Deklaracija iz Tirane: Ruska agresija na Ukrajinu najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru. Spremni smo da učestvujemo u sprovođenju Formule mira Zelenskog i posvećeni smo privođenju pravdi odgovornih za zločine agresije

Učesnici Samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope danas održanog u Tirani izglasali su Deklaraciju u kojoj se izražava podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica od 1991. godine.

Deklaracija od 12 tačaka, iza koje je stao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na samom početku naglašava da je „ruska agresija na Ukrajinu i dalje najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru“.

Tekst Deklaracije objavljen je na sajtu Vlade Albanije.

Tekst Deklaracije prenosimo u celosti

Mi, predsednica Vjosa Osmani, predsednica Maja Sandu, predsednik Jakov Milatović, predsednik Stevo Pendarovski, predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Volodimir Zelenski, premijer Edi Rama, predsednica Saveta ministara Borjana Krišto, premijer Nikolaj Denkov, premijer Andrej Plenković, premijer DŽon-Marsel Čolaku, okupili smo se u Tirani 28. februara 2024. godine i izdali sledeću deklaraciju:

1. Ruska ničim izazvana vojna agresija na Ukrajinu ostaje najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru. Ovaj čin agresije je neprihvatljiv; to je flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, i zločin protiv ukrajinskog naroda.

2. Ponovili smo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica od 1991. godine i ostajemo posvećeni pružanju Ukrajine neophodnu podršku za prevladavanje ruskog agresorskog rata onoliko dugo koliko je potrebno da bi se postići sveobuhvatan, pravedan i trajan mir u skladu sa Poveljom UN i na osnovu ukrajinske formule mira.

3. Pozivamo celu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini u njenoj tekućoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet.

4. Oštro osuđujemo namere Ruske Federacije da održi predsedničke izbore na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, što predstavlja očigledno kršenje međunarodnog prava. Ističemo nezakonitu prirodu predstojećih izbora u Autonomnoj Republici Krim i gradu Sevastopolju i na okupiranim teritorijama Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti Ukrajine.

5. Tokom današnjih razgovora u Tirani, potvrdili smo našu solidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom u njihovoj herojskoj odbrani njihove slobode i naših zajedničkih vrednosti i izrazili spremnost da učestvujemo u sprovođenju Formule mira predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koja je u skladu sa sa ciljevima i principima Povelje UN, i da učestvuje na inauguracionom Samitu mira, obezbeđujući najšire moguće međunarodno učešće u ovom procesu.

6. Uvereni smo da je ruski agresivni rat punog razmera protiv Ukrajine pokazao kritičnu potrebu i ključnu važnost ujedinjene i snažne Evrope sposobne da se suoči sa globalnim izazovima za mir i prosperitet naših naroda. Naglasili smo da nas spajaju zajedničke evropske vrednosti i vizija njihovog daljeg razvoja u okviru ujedinjene Evrope.

7. Ponovo smo potvrdili našu odlučnost da intenziviramo zajedničke napore kako bismo osigurali dalji napredak i međusobnu podršku ka članstvu regiona Zapadnog Balkana, Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije u Evropskoj uniji.

8. U potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane. Saveznici u NATO-u i zemlje kandidati pohvaljuju korake preduzete ka njenom budućem članstvu u NATO-u i podržavaju Ukrajinu da postane članica Alijanse čim to uslovi bezbednosti dozvole.

9. Istakli smo našu čvrstu posvećenost da privedemo pravdi one pojedince odgovorne za zločine agresije, zločine protiv čovečnosti i druge zločine po međunarodnom pravu počinjene u vezi sa agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine, kroz odgovarajuće, poštene i nezavisne istrage i krivično gonjenje u nacionalnom ili međunarodnom nivou, uključujući kroz rad Kancelarije glavnog tužioca Ukrajine i Međunarodnog krivičnog suda kako bi se osiguralo da se optužbe za ratne zločine i druge međunarodne zločine u potpunosti i pošteno istraže nezavisnim, efikasnim i čvrstim pravnim mehanizmima.

10. Dogovorili smo se da sarađujemo i fokusiramo naše napore na povratak nezakonito i ilegalno deportovane i prisilno preseljene ukrajinske dece.

11. Obavezujemo se da ćemo poboljšati naše napore saradnje u borbi protiv dezinformacija, uključujući lažne narative o ratu, i da ćemo ostati posvećeni borbi protiv hibridnog ratovanja i izazova sajber bezbjednosti, doprinoseći stabilnosti i sigurnosti međunarodne zajednice.

12. Danas smo u Tirani potvrdili našu solidarnost i podršku Ukrajini, izrazili svoju posvećenost da učestvujemo u posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine kako bismo omogućili ukrajinskom narodu da obnovi svoju zemlju, angažujući sve relevantne partnere, uključujući privatne kompanije i međunarodne finansijske institucije, sa ciljem obezbeđivanja finansijske podrške, investicija i znanja potrebnih da bi se obezbedila prosperitetna budućnost Ukrajine. Ističemo važnost deminiranja u širem kontekstu oporavka Ukrajine, kao ključnog početnog koraka ka bezbednom povratku ljudi i obnavljanju privrednih i poljoprivrednih aktivnosti.

Mi, prijatelji Ukrajine, potvrđujemo naše čvrsto uverenje da ćemo samo ujedinjenjem moći da povratimo pravedan mir, stabilnost i prosperitet na evropskom kontinentu.

Dokument su, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisali predsednica "Kosova" Vjosa Osmani, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, Volodimir Zelenski i albanski premijer Edi Rama. Potpisali su i predsednica Saveta ministara BiH Borjana Krišto, i premijeri bugarske, hrvatske i Rumunije Nikolaj Denkov, Andrej Plenković i Marsel Čolaku.

(Danas, Beta)