Direktorka MMF-a poručila da je za Grčku došlo vreme naplate dugova

Međunarodni monetarni fond povećava pritisak na krizom zahvaćenu Grčku, a njegova direktorka Kristin Lagard izjavljuje da ima više saosećanja za decu lišenu pristojnog školovanja u subsaharskoj Africi nego za one koji se suočavaju sa siromaštvom u Atini.

U beskompromisnom intervjuu koji je dala za britanski “Gardijan”, Lagardova insistira da je za Grčku došlo vereme naplate dugova i jasno daje na znanje da MMF nema nameru da ublaži uslove paketa mera štednje koji je za ovu zemlju dogovoren.

Grčkoj, čija je privreda od početka recesije opala za petinu, naloženo je da smanji plate, penzije i javne izdatke, da bi zauzvrat dobila finansijsku pomoć od MMF, EU, i ECB.

Na pitanje da li iz glave može da izbaci atinske majke koje ne mogu da dobiju pomoć babice na porođaju, ili tamošnje roditelje koji ne mogu da kupe lek koji bi njihovom detetu spasao život, Lagardova je odgovorila da više misli na decu u Nigerijskim selima, kojima je pomoć potrebnija nego ljudima u Atini.

“Kada je reč o Grčkoj, mislim i na sve one koji sve vreme pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza”, izjavila je Lagardova u istom intervjuu:

“I mislim da (Grci) treba sami sebi kolektivno da pomognu. Tako što će svi plaćati svoj porez”.

Na pitanje da li to zapravo svima u Grčkoj i ostalima u Evropi hoće da poruči da im je neko vreme bilo dobro, a da je sada došlo vreme za naplatu, Lagardova je odgovorila: “Tako je”.

Ova intervencija Lagardove stiže u trenutku u kome grčka privremena vlada diskutuje o velikom padu poreskih prihoda (za trećinu u proteklih godinu dana). Prema dogovorenim uslovima za spasavanje iz dužničke krize, Atina je pristala da poboljša svoj tradicionalno loš rezultat u prikupljanju poreza, kako bi smanjila budžetski deficit, a sadašnje primedbe Lagardove svedoče o nestrpljenju međunarodne zajednice. U Nemačkoj i Francuskoj već ima izveštaja i o pripremama za eventualno grčko napuštanje jedinstvene valute nakon izbora od 17. juna.

Francuski predsednik Oland jako zagovara ideju da se Grčkoj pomogne izdavanjem evro-obveznica (ideja sa kojom se nemački bankari ne slažu), dok nemačka kancelarka Angela Merkel, prema pisanju tamošnjeg časopisa “Špigl”, namerava da prezentira plan u šest tačaka za oživljavanje privrede u Grčkoj i drugim zemljama zahvaćenim krizom.

On je skrojen po uzoru na svojevremeni plan za posticanje privrednog razvoja u istočnoj Nemačkoj, i podrazumeva mere kao što su privatizacija, manje striktni zakoni o zapošljavanju i niže kamatne stope.

Kada je reć o grčkim izborima, ankete za ispitivanje javnog mnjenja predviđaju tesnu trku između stranaka koje podržavaju uslove plana za spasavenje iz finansijske krize i onih koje mu se protive, ali ni Nemačka ni MMF ne pokazuju spremnost da ublaže grčki program mera štednje. 

Lagardova je to u svom intervjuu i naglasila, ističući da Grčka neće dobiti blaži tretman od nerazvijenih zemalja trećeg sveta, i da MMF ne pada teže kada svoje stroge uslove treba da nemetne nekoj bogatijoj zemlji.

D. Milojković

(Blic)