Ђорђе Вукадиновић: Јаков Милатовић је велики фаворит у другом кругу председничких избора. Његов успех је последица разочарања грађана у годинама зацементирану политичку географију у Црној Гори

 Ако се наредних дана не деси неки драматични скандал, један од лидера Покрета Европа сад (ПЕС) Јаков Милатовић, који је искористио незадовољство грађана тренутном политичком сценом, поразиће у другом кругу предсједничких избора актуелног шефа државе и Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

То су, између осталог, оцијенили саговорници “Вијести”, анализирајући исход прекјуче одржаног првог круга избора, након кога ће се за предсједничку функцију 2. априла борити челници ДПС-а и ПЕС-а.

Политички аналитичар из Београда и главни уредник “Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић, тврди да је други круг готово ријешен, и да је само питање с којом разликом ће тријумфовати Милатовић.

Не буде ли неког драматичног скандала, мислим да је други круг практично одлучен. Колико је Ђукановић био фаворит у првом кругу, још је више Милатовић у другом. Противкандидати ДПС-а ишли су у три озбиљне колоне, и незамисливо је да у другом кругу исход може бити другачији осим прилично убједљиве побједе Милатовића. То не значи да се неће играти до самог краја, и да Ђукановић неће учинити све што може да угрози ову процјену

”Не буде ли неког драматичног скандала, мислим да је други круг практично одлучен. Колико је Ђукановић био фаворит у првом кругу, још је више Милатовић у другом. Противкандидати ДПС-а ишли су у три озбиљне колоне, и незамисливо је да у другом кругу исход може бити другачији осим прилично убједљиве побједе Милатовића. То не значи да се неће играти до самог краја, и да Ђукановић неће учинити све што може да угрози ову процјену”, истиче Вукадиновић.

Он је, дан уочи избора, позивајући се се на истраживања НСПМ-а тачно прогнозирао какав ће бити однос снага послије првог круга.

Према привременим резултатима које је Државна изборна комисија (ДИК) синоћ утврдила, Ђукановић је освојио је 35,37 одсто гласова (или 119.673 гласа), Милатовић 28,92 одсто (97.858 гласова), а један од првака Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић 19,32 одсто (65.386).

Лидер Демократа Алекса Бечић добио је 11,10 одсто (37.562), посланица Социјалдемократске партије (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић 3,15 (10.669), предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић 1,38 (4.652), док је независни кандидат Јован Радуловић Јоџир освојио 0,76 одсто (2.574).

За тријумф довољна Мандићева и Бечићева подршка

Вукадиновић наводи да Ђукановић може у другом кругу да рачуна на гласове Драгиње Вуксановић Станковић - мада је, каже, гро њих већ узео у првом - и на, како додаје, поправљање резултата у национално мјешовитим срединама. Међутим, наглашава да не мисли да ту постоји довољна резерва гласова да би шеф ДПС-а могао да очекује “нешто много више”.

С друге стране, саговорник сматра да ће Милатовићу за побједу бити довољна подршка коју су му најавили Мандић и Бечић, па чак, каже, и ако их њихови бирачи не послушају у потпуности.

Мислим да постоји један проценат бирача, не знам колики, који је, незадовољан односима у већини од 30. августа 2020. године, прескочио први круг, али који ће у другом изаћи да гласа Милатовића, односно против Ђукановића. То значи да није тачно да Милатовић нема одређену резерву мимо странака које су га подржале

”Мислим да постоји један проценат бирача, не знам колики, који је, незадовољан односима у већини од 30. августа 2020. године, прескочио први круг, али који ће у другом изаћи да гласа Милатовића, односно против Ђукановића. То значи да није тачно да Милатовић нема одређену резерву мимо странака које су га подржале”, објашњава Вукадиновић, додајући да очекује да уочи другог круга буде “озбиљних напада” на Милатовића, и да ће му “прегледати и српска и црногорска крвна зрнца”.

Ђукановић, који се бори за нови предсједнички мандат, освојио је, према привременим резултатима, преко 60 хиљада гласова мање него 2018, кад је тријумфовао у првом кругу. Највише гласова у Бару, Улцињу, Мојковцу, Тивту... отишло је Ђукановићу.

Он је прексиноћ саопштио да су остварили зацртани резулат - “освојили изнад 120.000 гласова”, најављујући тријумф 2. априла.

