petak, 21. februar 2020. | |
Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva građevine, vrlo je kratko i tiče se samog jednog konkretnog odgovora na konkretno pitanje. Mi godinama ovde slušamo i u Skupštini i od predsednika Vlade kako su rezultati sjajni i kako je posebno Beograd „grad kranova“, kako se gradi širom Srbije itd. Ovde smo usvajali i više puta i menjali neke zakone koji bi trebalo još dodatno da omoguće i pospeše tu izgradnju. Dakle, neko ko sluša naše zvanične medije i rasprave ovde bi pomislio da Srbija, ako igde cveta – a navodno cveta svuda – posebno cveta u oblasti stanogradnje i građevinarstva.
U tom smislu je onda vrlo interesantno i zato i postavljam ovo pitanje Ministarstvu građevine – kako je moguće da se pojavi vest, a je ona objavljena na zvaničnom portalu „građevinarstvo.rs“, a prenele „Novosti“ da bi broj izgrađenih stanova prošle godine, prvi put (kažu oni i hvale se) u poslednjoj deceniji mogao – dakle, ne da jeste, nego da bi mogao – da dostigne broj iz 2011. godine. Tu se pominju konkretne cifre, navodno, još nisu sređeni do kraja podaci, ali oni se nadaju da je od 2018. godine počeo oporavak, a pre toga iz godine u godinu ove vlasti broj novoizgrađenih stanova je opadao. Onda se pitam kako je to cvetala stanogradnja kada je, kažem, navodno, tek prošle, 2019. godine, a i to tek treba da se potvrdi, broj novoizgrađenih stanova dostigao broj iz 2011. godine. To govori dosta o propagandi koju neprestano slušamo, odnosno, o raskoraku između stvarnosti i onoga što se može čuti od naših zvaničnika. Kažem, stalno se priča o novim gradnjama, o „Beogradu na vodi“, o hiljadama i stotinama hiljada novih stanova i kranova koji rade širom Srbije, a onda stigne zvanični podatak, baziran na rezultatima državnog Zavoda za statistiku, koji kaže suprotno. Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva finansija i odnosi se na apel koji sam već pominjao ovde, direktno ministru Malom, a sada imam motiv da ponovim to pitanje i da ga aktuelizujem obzirom da su pregovori o prodaji Komercijalne banke u završnoj fazi. Od početka sam upozoravao i govorio protiv te odluke i pozivao Vladu da tu odluku pozove. Vidim juče da je i guvernerka Narodne banke izrazila svoj stav i mišljenje protiv prodaje Komercijalne banke. Ona ima svoje razloge, ali kažem, mislim da je jako loše da se najveća i jedna od poslednjih, doslovno poslednjih banaka koje su u državnom vlasništvu proda, nezavisno od toga ko je kupac i da li imamo dileme oko njegovog boniteta što je navodno sada u toku to ispitivanje.
Dakle, ova Vlada, bolje reći, ova vlast je došla na talasu, rekao bih, opravdane kritike privatizacije svega i svačega u prethodnom periodu i mnogi od vas koji ovde sede učestvovali su u kritici tih privatizacija, zajedno sa mnom. Sada se međutim ispostavilo da je ova vlast nastavila tamo gde su prethodni stali, prodajući čak i ono što prethodne vlade nisu htele. Tu mislim i na RTB Bor, na Komercijalnu banku, na ove koncesije za aerodrom i niz drugih stvari. Dakle, nastavlja se pogubna ekonomska politika, po meni, pogubna, a takođe pogubna i po onome što je dobar deo ljudi iz sadašnje vlasti govorio svojevremeno, dok je bio u opoziciji. Ali su u međuvremenu promenili ploču. Stoga, mislim da, ako još nije kasno (a nije), apelujem i tražim odgovor od Ministarstva finansija i od gospodina ministra Malog informaciju – dokle se stiglo sa prodajom Komercijalne banke kao najvažnije i najveće banke koja je još ostala u našim rukama i da li postoji mogućnost da se taj proces zaustavi? Konačno, pošto je vreme pri kraju, samo bih ponovio i obnovio svoje pitanje od utorka, a tiče se pitanja na adresu predsednika Vlade i predsednice Skupštine – da li postoji namera da se ova Vlada i Skupština zvanično izjasne o onome što je Narodna skupština Republike Srpske donela kao zaključke u vezi sa ugrožavanjem Republike Srpske i Dejtona od strane Ustavnog suda BiH? Hvala. (NSPM) |