Đorđe Vukadinović: Kakav je sporazum Srbija sklopila sa austrijskom vladom po pitanju migranata – i zašto se čini kao da i vlast i opozicija i mediji migrantsko pitanje guraju pod tepih?

Moje današnje pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova. Već duže vreme sam se spremao da ga postavim, ali uvek bude nekih, naizgled, aktuelnijih, ili dnevno aktuelnijih tema. I, evo,  prošlo je već dva meseca, bilo je tu i tamo nekih komentara i reakcija u javnosti, ali ne i odgovora sa zvaničnog i najvišeg mesta. Dakle, pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i naravno Vladu Srbije, odnosno gospođu Anu Brnabić.

Ovo prvi put otkrivam. Kao ministar sam sklopio ugovor sa Srbijom, gde osobe koje dobiju negativan odgovor na traženi azil u Austriji, a ne mogu da se vrate u svoje zemlje, budu odvedene u Srbiju

Pitanje se odnosi izjavu bivšeg austrijskog ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla, datu krajem septembra, koji je gostujući u jednoj emisiji, u okviru njihove predizborne kampanje, rekao, citiram: „Ovo prvi put otkrivam. Kao ministar sam sklopio ugovor sa Srbijom, gde osobe koje dobiju negativan odgovor na traženi azil u Austriji, a ne mogu da se vrate u svoje zemlje, budu odvedene u Srbiju“. To je rekao austrijski ministar Kikl i još je prebacio svojim kolegama u debati što sad njemu nešto zameraju, jer, eto, za razliku od njih koji samo pametuju, on nešto konkretno radi i uradio je.

Nas, naravno, ne zanima austrijska predizborna kampanja, odnosno njihova politička borba. Ali nas itekako zanima nešto što se direktno odnosi na državu Srbiju i na neki navodni dogovor  (mada se ja plašim da nije „navodni“), koji je austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova sklopilo sa Vladom Srbije, odnosno, pretpostavljam, sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova, a u vezi prihvata odbijenih tražilaca azila u Austriji.

Krajem septembra je data ova izjava. A još 2018. godine austrijska štampa je pisala o tome da su u toku pregovori sa Srbijom upravo u tom pravcu (o kojem govori Kikl) i da se vode razgovori da Srbija prihvata migrante kojima su odbijeni zahtevi za azil, i to ne samo iz Austrije, nego i drugih članica Evropske unije Dakle, to je nešto što zaslužuje ozbiljan komentar.

Ja nisam neko ko će neosnovano dizati dramu, paliti alarm, ili širiti ne znam kakvu paniku o opasnosti koja preti od migranata. Ali ne možemo ni zatvarati oči pred tim problemom kojim se bavi većina zemalja Evropske unije i što je ozbiljna tema u predizbornim dijalozima i polemikama i u Austriji, i u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji. Širom Evrope to je ozbiljna i važna tema.

Vlast ne želi da se mnogo talasa da se ne bi „uzbunjivala javnost“ i da se ne bi podizali strahovi i brige u vezi sa temom migranata. A deo opozicije (naglašavam, deo) kao da ne želi to da poteže, da ne bi bili optuženi za ksenofobiju

Samo se čini da to ovde u Srbiji nikoga ne zanima. I to rekao bih iz dvostrukog razloga. Vlast ne želi da se mnogo talasa da se ne bi „uzbunjivala javnost“ i da se ne bi podizali strahovi i brige u vezi sa temom migranata. A deo opozicije (naglašavam, deo) kao da ne želi to da poteže, da ne bi bili optuženi za ksenofobiju i slične stvari. A možda i zato da se ne bi zamerali nekim centrima moći u EU i šire, koji su na temu mugranata posebno osetljivi.

Bilo kako bilo, moja direktna pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova glase: Koliko ima legalnih migranata u ovom trenutku u Srbiji? Koliko ih je prošlo kroz Srbiju u prethodnih par godina? Koliko je ulupno podnetih zahteva za azil? Ja znam da je tih zahteva relativno malo. I vrlo važno pitanje: Koja je polna i starosna struktura migranata koji se trenutno nalaze u Srbiji?

Naravno, posebno je pitanje kakva je ta struktura kod ovih neregistrovanih migranata. I  kakav je odnos registrovanih i neregistrovanih, jer se na osnovu ozbiljnih indicija može reći da ovih neregistrovanih ima mnogo više.

Humanitarni motivi nisu sporni, ali mislim da se ovde pod firmom „humanitarne“ pomoći i akcije provlači mnogo toga neprihvatljivog i rekao bih neozbiljnog u odnosu države Srbije prema migrantskoj krizi

Incidenata ima širom Srbije, a naročito ih ima u pograničnim mestima, gde je stacioniran veći broj migranata. O tome naši mediji i naša javnost uglavnom ćute, ili neadekvatno izveštavaju. Prošle nedelje je ovde u ovoj skupštini, u ovoj sali, profesor Ševarlić bio ružno napadnut i optužen da je maltene „fašista“ – samo zato što je na jedan normalan način to pitanje postavio organima države Srbije. A u tom trenutku, upravo te večeri, u Somboru se odvijala bukvalno „racija“ gde je nekoliko stotina ilegalnih, odnosno neregistrovanih migranata, samo za jednu noć sakupljeno, uhapšeno i prebačeno u Preševo. Već sutradan se polovina njih vratila ponovo nazad!

Kao što rekoh, dosta je problematična i asimetrična ta struktura, pogotovu ovih neregistrovanih migranata, za razliku od onih registrovanih, gde imate dosta porodica sa decom. Dakle, humanitarni motivi nisu sporni, ali mislim da se ovde pod firmom „humanitarne“ pomoći i akcije provlači mnogo toga neprihvatljivog i rekao bih neozbiljnog u odnosu države Srbije prema migrantskoj krizi.

Hvala.

(NSPM)

Videti još: Šef beogradske Kancelarije UNHCR: Broj migranata u Srbiji dva puta veći nego prošle godine - do novembra ih ušlo oko 27 hiljada