субота, 20. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Кривокапић избегао замку, темељни уговор треба да буде потписан, али у Подгорици и јавно, а не кришом; ДФ да одлучи да ли подржава, или руши Владу
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Кривокапић избегао замку, темељни уговор треба да буде потписан, али у Подгорици и јавно, а не кришом; ДФ да одлучи да ли подржава, или руши Владу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 31. мај 2021.

Изненадни позив црногорском премијеру Здравку Кривокапићу да дође у Београд и у име Владе Црне Горе потпише темељни уговор са Српском православном црквом (СПЦ) био је нека врста политичке сачекуше или клопке за њега, коју су режирали челници Демократског фронта (ДФ), власти у Београду и дио црквене хијерархије - оцијенио је политички аналитичар и бивши посланик у српском парламенту Ђорђе Вукадиновић.

Он је „Вијестима“ казао да се Кривокапић доста сретно и спретно извукао из те клопке, мада, додаје, не без одређених посљедица.

„Кривокапић је добро реаговао. Мислим да би било много горе - и по њега и по односе у Црној Гори - да је потписао темељни уговор у Београду. Кривокапић је овим мало ојачао своју политичку позицију, а да ли је и медијску и ону у јавном мњењу - то ћемо тек да видимо“, наводи Вукадиновић.

“Тешко је повјеровати да Вучић није био упознат с дешавањима у вези доласка Кривокапића и припреме за потписивање темељног уговора”, каже Вукадиновић

Кривокапић је у четвртак увече, 27. маја, ненајављено допутовао у Београд. Новинска агенција Танјуг, блиска српском државном врху, објавила је да је црногорски премијер дошао да потпише темељни уговор са патријархом СПЦ, Порфиријем.

Међутим, Кривокапић је недуго затим на Твитеру саопштио да је допутовао како би челницима СПЦ, чији је Сабор био у току, пренио “поруку вјерног народа“ да нови митрополит црногорско-приморски треба да буде епископ Јоаникије, те да би темељни уговор требало потписати 30. октобра на Цетињу, на дан смрти бившег поглавара Митрополије црногорско-приморске (МЦП) Амфилохија.

Из СПЦ су касније те вечери саопштили да су изненађени Кривокапићевим ставовима и да је једини разлог његовог доласка у Патријаршијски двор било потписивање темељног уговора. Од ставова црногорског премијера оградио се и Јоаникије.

Из владајућег Демократског фронта (ДФ), највећег парламентарног конституента власти, саопштили су да Кривокапић нема намјеру да потпише темељни уговор, да би он послије лидере тог савеза оптужио да су му „припремили аферу“ и да им то „неће проћи“.

Поручио је да ће темељни уговор бити потписан „уз народ Црне Горе“.

Црногорски премијер је рекао и да је један од челника ДФ-а, Андрија Мандић, директно и лично вршио притисак да се избор митрополита црногорско-приморског одгоди до реконструкције Владе.

Јуче је на Сабору СПЦ за новог поглавара МЦП изабран досадашњи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Вукадиновић каже да га је зачудила информација да ће без раније најаве бити потписан темељни уговор.

Он сматра да није било разлога за било какву врсту тајновитости у вези тог питања.

„Логично је да темељни уговор буде потписан, али не у оваквој хитњи и овако конспиративно“, додаје он.

Теоретичар политике, Предраг Зеновић, наводи да не мисли да је могуће, без протоколарно саопштеног разлога, позвати премијера једне државе и онда му напречац ставити темељни уговор на потпис.

Зеновић не мисли да је намјера ДФ-а да руши Владу фото: геадтеатар ме

„Остали смо ускраћени за објашњење. Будући да и даље не знамо садржај темељног уговора, не можемо судити о разлозима за одгађање и њиховој ваљаности. Ако је уговор прихватљив, зашто није потписан? Ако није, вјерујем да јавност мора да зна зашто није. Синоћни избор митрополита баца ново свјетло на ову ситуацију“, рекао је он „Вијестима“.

