петак, 21. фебруар 2020. | |
Моје прво питање иде на адресу Министарства грађевине, врло је кратко и тиче се самог једног конкретног одговора на конкретно питање. Ми годинама овде слушамо и у Скупштини и од председника Владе како су резултати сјајни и како је посебно Београд „град кранова“, како се гради широм Србије итд. Овде смо усвајали и више пута и мењали неке законе који би требало још додатно да омогуће и поспеше ту изградњу. Дакле, неко ко слуша наше званичне медије и расправе овде би помислио да Србија, ако игде цвета – а наводно цвета свуда – посебно цвета у области станоградње и грађевинарства.
У том смислу је онда врло интересантно и зато и постављам ово питање Министарству грађевине – како је могуће да се појави вест, а је она објављена на званичном порталу „грађевинарство.рс“, а пренеле „Новости“ да би број изграђених станова прошле године, први пут (кажу они и хвале се) у последњој деценији могао – дакле, не да јесте, него да би могао – да достигне број из 2011. године. Ту се помињу конкретне цифре, наводно, још нису сређени до краја подаци, али они се надају да је од 2018. године почео опоравак, а пре тога из године у годину ове власти број новоизграђених станова је опадао. Онда се питам како је то цветала станоградња када је, кажем, наводно, тек прошле, 2019. године, а и то тек треба да се потврди, број новоизграђених станова достигао број из 2011. године. То говори доста о пропаганди коју непрестано слушамо, односно, о раскораку између стварности и онога што се може чути од наших званичника. Кажем, стално се прича о новим градњама, о „Београду на води“, о хиљадама и стотинама хиљада нових станова и кранова који раде широм Србије, а онда стигне званични податак, базиран на резултатима државног Завода за статистику, који каже супротно. Моје друго питање иде на адресу Министарства финансија и односи се на апел који сам већ помињао овде, директно министру Малом, а сада имам мотив да поновим то питање и да га актуелизујем обзиром да су преговори о продаји Комерцијалне банке у завршној фази. Од почетка сам упозоравао и говорио против те одлуке и позивао Владу да ту одлуку позове. Видим јуче да је и гувернерка Народне банке изразила свој став и мишљење против продаје Комерцијалне банке. Она има своје разлоге, али кажем, мислим да је јако лоше да се највећа и једна од последњих, дословно последњих банака које су у државном власништву прода, независно од тога ко је купац и да ли имамо дилеме око његовог бонитета што је наводно сада у току то испитивање.
Дакле, ова Влада, боље рећи, ова власт је дошла на таласу, рекао бих, оправдане критике приватизације свега и свачега у претходном периоду и многи од вас који овде седе учествовали су у критици тих приватизација, заједно са мном. Сада се међутим испоставило да је ова власт наставила тамо где су претходни стали, продајући чак и оно што претходне владе нису хтеле. Ту мислим и на РТБ Бор, на Комерцијалну банку, на ове концесије за аеродром и низ других ствари. Дакле, наставља се погубна економска политика, по мени, погубна, а такође погубна и по ономе што је добар део људи из садашње власти говорио својевремено, док је био у опозицији. Али су у међувремену променили плочу. Стога, мислим да, ако још није касно (а није), апелујем и тражим одговор од Министарства финансија и од господина министра Малог информацију – докле се стигло са продајом Комерцијалне банке као најважније и највеће банке која је још остала у нашим рукама и да ли постоји могућност да се тај процес заустави? Коначно, пошто је време при крају, само бих поновио и обновио своје питање од уторка, а тиче се питања на адресу председника Владе и председнице Скупштине – да ли постоји намера да се ова Влада и Скупштина званично изјасне о ономе што је Народна скупштина Републике Српске донела као закључке у вези са угрожавањем Републике Српске и Дејтона од стране Уставног суда БиХ? Хвала. (НСПМ) |