Хроника | |||
Демографски преглед: Србија 17 година бележи негативан природни прираштај |
недеља, 25. октобар 2009. | |
БЕОГРАД - Србија од 1992. године бележи негативан природни прираштај и на тој основи израчунат "мањак" становништва достигао је у последњих 17 година 377.000, што одговара броју грађана Новог Сада и Ниша заједно, показали су подаци објављени у листу "Демографски преглед". Такво кретање природног прираштаја, који представља разлику броја живорођених и броја умрлих, такође је главни разлог што је у Србији од 2000. године забележен и апсолутни пад броја становника, па је почетком ове године у Србији живело 193.000 људи мање у односу на јануар 2000. године. Истовремено, према проценама Републичког завода за статистику, миграциони салдо (разлика броја досељених и одсељених) од 2000. године и даље је био позитиван - 68.000, али готово четири пута мањи од обима разлике умрлих и живорођених. Негативан природни прираштај је у Србији током 1990-их година био готово двоструко обимнији од позитивног миграционог салда, који је тада био првенствено условљен масовним досељавањем избеглица. У "Демографском прегледу", који је издало Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са Центром за демографска истраживања Института друштвених наука и Друштвом демографа Србије, наведено је и да је од 2005. број умрлих годишње већи за више од 30.000 у односу на број рођене деце. То представља приближно исти број становника који имају неки градови у Србији, попут Руме, Јагодине или Вршца. Иако је 2008., после више година, забележено повећање наталитета, то је ипак била 17. година по реду како се у Србији бележи већи број умрлих него рођених. Подаци показују да је негативан или нулти природни прираштај забележен у 158 од укупно 165 општина. Једино су општине Земун, Нови Сад, Бујановац и Сјеница имале мали напредак што се тиче природног прираштаја, а Прешево, Тутин и Нови Пазар умерено високе стопе природног прираштаја. Бујановац, Прешево, Сјеница, Нови Пазар и Тутин једине су општине које до сада нису имале негативан природни прираштај, мада је након 2003. године и ту дошло до малог пада те стопе у односу на ранији период. У чак 42 општине, стопа негативног природног прираштаја је висока. У тој групи општина "предњаче" Црна Трава, Жабари, Гаџин Хан, а стручњаци упозоравају да, ако се досадашње тенденције наставе може доћи до нестанка тих и других општина у Србији. Лагано повећање наталитета у Срби забележено је једино почетком 1990-их година, али је то било краткотрајно и недовољно да се надокнади претходно врло интензивно смањење броја рођене деце. Када је реч о фертилитету, у периоду од 2000. до 2008. године забележен је његов пад, с тим што је код појединих старосних група дошло до смањења, а код неких до повећања стопе зачећа. Тако је код становништва оптималне репродуктивне старости између 20. и 24. године и 25. до 29. године дошло до смањења, а код осталог фертилног становништва од 30. до 49. године регистровано је повећање нивоа рађања. Највеће повећање нивоа рађања остварено је код жена старих између 30. и 34. године. У "Демографском прегледу" наводи се да је 1990-их година забележено повећање броја умрлих, а да су најважнији фактори који су на то утицали распад бивше СФРЈ, бомбардовање 1999. године, дубокаекономска криза и сиромаштво најширих слојева становништва. (Танјуг) |