Андрија Мандић је јуче, на питање каква је судбина Владе након посљедњих догађаја, одговорио да ће ДФ наредних дана имати „врло конкретан план који ће ићи у правцу испуњавања у потпуности свих предизборних обећања које су дали“.

„За то је одговорна прије свега Влада, а она није урадила готово ништа да их испуни, изузев обећања о Закону о слободи о вјероисповијести. Тако да ћемо свести биланс и процијенити шта је Влада до сада урадила, и имати конкретну акцију како да се уради оно што је обећано грађанима Црне Горе“, саопштио је он.

Зеновић истиче да је за ДФ и његово бирачко тијело, ово питање, осим измјене Закона о слободи вјероисповијести, било и остало један од политичких приоритета, те да је очекивано да на њему инсистирају.

Он сматра да, без обзира на тешке оптужбе које су прваци тог савеза упутили премијеру поводом новонастале ситуације, намјера ДФ-а није да „руши“ Владу.

„Не мислим да је намјера ДФ-а да ’руши’ Владу, нити да било којем конституенту власти тако нешто, у овом тренутку, може бити опортуно. Није добро да се ДФ третира као опозиција од стране остатка парламентарне већине и саме Владе, нити то што ДФ ту улогу добровољно прихвата. Све веће и уочљивије разлике унутар владајуће већине говоре нам да ће бити потребно много више дијалога и консензуса у њиховим редовима како би Влада опстала, и остварила макар неке резултате који би је легитимисали у очима грађана“, објашњава Зеновић.

Вукадиновић каже да је позиција Владе и премијера сад - чистија.

„Утолико што су позиције јасне и што је ДФ истјеран на чистину. Они више неће моћи да играју улогу и власти и опозиције. Лопта је дефинитивно на њиховој половини терена. Они ће морати да се пресаберу и да виде да ли ће да ’руше’ Владу или ће да приступе конструктивно и наставе да учествују у функционисању владајуће већине. Кривокапић је можда погријешио што је ради привида мира у кући оклијевао да јавно проговори о односима с ДФ-ом. Сад је макар то ’пукло’. Да ли ће Влада опстати или неће - то је неизвјесно. Али, било је неизвјесно и раније“, напомиње Вукадиновић.

Предсједник Србије и лидер Српске напредне странке (СНС), Александар Вучић, казао је јуче, алудирајући на посјету Кривокапића Београду, да није знао ко ће се састати с патријархом СПЦ, Порфиријем.

„Оптужен сам да сам извршио државни удар у Црној Гори и да се то неће промијенити док ме у Србији не смијене. Неко је нешто рекао с владикама, ко ће да буде митрополит или епископ... Нијесам ни знао ко ће да посјећује патријарха, нити сам знао ко ће да буде митрополит. Појма немам о чему причају“, тврди Вучић.

Ако он опсесивно прати резултате избора у мјеснима заједницама у најмањим општинама у Србији – а о чему је говорио на јучерашњем скупу СНС-а – тешко је повјеровати да није био упознат с дешавањима у вези доласка Кривокапића и припреме за потписивање темељног уговора

Вукадиновић каже да му је тешко да повјерује да Вучић није уплетен у ове догађаје.

„Ако он опсесивно прати резултате избора у мјеснима заједницама у најмањим општинама у Србији – а о чему је говорио на јучерашњем скупу СНС-а – тешко је повјеровати да није био упознат с дешавањима у вези доласка Кривокапића и припреме за потписивање темељног уговора“, наглашава он.

Зеновић оцјењује да рјешење овог питања за Вучића сигурно представља важан адут пред јавним мњењем у Србији, а избор блиског митрополита пожељан утицај на политичке процесе у Црној Гори.

„Међутим, избор Јоаникија за цетињског митрополита, чини се, шаље још једну у низу порука у ових неколико година да СПЦ успијева да одоли политичком утицају и сачува своје принципе и интерес вјерника. МЦП, пак, има посебно мјесто у окриљу СПЦ, али и државно-историјски значај за Црну Гору, и та чињеница данас има симболичку, али довољно велику тежину, коју сви морају да уваже“, закључује саговорник „Вијести“.

(Вијести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер