Дејан Шошкић: Да сам премијер, прво бих повећао ПДВ

- Србија треба да се додатно уреди у одређеним доменима, а најважније је да се постигне виши ниво ефикасности у доменима прихода и расхода јавне потрошње и побољшање услова пословања у земљи. На томе морамо радити без одлагања јер на дуги рок то одређује и економску будућност Србије - од тога колико ће бити привлачна за инвеститоре па до броја радних места која ћемо имати, каже за “Блиц” Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије.

Да сте премијер уочи избора, шта бисте од препорука ММФ-а спровели: повећање ПДВ, смањење субвенција, трансфера и масе зарада, проширење основице пореза на добит предузећа, доходак грађана и пореза на имовину? Који потез по вама је најмање зло?

- Ова питања нису у надлежности НБС, али ако ме већ питате, рећи ћу вам своје мишљење. Ако парламент нема капацитет за доношење закона, тешко је урадити много јер реформе захтевају измену закона. Мислим да није добро да се капацитет државних органа смањује због наступајућих избора и верујем да би требало да тежимо да сваки државни орган има пуни капацитет за рад до последњег дана мандата. Везано за препоруке ММФ-а или не, држава мора да се навикне и ми сви с њом да можемо да се протегнемо само колики нам је губер. Најважније је зауздати додатно задуживање и дати подстицај за развој који креира радна места.

Шта то конкретно значи?

- Прво, раст ПДВ-а уз истовремено унапређење система наплате ПДВ-а на начин да се отклоне ситуације у којима се предузећа задужују ради плаћања ПДВ-а. Друго, смањивање оптерећења на нето плате запослених. Треће, креирање ефикаснијег социјалног система за заштиту најугроженијих грађана Србије. Четврто, рационализација јавног сектора на свим нивоима и смањивање сиве економије. Пето, раст државних капиталних инвестиција у инфраструктуру. Ово су по мом мишљењу основни правци деловања ако желимо да оздравимо наш привредни систем.

Европа у кризи прави стратегије за уштеду, у Србији, која је такође у кризи, о томе нико не размишља. Чему такав лагодан однос?

- Ни у Европи се много нису бавили овим питањем док их мука (криза) није натерала. У било којој држави на свету рационализација јавног сектора је болна и захтева политички и друштвени консензус. Међутим, одлагање проблема, по правилу, не води његовом решавању. Ретке су земље које смогну на време довољно унутрашње снаге и одговорности да на време почну да решавају проблеме овог типа. Већина тежи да одложи решавање ових питања јер је то захтеван процес са често негативним политичким последицама за реформаторе. Мислим да Србија по овом питању није изузетак.

Динар ће у понедељак бити на историјском минимуму. Када очекујете стабилизацију?

- Тешко је давати прогнозе у вези с кретањем курса. Током целе 2011. имали смо стабилан курс. НБС поседује значајне девизне резерве да обезбеди ликвидност девизног тржишта, спречи прекомерне дневне флуктуације и очува финансијску стабилност. Не треба заборавити да смо у режиму слободног курса, да се цена страних валута одређује тржишно на основу понуде и тражње, па је природно да цене валута могу да се промене. Тачно је да је последњих недеља мало већи степен нервозе на девизном тржишту, али и заборављамо да је пре 15 месеци курс био 107, а да је сада око 109 динара. Наша политика је таква да девизне резерве трошимо што рационалније, да их не трошимо да би носиоци шпекулативног новца из домаћег система изашли под повољнијим условима, што је некад случај и што би некада била последица прераног и пребрзог интервенисања на тржишту.

Која је била сврха посете мисије ММФ ако нису имали мандат да преговарају о првој ревизији аранжмана?

- Ово је била техничка мисија ММФ-а без капацитета за преговарање. Став ММФ-а је да је потребно одложити, тј. зауставити позитивну ревизију нашег аранжмана док се не усвоји ребаланс буџета за текућу годину, што практично у датим условима значи до успоставе пуног капацитета политичког функционисања после избора.

(Блиц)