Đorđe Vukadinović: Dok se ugrožavaju ljudska i verska prava Srba i SPC u Crnoj Gori, naša Vlada i skupština se ponašaju po principu: „Selo gori, a baba se češlja“

Na sednici održanoj 16. januara, članovi Odbora razmotrili su i predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o zapošljavanju izdržavanih lica članova diplomatskih i konzularnih predstavništava, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama i konzularnim predstavništima i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o obavljanju plaćene delatnosti određenih članova porodice članova diplomatsko-konzularnih predstavništava.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Žika Gojković, Dušica Stojković, Nemanja Radojević, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, Nikola Savić, Đorđe Kosanić, Đorđe Vukadinović, Dragan Šormaz, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Maja Mačužić Puzić, Nataša Mihailović Vacić, Dubravka Filipovski i Ljiljana Malušić.

***

Đorđe Vukadinović: Već je rečeno – i to je tačno – da je reč o više-manje rutinskim i tipskim sporazumima kakve smo mi ovde već usvajali, kada je reč o odnosima sa raznim drugim zemljama. Vidim da su se zaredali ti sporazumi i tu u principu nema ništa sporno.

Meni se čini da je prosto neumesno da u ovom trenutku, ovaj Odbor usvaja ovaj sporazum sa Crnom Gorom. Jer, bez obzira što u njemu nema ništa sporno, problem je što itekako ima nešto sporno u aktuelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Crne Gore 

Dakle, ja ne mislim da je ovde to sporno, bar ne prema obrazloženju koje smo prethodno čuli u vezi onog prethodnog sporazuma, i ja bih prosto rutinski glasao za ovo potvrđivanje. Ali ne možemo da ignorišemo činjenicu da mi smo skupštinski odbor Republike Srbije i (to je moj predlog, inicijativa i sugestija, ako hoćete, preporuka, molba – svejedno mi je kako ćete da formulišete), meni se čini da je prosto neumesno da u ovom trenutku, ovaj Odbor usvaja ovaj sporazum sa Crnom Gorom. Jer, bez obzira što u njemu nema ništa sporno, problem je što itekako ima nešto sporno u aktuelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Crne Gore. Odnosno, u vezi sa ovim, svima znanim događajima povezanih sa usvajanjem „Zakona o slobodi veroispovesti“ (koji se tako pomalo ironično zove – „o slobodi veroispovesti“), a kojim se ozbiljno zadire u prava jedne veroispovesti, odnosno vernika Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Dakle, s obzirom na taj delikatan trenutak bilateralnih odnosa, ja bih prosto predložio da se ovo, ili skine sa dnevnog reda, ili prosto da se kao odbor uzdržimo od izjašnjavanja. Sam sporazum po sebi nije sporan, ali mislim da je taktički i simbolički trenutak rđav. Ili barem da ne bude da smo napustili ovaj Odbor, a da se uopšte nismo izjasnili, niti pomenuli ove događaje u CG, kada je već propušteno da se izjasnimo u plenumu.

Jedno su izjave za medije, konferencije za štampu, usputni odgovori na usputna pitanja, a drugo je da se jedna sednica, ili makar jedna tačka jedne sednice Odbora za spoljne poslove, posveti odnosima Beograda i Podgorice

To je bio poslednji radni dan redovnog zasednja skupštine kada su eskalirali oni događaji i kada je usvojen taj sporni zakon u Skupštini Crne Gore, pa su čak i bili privedeni neki poslanici, uz sve one nemile scene. Dakle, tada smo možda trebali reagovati kao Narodna skupština. Ali mi smo Odbor za spoljne poslove i mislim da bi bilo zgodno doneti makar nešto od čitavog dijapazona mera, koje nam načelno stoje na raspolaganju. Od predloga skupštini da se izjasni i zauzme stav – do nečega što je definitivno u našoj nadležnosti, a to je da pozovemo ministra spoljnih poslova, da dođe ovde i da nam objasni aktuelni trenutak u odnosima vlada Republike Srbije i Crne Gore. Mislim da je to legitiman zahtev. Ja ću to ponoviti i kao predlog pod tačkom razno, dakle, da ministar Dačić dođe ovde (dolazio je često i rekao je da „ne beži i ne izbegava to“ i moramo priznati da je zaista dolazio) i obavesti ovaj Odbor o tim događajima. Jer, jedno su izjave za medije, konferencije za štampu, usputni odgovori na usputna pitanja, a drugo je da se jedna sednica, ili makar jedna tačka jedne sednice Odbora za spoljne poslove, posveti odnosima Beograda i Podgorice.

Iz tog razloga, predlažem da se ne glasa o ovoj tački, nego da se umesto toga kolege poslanici izjasne ako imaju nešto da kažu u vezi sa ovom temom, a da mi formalno uputimo predsedniku Odbora predlog i zahtev ministru spoljnih poslova da se u vezi sa ovom situacijom, makar napravi jedna posebna sednica Odbora za spoljne poslove, ako ne i nešto više.

Hvala.

(...)

Đorđe Vukadinović: Kao što znate, na ovom Odboru se uglavnom konstruktivno razgovara i to je, neću baš reći „sveti izuzetak“, ali nije nažalost, baš ni redovna praksa, barem ne univerzalna praksa pod krovom ove skupštine. Tako da, ja ovo nisam rekao iz bilo kog nekog drugog, spoljneg, ili ne znam, političkog ili politikantskog razloga. Kao što vidite, nije mi problem da glasam za neki predlog ili potvrdu nekog sporazuma. Reč je odnosima između država koja zavisi o spoljnoj politici i da normalne zemlje nemaju velikih rezova i ogromnih promena u zavisnosti od toga koja je vlada na vlasti. Tako bar rade ozbiljne zemlje, bez obzira da li su velike ili male.

