa poklonjenim potpisima koje im je obezbedio neko drugi, samo da bi se stekla većina odnosno dominacija vlasti u izbornim komisijama", kaže Vukadinović.

Treća stvar, dodaje Vukadinović, jeste da tema "fantomskih birača" — koji su dovođeni sa strane, što iz Republike Srpske, što iz gadova i opština u kojima nije bilo lokalnih izbora — zadire u samu suštinu, regularnost i kredibilnost izbornog procesa.

U toj operaciji direktno su učestvovali pojedinci i državne institucije koje bi, pored ostalog, trebalo da se brinu o regularnosti izbora.

"Zato je poverenje izgubljeno i neophodni su krupni rezovi da bi se eventualno povratilo", smatra Vukadinović.

Vuletić: Da li se na ovim izborima događalo nešto što već nije od 2000.

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić smatra da razmere onog što opozicija tvrdi da se dogodilo nisu takve da bi moglo da se utiče na rezultate.

"Prvo je pitanje, da li se na ovim izborima događalo nešto što već nije ranije na izborima koji se faktički od 2000. godine do danas ovde sprovode. I drugo pitanje, da li su razmere toga što se dogodilo, a opet kažem s obzirom na ono što sam imao prilike da čitam u tim izveštajima očigledno da je bilo nekih stvari koje traže razjašnjenje, koje traže tumačenje, jer su tumačenja različita, da li je to suštinski moglo da utiče na rezultate izbora, pa čak i na rezultate izbora u Beogradu. I na osnovu onoga što sam imao prilike da vidim, da čitam u tim izveštajima, moj odgovor na oba pitanja je negativan", ističe Vuletić.

Kaže da takozvana migracija birača nije nešto što je novost i da je bila prisutna i u svim ranijim izborima, da ih svako koristio na svoj način.

"Pitanje s tim u vezi je da li je to nešto što je u skladu sa zakonom ili ne. I to je ono na što bi trebalo, verovatno, da odgovor sud", kaže Vuletić.

Stanković: Dijalog je nuđen, opozicija ga nije želela

Stanković kaže da ne zna zašto bi bilo nekog specijalnog dijaloga.

"Kada je trebalo da bude dijalog, a to je nuđeno od strane predsednika Republike, u drugoj ili trećoj nedelji protesta prošle godine, opozicione stranke nisu htele da idu na taj dijalog i time su stavili tačku na priču o izbornim uslovima. Kada su odlučili da traže izbore i prihvate izbore, tu su prihvatili uslove i bilo bi u skladu s političkim fer plejom da prihvate i ishode rezultata“, kaže Stanković, ali napominje da bi izborni uslovi mogli da budu bolji.

Što se tiče medija, smatra da neravnoteža u prisustvu stranaka postoji zato što jedan deo stranaka bojkotuje neke medijske kuće.

Različita očekivanja od izbora u Beogradu

Što se tiče izbora u Beogradu, Stanković i Klačar su ocenili da je veća šansa da bude formirana većina nego da dođe do ponavljanja izbora, dok Vuletić i Vukadinović smatraju da je verovatnije da će beogradski izbori biti ponovljeni.

Stanković, ipak, ističe da je "lopta u dvorištu liste doktora Nestorovića"

Što se tiče aktera, ocenjuje da imaju različite šanse ukoliko se ponovi glasanje. "Ako se ponovi beogradsko glasanje, očekujte da će naprednjaci imati vetar u leđa, zato što ovi nisu uspeli da im obore rezultate u Beogradu i da im obore legitimitet procesa. Nestorović se izlaže riziku da ne dobije i ovo što je dobio, jer on je bio van radara glavnih takmaca na izborima", smatra Stanković.

Vukadinović ne očekuje da bude formirana gradska vlast.

Šta je u Srbiji ostalo od levice i desnice

Vladimir Vuletić kaže da izbori jesu doneli neke nove stvari i navodi nestanak desnice, ali i levice.

"Svi govore da je nakon ovih izbora na neki način desnica nestala, ali nisam čuo ili malo ko pominje da je zapravo nestala i levica, ali levica je zaista nestala, dok je desnica samo raskomadana ako možemo tako da kažemo“, ukazuje Vuletić.

Druga je stvar, napominje Vuletić, što najveće stranke ili grupacije jesu “catch all“ stranke u kojima možete da prepoznate i levicu i desnicu.

Vukadinović smatra da nestanak levice nije rezultat izbora, jer "ona to nije ni bila".

"Mi generalno levice ovde nemamo. Za mene je naravno vest kataklizma, apokalipsa desnice na ovim izborima. To jeste nešto što se donekle moglo očekivati s obzirom na način na koji su izašli na te izbore, znači razjedinjeno i to je ta samoubilačka odluka", dodaje Vukadinović.

Stanković ističe da Srpsku naprednu stranku treba smatrati umerenom desnicom, pogotovo pošto su oni članovi evropske asocijacije desnih i konzervativnih partija, i pošto su u krajnjoj liniji nastali iz jedne desne partije.

"Ali ne zbog odluke ove liste o kojoj govorimo, već možda zbog stvari što će gospodin Vučić, delom zbog ovog spoljnog pritiska, a delom iz ovoga o čemu je Dejan govorio i što nije bez osnova da može da se nada dobrom ili popravku rezultata na ponovljenim izborima, s ovim vetrom u leđa", objasnio je Vukadinović.

Klačar je rekao da je više razloga koji idu u prilog tezi da može doći do formiranja većine u gradu.

"Podsetiću na jednu važnu stvar iz zakona, iz procedura koja može da utiče na tu odluku, a to znači da je za razliku od Narodne skupštine, za konstituisanje Skupštine grada, neophodno da se izabere predsednik Skupštine grada", rekao je Klačar.

Objasnio je da to znači da se za izbor predsednika Skupštine grada mora imati određena većina, ako se uopšte želi da se Skupština grada konstituiše 19. februara, kako je to najavila Srpska napredna stranka. "To sugeriše da postoje bar neke indicije da ta većina postoji", istakao je Klačar.

Dodao je pritisci iznutra, preko protesta, nisu veliki i da je to po njegovom mišljenju dodatni razlog zbog kog veruje da se Srpska napredna stranka može odlučiti da formira većinu u gradu.

Smatra i da nisu veliki pritisci spolja, da oni jesu veliki u instituciji Evropskog parlamenta i kod pojedinih evroparlamentaraca, što ne treba ni na koji način potceniti, ali da je činjenica da nema pritisaka sa onih adresa koje su suštinski najuticajnije, a to znači šefovi država, predsednici vlada i izvršna tela u najuticajnim, pre svega zapadnim partnerima.

"Ključno pitanje zapravo ovde jeste da li se može doći do većine, ja bih rekao da SNS ne odgovara tesna većina od 56 odbornika, imajući u vidu važnost Beograda u kontekstu projekta Ekspo 27", rekao je Klačar.

Vuletić smatra da je ipak veća mogućnost da se ponove beogradski izbori, ali da, kako je rekao, to nije dobro za Srbiju i Beograd.

(RTS, NSPM)