Директорка ММФ-а поручила да је за Грчку дошло време наплате дугова

Међународни монетарни фонд повећава притисак на кризом захваћену Грчку, а његова директорка Кристин Лагард изјављује да има више саосећања за децу лишену пристојног школовања у субсахарској Африци него за оне који се суочавају са сиромаштвом у Атини.

У бескомпромисном интервјуу који је дала за британски “Гардијан”, Лагардова инсистира да је за Грчку дошло вереме наплате дугова и јасно даје на знање да ММФ нема намеру да ублажи услове пакета мера штедње који је за ову земљу договорен.

Грчкој, чија је привреда од почетка рецесије опала за петину, наложено је да смањи плате, пензије и јавне издатке, да би заузврат добила финансијску помоћ од ММФ, ЕУ, и ЕЦБ.

На питање да ли из главе може да избаци атинске мајке које не могу да добију помоћ бабице на порођају, или тамошње родитеље који не могу да купе лек који би њиховом детету спасао живот, Лагардова је одговорила да више мисли на децу у Нигеријским селима, којима је помоћ потребнија него људима у Атини.

“Када је реч о Грчкој, мислим и на све оне који све време покушавају да избегну плаћање пореза”, изјавила је Лагардова у истом интервјуу:

“И мислим да (Грци) треба сами себи колективно да помогну. Тако што ће сви плаћати свој порез”.

На питање да ли то заправо свима у Грчкој и осталима у Европи хоће да поручи да им је неко време било добро, а да је сада дошло време за наплату, Лагардова је одговорила: “Тако је”.

Ова интервенција Лагардове стиже у тренутку у коме грчка привремена влада дискутује о великом паду пореских прихода (за трећину у протеклих годину дана). Према договореним условима за спасавање из дужничке кризе, Атина је пристала да побољша свој традиционално лош резултат у прикупљању пореза, како би смањила буџетски дефицит, а садашње примедбе Лагардове сведоче о нестрпљењу међународне заједнице. У Немачкој и Француској већ има извештаја и о припремама за евентуално грчко напуштање јединствене валуте након избора од 17. јуна.

Француски председник Оланд јако заговара идеју да се Грчкој помогне издавањем евро-обвезница (идеја са којом се немачки банкари не слажу), док немачка канцеларка Ангела Меркел, према писању тамошњег часописа “Шпигл”, намерава да презентира план у шест тачака за оживљавање привреде у Грчкој и другим земљама захваћеним кризом.

Он је скројен по узору на својевремени план за постицање привредног развоја у источној Немачкој, и подразумева мере као што су приватизација, мање стриктни закони о запошљавању и ниже каматне стопе.

Када је рећ о грчким изборима, анкете за испитивање јавног мњења предвиђају тесну трку између странака које подржавају услове плана за спасавење из финансијске кризе и оних које му се противе, али ни Немачка ни ММФ не показују спремност да ублаже грчки програм мера штедње. 

Лагардова је то у свом интервјуу и нагласила, истичући да Грчка неће добити блажи третман од неразвијених земаља трећег света, и да ММФ не пада теже када своје строге услове треба да неметне некој богатијој земљи.

Д. Милојковић

(Блиц)