Давор Лукач: Вучић и смрт Ранка Панића - трагедија и манипулација

Председник Србије Александар Вучић опет је поновио лаж да је полиција 2008. године „убила“ Ранка Панића на митингу радикала, као и да су циљано тукли њега, Вучића. Као и да је тај митинг био „миран“. Али, права истина се зна

На разне начине покушавајући да скрене пажњу са ископавања литијума, председник Александар Вучић користи све оно што је научио шегртујући код Војислава Шешеља, укључујући и бацање коске, било међу опозицију, било међу своје политичке сараднике, и у Српској напредној странци и у владајућој коалицији.

У понедељак је Вучић опет, рецимо, причао о протестима његових радикала 2008. године.

„Причате о слободи окупљања, слободи изражавања, а ми смо 2008. године када смо хтели да демонстрирамо, када смо били опозиција… убијен је Ранко Панић, а ја сам претучен“, рекао је Вучић. „И сви данас о томе ћуте.“

Али, Вучић не ћути. Тако му се недавно на мети нашао и председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, кога је прозвао да је, по наређењу тадашњег председника Србије Бориса Тадића, тражио од полиције да пребије Вучића на протесту радикала због хапшења хашког оптуженика Радована Караџића. Тај протест је био 29. јула 2008. године на Тргу Републике.

Вучић није пропустио да изнесе досад безброј пута поновљену лаж – која је добила судски епилог, да је лаж – како је полиција убила мирног демонстранта Ранка Панића, уз обавезно наглашавање да је реч о избеглици из Крајине.

Шешељеве форе

Почетком двехиљадитих, његов тадашњи шеф Шешељ дао је интервју Недељном телеграфу, и поменуо мантру „оптужују ме да сам заклао Паску Јовић“, на шта га је уредник листа Ђоко Кесић запитао: „Па докле ћете више клати ту несрећну жену?“

О чему се радило? Параскева Јовић Паска била је жена некадашњег генералног секретара СРС Слободана Јовића, избаченог из партије јер је проговорио о малверзацијама. Несрећна жена нађена је 1994. године заклана у својој галерији у Раковици, а убиство никад није расветљено

Многи су тад оптуживали Шешеља и обезбеђење СРС као налогодавца и извршиоце, укључујући и самог Јовића, али истрага није кренула са мртве тачке, што је лидеру радикала дало подстрек да то стално помиње.

Сад је исти случај и са његовим најбољим учеником Вучићем – кад год нађе за сходно, процени да му је потребно за подизање рејтинга, он помиње „убиство Ранка Панића“.

Суд је све разрешио

Чињенице о Панићевој смрти разрешио је суд, који је жандарма Никицу Ристића 2020. године коначно ослободио одговорности, иако су му режимски таблоиди и власт већ унапред пресудили.

Полиција је интервенисала кад су учесници протеста кренули Македонском улицом до зграде РТС-а. А пошто су радикалски протести увек били „мирни“, није ни чудо што је полиција реаговала, јер је имала наређење да скуп не сме да буде даље од Трга Републике.

За то постоји план мера, елаборат, који сачињавају стручњаци укључени у штаб формиран тим поводом, а одобрава га својим потписом директор полиције. То је тада је био Милорад Вељовић, садашњи Вучићев саветник за безбедност.

Да је хтео да сазна истину (мада је он, у ствари, зна), Вељовић је Вучићу сваки дан на располагању. Али, лепше је оптуживати полицију, Дачића и Тадића.

Панић је био у групи која је кренула на РТС, добио је батине од жандарма, као и сви остали који су кренули да тај кордон пробију. Отишао кући у Младеновац, пожалио се на болове, попио неке лекове. Пролазили су дани, није се јављао лекару, кад је отишао било је касно. Јер су и лекари превидели да је добио сепсу, тровање унутрашњих органа, од чега је и умро.

Суђење је било лакрдија, оптужба је покушала да докаже која је „жандарска чизма“ убила Панића – а он је страдао због лекарског превида и јер се није на време јавио докторима.

Један људски живот је изгубљен, али Вучићу то не смета да ту трагедију злоупотребљава већ деценијама.

Извесни Кокеза

Постоји из тог времена и снимак са конференције за штампу СРС где говори Томислав Николић, поред њега за столом седе Вучић и извесни Славиша Кокеза, са чалмом од завоја и гипсом на руци, представљен као члан обезбеђења радикала, који је „спасао“ Вучића од „полицијске бруталности“.

После пар дана Кокеза је напрасно остао без завоја и гипса – очигледна радикалска превара.

Дотични господин је, кад је СНС дошла на власт, постао угледни бизнисмен, председник Фудбалског савеза Србије, а онда је зглајзнуо.

Чак су га и режимски таблоиди оптуживали да је малверзацијама оштетио државу за скоро 700 милиона евра. Господин је отишао у иностранство, са својим парама, и нико га више не помиње, МУП за њим није расписао ни потерницу преко Интерпола.

И сада, 16 година после тог догађаја, Вучић га поново помиње, кад тврди да га је Кокеза „загрлио“ како би га спасио од полицијских батина, јер је Тадић наредио Дачићу да баш њега лично Жандармерија претуче.

Пецање на причу

Дачић и Тадић су се на ту причу упецали као ситније рибе, па су почели да се перу, ограђујући се од свега и оптужујући један другог. А Вучић задовољно трља руке.

Колико год се Тадић и Дачић ограђивали од свега, неке ствари су неспорне. Прва је да је Дачић у праву, кад каже да није имао контролу над полицијом – зна се да је сива еминенција и најмоћнији човек био Тадићев шеф кабинета, покојни Миодраг Мики Ракић.

Из разговора са људима који су то вече били у полицијском Штабу, аутор овог текста је добио потврду да је Ракић преко Вељовића преносио налоге шта да се ради – елаборат и план мера су били скрајнути. Тако је дошла и поновљена наредба да се учесници протеста не смеју пустити да приђу згради РТС.

А какви су то „мирни протести“, о којима Вучић сад говори, лично сам гледао – радикали су први напали полицију, а Вучић, који сад прича другачије, у том тренутку је то покушао да спречи, да смири своје присталице, да их врати назад, стао је између њих и жандарма.

Жандарми нису вероватно ни знали ко је он – кад су добили наредбу поступили су по њој.

Случај је дошао и пред Скупштину Србије, формиран је анкетни одбор, као и радна група у оквиру МУП-а, и све је разјашњено. Добијен је и судски епилог.

Али, Вучићевом шешељевском лешинарењу над трагедијом Ранка Панића нема краја. До када ће више убијати тог несрећног човека, који се нашао у погрешно време на погрешном месту?

(Време)