Ђорђе Вукадиновић: БиХ као „ни риба, ни девојка“

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом "ни риба ни девојка". Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

"Садашња БиХ није ни држава какву би волели да направе Бошњаци, нити у довољној мери задовољава амбиције Срба у БиХ да буду своји на своме. Оваква БиХ каква је настала кршењем Дејтона и пребацивањима неких надлежности на централне органе не може да опстане у овом облику, и она не задовољава ни Сарајево ни Бањалуку", рекао је Вукадиновић.

Поводом 18 година Дејтонског споразума, Вукадиновић оцењује да су могућа два развоја догађаја. Један, где би се БиХ вратила изворном конфедералном, али још лабавијем облику, са акцентом на ентитетима, или да иде у даљу унитаризацију са двоструком опасношћу сукоба, која се иза тога крије.

"Та двострука опасност је да Република Српска буде принуђена на одвајање и да се БиХ распадне, што не би желели да се догоди и против чега ће се жестоко борити у Сарајеву и на Западу, или, пак, да се покуша насилно реализовати циљ унитарне БиХ", што би такође сигурно водило у сукобе, рекао је Вукадиновић, који је и уредник часописа "Нова српска политичка мисао".

Он оцењује да ће се овакво стање са БиХ вероватно у једном тренутку морати да промени у једном или другом правцу.

"Како сада стоје ствари, поготово уочи стогодишњице Сарајевског атентата и Првог светског рата, као и будућих избора, плашим се да је у овом тренутку реалнија опасност да се покуша са ревизијом Дејтона на штету РС, односно да се још више `накриви` уређење БиХ у правцу који би волели Сарајево, Брисел, Вашингтон и Берлин, него да иде у другом правцу", каже он.

Вукадиновић истиче да је, насупрот распрострањеном мишљењу о „привременом решењу“, као и болним уступцима са српске стране који су га омогућили, Дејтонски споразум био релативно добар оквир за потенцијалну дуговечну државну заједницу у смислу неке лабаве конфедерације или уговорне државе, али да то није одговарало амбицијама већине бошњачких кругова у Сарајеву и оних из света који их подржавају.

"Дејтонска БиХ је могла да постоји и буде функционална као лабава конфедерација или као уговорна државна заједница, али не онако како би хтели у Сарајеву. Парадоксално је да је БиХ била функционалнија и имала веће шансе да опстане на оним, изворним дејтонским темељима на којима је и заснована, него у овом мутираном облику који никога не задовољава", навео је он.

Вукадиновић је рекао да би било логично да 18 година после Дејтона високи представник напусти БиХ, али да мисли да се то неће још догодити, те додаје да је интересантан и индикативан парадокс да Сарајево непрестано инсистира да БиХ треба да функционише као тзв. „нормална држава“, а да му истовремено не смета да БиХ буде протекторат са високим представницима, који владају као махараџе у некој колонији.

(НСПМ-Срна)