Хроника | |||
"Дијалог" Верољуб Арсић - Ђорђе Вукадиновић: „Изричем вам опомену! Изричем вам другу опомену! Одузимам вам реч!“ |
петак, 26. октобар 2018. | |
Ђорђе Вукадиновић је поново указао на праксу подношења бесмислених амандмана од стране владајуће коалиције и покушао да одговори на критике Ристичевића, Мартиновића, Атлагића и осталих напредњака. Али му је председавајући Верољуб Арсић поделио опомене и одузео реч, практично пре него што је ишта стигао да каже. А онда је опомене дао и Марку Ђуришићу, само зато што је питао због чега је Вукадиновићу одузео реч. Верољуб Арсић: На члан 17. амандман је поднео народни посланик Ђорђе Вукадиновић. Влада и одбор саобраћај, просторно планирање, инфраструктуру и телекомуникације прихватили су амандман. Одбор за уставна питања, законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом републике Србије, па констатујем да је амандман постао саставни део предлога Закона. Да ли неко жели реч? Колега Вукадиновићу, изволите. Ђорђе Вукадиновић: Жао ми је што сам прекинуо ово течно читање нашег председавајућег, које помало подсећа на оно кад се се чате молитве у цркви, али, просто, да би грађани и јавност која прати знали о чему се ради... Због оне праксе подношења лажних амандмана о којој сам ја овде више пута говорио, ми смо сада у ситуацији да и амандмани које су на остале тачке дневног реда поднеле колеге са најбољом намером просто не могу да буду расправљани, него само прочитани. Ја захваљујем министарству и људима из министарства који су обратили пажњу и усвојили овај мој амандман. Значи да неко то ипак чита, и скрећем пажњу да је то један једини мој амандман на овај сет закона – и тај један је усвојен Толико о томе ко озбиљно подноси амандмане и ко се озбиљно бави овим послом. Без обзира што неће променити много, правно-техничка је ствар, али ипак. Видим да неке колеге већ негодују, изгледа да вама преко пута више одговара тако да се само читају ти амандмани, него да се о њима озбиљно расправља. Да је било више добре воље тј. да се нису подносили амандмани како су се подносили, сада бисмо могли да причамо и о другим. Дакле ја похваљујем и захваљујем што је неко у том министарству погледао те амандмане и видео шта је оно што помаже и шта доприноси побољшању текста. Генерално укупни квалитет овог законског предлога, а и читаве расправе, би свакако био бољи да се није ишло на онај маневар који се примењује од децембра прошле године, а то је да се бесомучно троши време на подношење амандмана који служе само да би се прошло оних 600 минута предвиђених за расправу у појединостима. Свашта смо чули у том периоду, ја сам свашта чуо на свој рачун, и данас и овде, малочас, као и јуче и претходних дана. Али мислим, на крају крајева, да (ли) Бог види, да (ли) виде грађани. Да ли се то негде валоризује или не, видећемо. У сваком случају, мислим да је много боље да се расправа усресреди на суштину, а не да причамо о ономе о чему се овде три дана причало, а што нема никакве везе са темом, само да би се потрошило време – и да би се оклеветали политички противници.
Оно што ме је највише погодило, поред разних других неправедних оптужби, то је прозивка или алузија да ја потцењујем сељаке и село. Уместо што су се потрудиле неке колеге да ме дазавуишу и причају неистине, боље да су се усресредили на проблем пољопривреде, јер видим да је неке данас много погодило то што сам ја јутрос поменуо како од земаља у региону само Србија нема никакве подстицајне мере да ово прескупо гориво буде повољније. На различите начине може да се изађе у сусрет пољопривредним произвођачима. То би много озбиљнији допринос био него да неко прича о...
Арсић: Колега Вукадиновић, молим вас да причате о свом амандману. Вукадиновић: Господине Арсићу, ја причам о свом амандману много више него што је већина колега причала о својим амандманима... Арсић (председавајући): Нисам знао да акцизе на гориво имају икакве везе са вашим амандманом, поготово што закон о акцизама није промењен до 2011. године тако да... Вукадиновић: Господине председавајући, наравно. Али пошто током дискусије... Арсић: Тако да се обраћате влади која је била 2011. године. Вукадиновић: Неке акцизе су Бога ми, у међувремену увођене, допуњене, промењене... Арсић: Не, допуне горива нису. Вукадиновић: Ја причам о акцизама на електричну енергију. Али, ако већ помињете акцизе, као што знате, влада има могућност да се одрекне акцизе својом уредбом. Али није поента у томе. Колико има везе са темом пиво испред продавнице, колико има везе орање и кокошке које се овде помињао посланик... Арсић: Колега Вукадиновић, изричем вам опомену! Вукадиновић: Господине председавајући, то је ваше право. Али сви виде да Ви злоупотребљавате то право. Али неће мене опомена, једна или друга... Арсић: Изричем вам другу опомену! Вукадиновић: ?! Арсић: Колега Вукадиновићу, ви прошетате кроз народну скупштину и обраћате се посланицима који седе овде по три или четири дана по цео дан! И плус себи дајете за право да говорите ван теме дневног реда! Вукадиновић: Господине председавајући, ви имате евиденцију о присуству. Можете се уверити да сам ја више овде од многих колега владајуће коалиције... Арсић: Одузимам вам реч господине Вукадиновићу. Арсић: Изволите господине Ђуришићу… Марко Ђуришић (с места): На шта личи ово? На основу чега му је дата опомена? Арсић: И вама изричем опомену. Марко Ђуришић: Шта је урадио? Како те није срамота? Арсић: И вама изричем другу опомену! И ви сте господине Ђуришићу прошетали до сале и сад сте нашли да овде добацујете и довикујете! Ценио бих вас да сте дошли овде јутрос у десет сати, када и сви посланици. Не морате да дајете кворум и то не тражим од вас. Не морате ни да слушате посланике, али немојте нама да солите памет шта је тема дневног реда и шта је ко урадио! Јер ја овде седим од јутрос! И тако данима уназад! (НСПМ) |