”То сматрам вриједним резултатом који ме испуњава задовољством... Ту је озбиљна предност у односу на другог кандидата, с којим ћу се такмичити”, рекао је.

Навикавање да ДПС више не влада

Говорећи о Ђукановићевом резултату, Вукадиновић каже да је предсједник ДПС-а освојио неколико процената више него што су му давале предизборне анкете, и да су то гласови који “недостају Вуксановић Станковић”.

Наводи да се од претходних предсједничких избора све у Црној Гори промијенило. Подсјећа да су се, прије свега, догодиле литије против Закона о слободи вјероисповијести, које су, додаје, трајно промијениле политичку архитектуру Црне Горе, те да се догодио 30. август.

Кад је институционална власт ДПС-а и Ђукановића сломљена. Можда још не у главама свих, али људи у Црној Гори се навикавају да ДПС није на власти. Без обзира што многи нису фасцинирани учинцима тридесетоавгустовске већине, готово нико од њих не помишља да се треба вратити уназад и гласати Ђукановића

”Кад је институционална власт ДПС-а и Ђукановића сломљена. Можда још не у главама свих, али људи у Црној Гори се навикавају да ДПС није на власти. Без обзира што многи нису фасцинирани учинцима тридесетоавгустовске већине, готово нико од њих не помишља да се треба вратити уназад и гласати Ђукановића”, напомиње Вукадиновић.

Политички теоретичар Феђа Павловић, оцјењује да је Ђукановић прошлонедјељном одлуком да распусти Скупштину и распише пријевремене парламентарне изборе за јун, своју судбину у другом кругу директно везао за резултат ДПС-а на државним изборима.

Тиме је, каже, други круг претворен у “својеврсни референдум о 30. августу”.

”Ђукановићева побједа дала би вјетар у леђа ДПС-у на изборима 11. јуна. То би, у најбољем случају, значило још пет година хаотичне и дисфункционалне кохабитације, а у најгорем повратак на власт нереформисаног ДПС-а и дефинитивни пораз 30. августа”, тврди Павловић.

Антиестаблишмент кандидат

Кад је ријеч о Милатовићу, функционеру партије основане у јуну прошле године, он је на изборима освојио готово 98 хиљада гласова. Његов резултат за проценат и по је мањи него Мандићев и Бечићев збирно.

Уз њихову, али и подршку коју су му најавили Грађански покрет (ГП) УРА, Социјалистичка народна партија (СНП), Уједињена и Права Црна Гора, има добре изгледе да, након увођења вишестраначја прије више од 30 година, постане први шеф државе који није из ДПС-а.

Милатовић је у предсједничку трку ушао пошто је ДИК из ње, због афере с двојним држављанством, дисквалификовао предсједника ПЕС-а Милојка Спајића, иако је формално-правно испуњавао услове за кандидатуру.

Доживљај великог дијела грађана Црне Горе је да не само ДПС и ДФ, него и већина политичке сцене, играју против Милатовића и Спајића. То је њему прибавило једну априорну симпатију. Начин како је Спајић избачен из игре, али и инциденти на Цетињу, такође су сигурно додатно допринијели утиску да сви мало играју против њих

Вукадиновић каже да је Милатовић “јако добар кандидат”, да има “несумњиве личне квалитете”, те да је његовом резултату допринијело неколико ствари.

”Доживљај великог дијела грађана Црне Горе је да не само ДПС и ДФ, него и већина политичке сцене, играју против Милатовића и Спајића. То је њему прибавило једну априорну симпатију. Начин како је Спајић избачен из игре, али и инциденти на Цетињу (гдје је Милатовић нападнут уочи предизборне конвенције), такође су сигурно додатно допринијели утиску да сви мало играју против њих”, објашњава он.

Павловић каже да је Милатовић наступио као “антиестаблишмент кандидат”, и да му је пошло за руком да капитализује широко распрострањено незадовољство тридесетоавгустовском политичком елитом, које је, подвлачи, нарочито изражено међу некадашњим гласачима коалиције “За будућност Црне Горе” (ЗБЦГ).

”Узевши у обзир његов лични имиџ, али и чињеницу да је за мандата ‘експертске’ владе и био дио нове владајуће структуре, не може се рећи да је Милатовићу улога катализатора народног бијеса потпуно природно легла. Њега је у антиестаблишмент кандидата, више него ишта друго, претворило одбијање ДИК-а да утврди Спајићеву кандидатуру, што је велики број бирача доживио као потврду цинизма владајућих странака и њихове спремности да не бирају средства у обрачуну с конкуренцијом”, поручује он.

