Даница Грујичић: Приликом доношења одлуке о отварању рудника литијума код Лознице пресудан критеријум мора да буде здравље људи. Не треба Рио Тинто да прави процену утицаја рудника на животну средину, већ то мора да уради држава

Приликом доношења одлуке о отварању рудника литијума код Лознице пресудан критеријум мора да буде здравље људи, изјавила је данас бивша министарка здравља Србије, неурохирург Даница Грујичић.

„На првом месту мора да буде здравље. Постоје два разлога за малигне болести, а то су генетика и животна средина. Моје дубоко убеђење је да на пораст најразноврснијих канцера и болести респиратнорног система, утиче животна средина, на бубреге квалитет воде, на дигестивни систем храна“, рекла је Грујичић, на телевизији К1.

Навела је да је њена „основна замерка, када је реч о плану компаније Рио тинто да отвори рудник литијума, да не би требало да та компанија прави процену утицаја на животну средину, већ да то мора да уради држава, јер је одговорној држави стало до њених грађана“.

„Ако нећемо да се делимо и хоћемо да избегнемо ‘улицу’, држава мора да од независних стручњака, који се баве животном средином, хемијом, рударством, геологијом и заштитом на раду…, а који нису имали контаката са Рио тинтом, направи комисију“, рекла је Грујичић.

Додала је да је нетачно да нема домаћих стручњака јер постоји пет универзитета на којима раде људи који знају шта треба радити када је реч о руднику литијума.

Грујичић је рекла да о „Рио тинту једни говоре да је то катастрофа, други да је то супер“.

„Не може тако, држава мора да направи комисију, не од подобних него од оних који имају референце. Нека распише конкурс и види ко се чиме бави и шта је објавио у научним часописима. Мора струка да буде изнад политике“, рекла је Грујичић.

Истакла је да све што, „иоле може да угрози животну средину, сви токсини, све хемије отпадне воде… није прихватљиво јер ће утицати на здравље и деце и одраслих“.

Грујичић је рекла да познаје људе који се баве животном средином и који су изразито против отварана рудника, али да зна и професоре са Рударско-геолошког факултета који сматрају да је могуће отворити рудник литијма без штетних последица по околину.

„Чула сам и да постоје технологије које омогућавају да се нежељени ефекти по животну средину спрече, али кажу да је то толико скупо да се експлоатација литијума не исплати“, рекла је Грујичић.

Додала је да стручњаци треба да утврде шта је од тога тачно и да је својевремено основана специјалистичка служба, медицина рада, због рударске плућне болести силикоза, узроковане удисањем силикатне прашине.

„Једино исправно решење је да комисија стручњака, које не плаћа Рио тинто, изнесе заједничко саопштење“, рекла је Грујичић и навела да би за доношење одлуке требало бар шест месеци до годину дана.

Истакла је да је за њу најважније здравље и да је због тога са групом научиника покренула иницијативу да се „коначно утврди шта је бацано 1999. и ко је бацао, шта је отишло у воду и где све постоји загађење“.

(Данас)