Ali, kao što rekoh, samo da preciziram svoj predlog, i odgovorim na ono što je rekla koleginica Filipovski i neki drugi. Jedno je to što će ministar redovno doći kada bude vreme da podnese izveštaj, ili neće doći, nego će možda samo poslati izveštaj, a drugo je što ja smatram da vanrednost ovih okolnosti zahteva, ako ništa drugo i više –  makar jednu vanrednu sednicu Odbora.

Dakle, to što bi ministar već u toku februara trebalo da pošalje izveštaj je jedna stvar. I dobro je ako je to relativno blizu, ali mislim da je – kada govorimo o reagovanju države Srbije na događaje u Crnoj Gori – propušteno nekoliko naprosto logičnih diplomatskih mogućnosti, koje pri tom nisu nikakva „dramatizacija“ i nikakva „radikalizacija“, niti „dolivanje ulja na vatru“ itd. I mislim da bi bilo dobro da mi i odavde pošaljemo jasnu poruku i kažemo onima koji to čuju i koje to zanima da nije svako reagovanje radikalizacija ni „lupanje u ratne bubnjeve“. I nije dilema, kao što je to neko rekao (da li predsednik ili neko drugi od predstavnika vlasti?): „Nećemo valjda da šaljemo tenkove“. Kakve tenkove? Ko govori o tenkovima?

Mi pričamo o normalnoj diplomatskoj praksi da se uputi nota, da se pozove svoj ambasador na konsultacije, ili da se ambasador zemlje o kojoj je reč (a reč je ovde o Crnoj Gori) pozove u Ministarstvo spoljnih poslova, da se Crnoj Gori uputi demarš, ili nešto slično. Da se traži dodatna inforamcija, ili razjašnjenje o događajima u Podgorici. Znači, nešto iz dijapazona normalne diplomatske prakse. Dakle, zvanično.

Sve to su normalne mere koje diplomatija poznaje i preduzima, i nije nikakvo udaranje u ne znam kakve „ratnje bubnjeve“, nije „dolivanje ulja na vatru“.

Ja koliko znam, a možda mi vi možete odgovoriti, mada to nije neposredno u vašoj nadležnosti (obraća se prisutnim predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova), da li je Ministarstvo spoljnih poslova uopšte nešto preduzelo u vezi sa ovim? Da li je upućen bilo kakav poziv minstarstva ambasadoru Crne Gore u Beogradu? Znam da je naš ambasador u Podgorici bio pozivan zbog onih događaja ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu.

Ništa ne umanjujući, ništa ne relativizujući, ništa ne amnestirajući (bilo je tu svakako i nemilih scena), ali naprosto se te dve stvari ne mogu porediti. Dakle, stepen realne i nužne zainteresovanosti i neophodne reakcije Vlade i države Srbije u vezi sa ovim spronim zakonom ne može da bude jednako težak i jednako značajan  kao neki incident sa zastavom (mada, kažem, treba se truditi da incidenata ne bude) koji se dogodio ispred beogradske ambasade Crne Gore.

Zanima me – šta je zvanično uradilo NAŠE Ministarstvo spoljnih poslova? Ne šta je rečeno na konferencijama za štampu

Prateći medije, znam kako je burno reagovala vlast u Podgorici i kako su njihovi mediji i njihova javnost bezbroj puta vrteli snimke tih scena ispred ambasade. I učinili su neki zvaničan diplomatski gest. Zanima me – šta je zvanično uradilo NAŠE Ministarstvo spoljnih poslova? Ne šta je rečeno na konferencijama za štampu. I u tom svetlu, ja smatram da bi trebalo pozvati ministra spoljnih poslova da, eto, ovde, pred poslanicima podnese izveštaj ne čekajući redovan termin, ne čekajući da dođe rutinski, usled obaveze koju ima prema ovom Odboru i skupštinskom domu, i da nam kaže šta ima.

Mislim da je ovo loš trenutak za njegovo usvajanje i da se šalje loša poruka, pomalo u stilu: „Selo gori, a baba se češlja“

Dakle, to što predlažem je jedna, rekao bih, normalna reakcija i izražavanje zabrinutosti ovog Odbora koji je definitivno nadležan za takve stvari. Eto, to je moja primedba i to je moj predlog.

Kažem, ne sporim sadržaj ovog sporazuma. Samo mislim da je ovo loš trenutak za njegovo usvajanje i da se šalje loša poruka, pomalo u stilu: „Selo gori, a baba se češlja“. Ovo je rutinski sporazum, i može da bude potvrđen i kroz mesec dana i kroz tri meseca, ništa se neće promeniti. Ali njegovo usvajanje ovom trenutku bi delovalo ne kao „dolivanje ulja na vatru“, već baš sasvim suprotno tome – kao ignorisanje realnih problema koji trenutno postoje u odnosima Beograda i Podgorice i koje ne smemo i ne možemo gurati pod tepih.

Hvala.

(Odbor je sa 13 glasova „za“ i jednim glasom „protiv“ podržao Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma sa Crnom Gorom)

(NSPM)