Мандића коштао "дупли пас" са Ђукановићем

Иако је уочи избора важио за најозбиљнијег такмаца Милатовићу у борби за други круг, Мандић је освојио готово десет одсто гласова мање од њега. То значи да лидеру ДФ-а ублажавање реторике, којем је прибјегао у овој кампањи, није помогло.

Он је прексиноћ позвао присталице да подрже Милатовића, наводећи да побједе кандидата ПЕС-а нема без подршке ДФ-а.

Дуел је био нека врста мача с двије оштрице за Мандића. Претпостављам да су и они тога били свјесни, али то је био покушај да се у завршници, лоптом с пола терена, погоди кош, и ускочи у други круг. На крају, не да се то није догодило, него је Мандића коштало неколико процената подршке, јер су бирачи, или бар тај осјетљиви дио антидепеесовског бирачког тијела, препознали ту неку врсту барем ‘дуплог паса’, ако не и дила између Мандића и Ђукановића

Мандићу је ово било друго учешће на предсједничким изборима, након што је 2008, с 19,5 одсто подршке (64.473 гласа), завршио на другом мјесту, иза Филипа Вујановића (ДПС).

Вукадиновић сматра да Мандића нису коштале помирљиве поруке, и да због њих није изгубио подршку свог језгра, али ни добио нове бираче. Ако га је нешто коштало, то је, каже, ТВ дуел са Ђукановићем, односно “сумња да игра дупли пас” с лидером ДПС-а.

Дуел двојице снимљен је на “неутралној територији”, у једном подгоричком хотелу, а емитован на двијема телевизијама чије су уређивачке политике блиске ставовима ДПС-а, односно ДФ-а.

”Дуел је био нека врста мача с двије оштрице за Мандића. Претпостављам да су и они тога били свјесни, али то је био покушај да се у завршници, лоптом с пола терена, погоди кош, и ускочи у други круг. На крају, не да се то није догодило, него је Мандића коштало неколико процената подршке, јер су бирачи, или бар тај осјетљиви дио антидепеесовског бирачког тијела, препознали ту неку врсту барем ‘дуплог паса’, ако не и дила између Мандића и Ђукановића”, оцјењује Вукадиновић.

Бечић се припремао за државне изборе

Кад је ријеч о Бечићу, он је у изборној ноћи саопштио да његов резултат показује да Демократе имају чврсто бирачко тијело. Поручио је да за њих нема пречег циља него да потврде “да је Ђукановић пао”.

Вукадиновић наводи да је Бечић остварио резултат изнад очекивања, који је, према његовим ријечима, тренутни максимум.

”Имао је врло добру кампању, али мислим да је ушао у њу невољно, без обзира на неке чудне и врло оптимистичне бројке које су се посљедњих дана шириле по друштвеним мрежама и медијима, да је други круг малтене ту. Мислим да је двоцифрен резултат његов максимум у овом тренутку, и да је он овдје више бранио свој будући резултат и политичку част на парламентарним изборима, него што је стварно вјеровао да може да дође до другог круга”, објашњава он.

Велики пад у односу на претходне предсједничке изборе, осим Ђукановића, доживјела је и Драгиња Вуксановић Станковић, која је изгубила око 16.700 гласова. Она је због тога најавила повлачење из политике, поручујући да ће убудуће дјеловати с мјеста професорице Правног факултета.

Вуксановић Станковић пала и због снимка

Вукадиновић тврди да су два разлога краха Вуксановић Станковић. Један је, како је рекао, посљедица скандала, односно аудио-снимка који је пласиран на друштвеним мрежама уочи избора, а у ком она критикује партијске колеге Ранка Кривокапића и Николу Ђурашковића. Други разлог је, каже, “циљано и тактичко гласање” дијела њених потенцијалних бирача, који су се, наводи, у задњи час окренули Ђукановићу.

”Јер је сад тим суверенистичким гласачима било важно да њихов глас не буде бачен. Није Вуксановић Станковић могла поновити резултат са прошлих предсједничких избора, али је сигурно могла рачунати на солидан резултат. Зашто га није забиљежила, то је посљедица снимка за који не знам из којих извора је пуштен - њених страначких или депеесовских”, подвлачи он.

