Ђорђе Вукадиновић: Какав је споразум Србија склопила са аустријском владом по питању миграната – и зашто се чини као да и власт и опозиција и медији мигрантско питање гурају под тепих?

Моје данашње питање иде на адресу Министарства унутрашњих послова. Већ дуже време сам се спремао да га поставим, али увек буде неких, наизглед, актуелнијих, или дневно актуелнијих тема. И, ево,  прошло је већ два месеца, било је ту и тамо неких коментара и реакција у јавности, али не и одговора са званичног и највишег места. Дакле, питање за Министарство унутрашњих послова и наравно Владу Србије, односно госпођу Ану Брнабић.

Ово први пут откривам. Као министар сам склопио уговор са Србијом, где особе које добију негативан одговор на тражени азил у Аустрији, а не могу да се врате у своје земље, буду одведене у Србију

Питање се односи изјаву бившег аустријског министра унутрашњих послова Херберта Кикла, дату крајем септембра, који је гостујући у једној емисији, у оквиру њихове предизборне кампање, рекао, цитирам: „Ово први пут откривам. Као министар сам склопио уговор са Србијом, где особе које добију негативан одговор на тражени азил у Аустрији, а не могу да се врате у своје земље, буду одведене у Србију“. То је рекао аустријски министар Кикл и још је пребацио својим колегама у дебати што сад њему нешто замерају, јер, ето, за разлику од њих који само паметују, он нешто конкретно ради и урадио је.

Нас, наравно, не занима аустријска предизборна кампања, односно њихова политичка борба. Али нас итекако занима нешто што се директно односи на државу Србију и на неки наводни договор  (мада се ја плашим да није „наводни“), који је аустријско Министарство унутрашњих послова склопило са Владом Србије, односно, претпостављам, са српским Министарством унутрашњих послова, а у вези прихвата одбијених тражилаца азила у Аустрији.

Крајем септембра је дата ова изјава. А још 2018. године аустријска штампа је писала о томе да су у току преговори са Србијом управо у том правцу (о којем говори Кикл) и да се воде разговори да Србија прихвата мигранте којима су одбијени захтеви за азил, и то не само из Аустрије, него и других чланица Европске уније Дакле, то је нешто што заслужује озбиљан коментар.

Ја нисам неко ко ће неосновано дизати драму, палити аларм, или ширити не знам какву панику о опасности која прети од миграната. Али не можемо ни затварати очи пред тим проблемом којим се бави већина земаља Европске уније и што је озбиљна тема у предизборним дијалозима и полемикама и у Аустрији, и у Немачкој, Француској, Британији. Широм Европе то је озбиљна и важна тема.

Власт не жели да се много таласа да се не би „узбуњивала јавност“ и да се не би подизали страхови и бриге у вези са темом миграната. А део опозиције (наглашавам, део) као да не жели то да потеже, да не би били оптужени за ксенофобију

Само се чини да то овде у Србији никога не занима. И то рекао бих из двоструког разлога. Власт не жели да се много таласа да се не би „узбуњивала јавност“ и да се не би подизали страхови и бриге у вези са темом миграната. А део опозиције (наглашавам, део) као да не жели то да потеже, да не би били оптужени за ксенофобију и сличне ствари. А можда и зато да се не би замерали неким центрима моћи у ЕУ и шире, који су на тему муграната посебно осетљиви.

Било како било, мојa директнa питањa Министарству унутрашњих послова гласe: Колико има легалних миграната у овом тренутку у Србији? Колико их је прошло кроз Србију у претходних пар година? Колико је улупно поднетих захтева за азил? Ја знам да је тих захтева релативно мало. И врло важно питање: Која је полна и старосна структура миграната који се тренутно налазе у Србији?

Наравно, посебно је питање каква је та структура код ових нерегистрованих миграната. И  какав је однос регистрованих и нерегистрованих, јер се на основу озбиљних индиција може рећи да ових нерегистрованих има много више.

Хуманитарни мотиви нису спорни, али мислим да се овде под фирмом „хуманитарне“ помоћи и акције провлачи много тога неприхватљивог и рекао бих неозбиљног у односу државе Србије према мигрантској кризи

Инцидената има широм Србије, а нарочито их има у пограничним местима, где је стациониран већи број миграната. О томе наши медији и наша јавност углавном ћуте, или неадекватно извештавају. Прошле недеље је овде у овој скупштини, у овој сали, професор Шеварлић био ружно нападнут и оптужен да је малтене „фашиста“ – само зато што је на један нормалан начин то питање поставио органима државе Србије. А у том тренутку, управо те вечери, у Сомбору се одвијала буквално „рација“ где је неколико стотина илегалних, односно нерегистрованих миграната, само за једну ноћ сакупљено, ухапшено и пребачено у Прешево. Већ сутрадан се половина њих вратила поново назад!

Као што рекох, доста је проблематична и асиметрична та структура, поготову ових нерегистрованих миграната, за разлику од оних регистрованих, где имате доста породица са децом. Дакле, хуманитарни мотиви нису спорни, али мислим да се овде под фирмом „хуманитарне“ помоћи и акције провлачи много тога неприхватљивог и рекао бих неозбиљног у односу државе Србије према мигрантској кризи.

Хвала.

(НСПМ)

Видети још: Шеф београдске Канцеларије УНХЦР: Број миграната у Србији два пута већи него прошле године - до новембра их ушло око 27 хиљада