Ђорђе Вукадиновић: Хистеричне реакције режима на саму најаву кандидатуре Драгана Ђиласа знак су велике нервозе и страха

Могло се претпоставити да одлука Драгана Ђиласа да уђе у трку за градоначелника Београда неће проћи без реакције Српске напредне странке. Ни Социјалистичка партија Србије није заостала за напредњацима у нападу на бившег коалиционог партнера у главном граду.

Међутим, број реакција изненадио је многе. Лавина коментара, осуда и критика на лични рачун Ђиласа, његовог досадашњег рада и позадине истицања кандидатуре за аналитичаре, осим слабости напредњака и социјалиста, значи и њихов страх од резултата који би бивши градоначелник могао да оствари.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да су реакције СНС и СПС знак страха и да њима несвесно Ђиласу дају на значају и признају његову снагу.

- Чак и за познаваоце српских политичких прилика, била је изненађујућа ова хистерична и готово неконтролисана реакција из редова владајуће коалиције на саму најаву могућности да се Ђилас укључи у трку. Нема практично никога ко игра било какву улогу у актуелној власти, а да се у последња 24 часа није најстрашнијим речима и увредама обрушио на Ђиласа - а што, рекао бих, највише говори о готово ирационалном страху који власт има од његове кандидатуре - наводи Вукадиновић.

Политиколог Никола Младеновић за Данас каже да прве реакције на озваничење кандидатуре Ђиласа подсећају на добро познате технике медијске антипропаганде у Србији у протеклих неколико година.

- То су листом аргументи ад хоминем против личности опозиционара. То је социјални популизам у којем се противници брендирају као "тајкуни". То је претежно негативна кампања према такозваној "бившој власти", уместо показивања, веома слабих, резултата садашње власти. Ово је само увод у кампању која ће се извесно тек интензивирати. Она ће вероватно бити беспоштедна, као што су и председнички избори показали - указује он.

Према његовим речима, и власти и опозицији јасно је да ће резултат у Београду утицати на власт у Србији.

“Губитак главног града би био неприхватљив за коалицију на власти из више разлога. Она се до сада ослањала на механизме подређивања правосуђа и независних агенција, ограничавање јавне дебате, на формалне и неформалне видове економских притисака на грађане и привреду.

Губитак главног града би у значајној мери ограничио моћ власти. Не само да би тиме била освојена формална моћ, већ би опозиција била у бољем материјалном стању, људи би били охрабрени да демонстрирају своје незадовољство стањем у Србији и проширио би се потенцијални домен медијских слобода. Штавише, пад до сада високе популарности власти би имао потенцијал да ослободи латентне сукобе који већ тињају у владајућим странкама. Због овога ће странке републичке власти мобилисати све своје потенцијале да ограниче претњу”, сматра Младеновић.

(Данас)