Говорећи о Горану Даниловићу, саговорник каже да је он имао потенцијал за бољи резултат, али да су у посљедњих неколико недјеља његови потенцијални гласачи отишли “ка јачим и изгледнијим кандидатима унутар антидепеесовске групације”. То је потврдио и Даниловић, саопштивши након избора да је сигуран да је дио његових гласова отишао Милатовићу “да би се осигурао пролазак у други круг”.

Јоџир није Бели

Коментаришући резултат инфлунсера Јована Радуловића, који је у недјељу био посљедњепласирани, Вукадиновић оцјењује да је та кандидатура од почетка била “несрећна и лоша”.

”Међутим, ако је он или неко други рачунао да ће имати ефекат као Бели Прелетачевић у Србији (на изборима 2017. завршио као трећи) - онда се преварио, јер од тога није било ништа”, закључује саговорник.

Гласачко право у првом кругу имала су 542.154 бирача, а важећи је, према привременим резултатима ДИК-а, био 338.381 гласачки листић. То значи да је излазност износила 62,4 одсто.

Вукадиновић: Мањине виде да Ђукановић није што је био

Упитан како тумачи излазност на изборима, која је мања него на посљедњим парламентарним (тада је била преко 76 одсто), Вукадиновић каже да је то нека врста показатеља “замора материјала”, тј. одређеног незадовољства свим оним што се дешавало након промјене власти 30. августа.

Прво, нису имали свог кандидата. Друго, и они осјећају да Ђукановић није оно што је био. Треће, не може више да пролази та прича о угрожености ако Ђукановић не побиједи. То је оно због чега је Ђукановић прижељкивао Мандића у другом кругу, јер би можда на тај начин покушао да направи мобилизацију старог типа на реторици против ДФ-а. То тешко и сад успијева, чак и с оваквим Мандићем, а још теже ће успјети против Милатовића

”Незадовољства побједницима од 30. августа, али и цијелом политичком сценом. Међутим, то није, по мом разумијевању, незадовољство које ће изазвати контралавину, коју би Ђукановић могао узјахати, већ само извјесно осипање”, сматра он.

Највећа излазност била је, према подацима ДИК-а из изборне ноћи, у Шавнику (81,88 одсто), Никшићу (81,86 одсто), у Зети, Мојковцу, Пљевљима, Плужинама, Подгорици... Најмања у Гусињу (30,12 одсто), Петњици (37,71 одсто), Улцињу (36,48 одсто)... У Тузима је проценат излазности био 49,94.

На питање како објашњава мању излазност у срединама у којима живе мањински народи, Вукадиновић одговара:

”Прво, нису имали свог кандидата. Друго, и они осјећају да Ђукановић није оно што је био. Треће, не може више да пролази та прича о угрожености ако Ђукановић не побиједи. То је оно због чега је Ђукановић прижељкивао Мандића у другом кругу, јер би можда на тај начин покушао да направи мобилизацију старог типа на реторици против ДФ-а. То тешко и сад успијева, чак и с оваквим Мандићем, а још теже ће успјети против Милатовића”, каже он, додајући да ће у другом кругу излазност вјероватно бити нешто већа, али да не очекује “лавину гласова”.

Чак и да је буде, тешко би, каже он, могла да спасе Ђукановића.

Павловић: Бирачи се ослобађају страха

Павловић каже да "ДПС-ова изборна машина" није успјела да спријечи губитак 20.000 гласова у односу на парламентарне изборе 2020.

”Чини се да изборне утакмице више нису ограничене на сукоб етаблираних партијских корпорација, као и да се бирачи постепено ослобађају страха од мистификованих партијских машинерија. Рекао бих да је у питању наставак тренда видљивог на претходним локалним изборима, кад је заказао систем такозваног сигурног гласа, јер је добар дио бирача схватио да партије на власти више нису у стању да прецизно идентификују како је ко гласао”, рекао је.

Павловић је објаснио како је резултат првог круга показао “домете скупих кампања и партијских машинерија у условима ослобођеног изборног процеса”.

”Кандидат једног политичког стартупа, без икакве озбиљне кампање, убједљиво је поразио такмаце иза којих су стајали озбиљни ресурси и уигране страначке инфраструктуре”, истиче он.

(Вијести)