Давор Лукач: Зашто се Вучић Александар упорно кити лажном титулом „врховног команданта“?

Александра Вучића упорно ословљавају титулом „врховни командант“, мада она према српским прописима једноставно не постоји. Питање је то врховног полтронства и стварања култа личности, за шта војници нимало нису криви – они извршавају наређења

Александар Вучић је прошлог викенда обилазио градилиште касарне у Лозници. У његову част био је развучен црвен тепих и постројена Гарда. Овог пута је, за разлику од неких ранијих прилика, показао поштовање према тој јединици – није дошао у фармеркама и патикама, него у оделу, како протокол налаже.

Обратио му се официр који камандује почасним водом, капетан прве класе Манојловић: „Господине председниче Републике Србије и врховни команданте Војске Србије…“

Само што та одредница „врховни командант“ нема уставно и законско утемељење. Није крив тај капетан што ју је употребио, него они који су му наредили да тако ослови Вучића, каже за „Време“ пензионисани официр, некадашњи правник у Војсци и Министарству одбране.

Злоупотреба Војске зарад стварање култа личности

И констатује: „Одредница ‘врховни командант’ нема уставно ни законско утемељење. Устав и закон јасно дефинишу овлашћења председника, али му терминолошки не дају право на употребу, нити се спомиње ове титуле која у свету постоји и користи се у одређеном броју земаља, а код нас су је преузели овдашњих спин мајстори и медијска машинерија председника у циљу стварања култа личности“.

Што се тиче употребе овог термина у Војсци, овај правник објашњава да је очигледно да је таква терминологија договорена у огранку извршне власти у Министарству одбране и хијерархијски спуштена на ниже нивое управљања војском.

Истиче да „војска и војне старешине не сносе никакву одговорност за овакву злоупотребу“.

„Ради се о још једној политичкој злоупотреби Војске. Војска је формирана по принципу строге хијерархијске структуре и чврстог ланца командовања. Одговорност лежи на свемоћним медијским саветницима Председника, затим извршној власти, то јест политичким комесарима у Министарству. Старешине у крајњој линији нити ко шта пита, нити на било који начин могу изразити свој став“, закључује официр који је добар познавалац војних прописа.

Први после Тита

Слободана Милошевића, док је био председник СРЈ, никад нису називали „врховним“, мада га је током бомбардовања тако ословљавала Радиотелевизија Србије, али не по налогу кабинета председника, него полтрона из врха РТС-а.

Бориса Тадића, иако је уз себе имао исте спин мајсторе који су сад уз Вучића, никад нису у јавности представљали том титулом. Баш као ни Вучићевог претходника на функцији председника државе Томислава Николића.

Вулин крститељ

Очигледно је Вучић подлегао полтронству Александра Вулина, који је као министар одбране почео да инсистира на појму „врховни“ ношен жељом да Вучића, који је тада био у љубави са Русијом, упореди са Владимиром Путином и Александром Лукашенком. Послушници из врха војске то су прихватили, јер министрова се не пориче. И то је онда узело маха.

Иначе, у Уставу Србије се одредница „врховни“ не спомиње, само стоји да „Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије“.

Закон о одбрани и Закон о Војсци Србије, такође је немају. Закон о одбрани, члан 11. каже: „Председник Републике, у складу са Законом, комндује војском“. Закон о Војсци каже у члану 17 да председник Републике одлучује о употреби Војске Србије у миру и рату.

Очигледно да „вулинизација“ која је захватила војни врх није изгубила на замаху, него је наставила да „шири крила“. А председник се уживео у улогу.

(Време)