среда, 04. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Више од 6600 стручњака и научника потписало апел против рушења зграде Генералштаба у Улици кнеза Милоша
Хроника

Данас: Више од 6600 стручњака и научника потписало апел против рушења зграде Генералштаба у Улици кнеза Милоша

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. децембар 2024.

 Радна група за одбрану комплекса Београдског сајма и Генераштаба у Београду позвала је Владу Србије да укине одлуку о укидању статуса културног добра комплекса Генералштаба и његовом изузимању из подручја заштићене просторно културно-историјске целине Улице кнеза Милоша.

Отворено писмо Влади Србије, Министарству културе и другим надлежним институцијама са захтевом за укидању одлуке о рушењу Генералштаба као културног добра Србије, Радна група за одбрану комплекса Београдског сајма и Генераштаба упутила је позивајући се на члан 89. Устава Србије о дужности чувања културног и природног наслеђа као добра од општег интереса, и посебну одговорност институција власти у том погледу, те уважавајући стручно знање и интегритет више од 6.600 стручњака и научника Србије из области архитектуре, грађевинарства и других техничких и друштвених наука, као и више од 40 научних и стручних институција из Србије и 15 међународних институција из Словеније, Чешке, Бугарске, Северне Македоније, Црне Горе и најзначајнијих струковних организација попут Међународног савета за споменике и споменичка места (ИЦОМОС), Међународне уније архитеката (УИА), Доцомомо и Европа Ностре, те ценећи међународне конвенције, декларације и одредбе које се односе на заштиту културних добара и одрживог развоја, које је Република Србија ратификовала, пише СЕЕцулт.орг

И поред тога што се 6.600 конзерватора, архитеката, инжењера и других стручњака, као и више од 40 научних и стручних институција из Србије и Европе изјаснило против рушења комплекса Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране, и поред оставки директорки завода за заштиту споменика културе Србије и Београда, које су стајале уз струку и законе, и поред јасног става запослених у Републичком заводу за заштиту споменика културе о неупитности статуса комплекса Генералштаба као споменика културе и као дела заштићене просторно културно-историјске целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша“, Влада је противно Уставу Србије, Закону о културном наслеђу и другим применљивим прописима, скинула заштиту комплекса Генералштаба, који је изузет из подручја заштићене просторно културно-историјске целине Улице кнеза Милоша.

Влада Србије у потпуности је занемарила да су се сви запослени у Републичком и већина у Градском заводу јасно изјаснили да комплекс Генералштаба у целини и даље поседује споменичке вредности због којих је уписан у регистар културних добара још 2005. године, те одбили да на било који начин учествују у поступку предлагања и образложења за укидање заштите

Учинивши то, Влада Србије у потпуности је занемарила да су се сви запослени у Републичком и већина у Градском заводу јасно изјаснили да комплекс Генералштаба у целини и даље поседује споменичке вредности због којих је уписан у регистар културних добара још 2005. године, те одбили да на било који начин учествују у поступку предлагања и образложења за укидање заштите.

Такође, пренебрегнуто је то да је пре доношења Одлуке о укидању статуса заштите било ког културног добра неопходно да такав предлог аргументовано образложи Републички завод за заштиту споменика културе и упути Влади преко Министарства културе.

Такав предлог, према саопштењу Републичког завода за заштиту споменика културе, никада није упућен.

Министарство културе, као највиши орган у систему заштите културног наслеђа, по Закону о културном наслеђу има обавезу да обезбеди поштовање свих законских процедура пре доношења било које одлуке која се односи на статус културног добра.

У овом случају, како је наведено, јасно је утврђено да Републички завод за заштиту споменика културе није припремио акт, нити елаборат за престанак статуса заштите комплекса Генералштаба.

Министарство културе је, као непосредно одговорно, морало осигурати да се законске процедуре поштују и да до овакве одлуке Владе не дође без аргументованог образложења и стручне процене.

Овакав пропуст не само да угрожава интегритет културног наслеђа Србије већ подрива и институције надлежне за заштиту културног наслеђа, наведено је у отвореном писму, које је проследило Удружење архитеката Србије.

У писму је указано да су објекти у оквиру комплекса Генералштаба и просторно културно-историјске целине уз Улицу кнеза Милоша као културна добра Србије заштићени пре свега Уставом и законима, као и непосредно заштићени низом међународних конвенција о културном наслеђу које је Србија ратификовала.

Скидањем статуса заштите учињена је повреда међународних обавеза Србије, због чега је већ стигло озбиљно упозорење најзначајнијих међународних организација за заштиту културног наслеђа, попут ИЦОМОС Интернатионал, Доцомомо Интернатионал, Међународне уније архитеката и Европа Ностра.

Радна група нагласила је и да стручној јавности постоји консензус око вредности, важности заштите и ревитализације комплекса Генералштаба, о чему сведочи и Декларација о судбини Београдског сајма и Генералштаба иза које стоји 40 научних и стручних институција из Србије.

Радна група поставља стога питање шта је био разлог за активности Безбедносно информативне агенције (БИА) у Републичком заводу за заштиту споменика културе, о чему је јавност обавештена 18. новембра, с обзиром да није јасно како су својим протестним писмом и указивањем на кршење закона стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе угрозили безбедност грађана Србије.

“Подсећамо јавност да су пре неколико месеци директорке Републичког и Градског завода за заштиту споменика културе поднеле оставке.

Подсећамо да институције и службе безбедности постоје како би штитиле јавни интерес грађана односно законе Републике Србије, а не политичке и приватне интересе инвеститора”, навела је Радна група и истакла да начин уступања комплекса Генералштаба иностраном инвеститору путем тајног уговора, за који је јавност сазнала искључиво путем медија, буди сумње у легалност тог процеса.

“Јасно је да су накнадно извршене одлуке о укидању заштите донете мимо Устава, закона и стручних начела заштите културног наслеђа Републике Србије, што их чини противуставним и противзаконитим”, констатовано је у писму.

Радна група подсећа на процес валоризације и заштите комплекса Генералштаба, који је стављен под претходну заштиту још 1997. године због архитектонско-урбанистичких вредности, а уписан као културно добро 2005. године, са додатним меморијалним вредностима јер баштини и сећање на НАТО агресију извршену на СРЈ 1999. године.

Уз то, комплекс Генералштаба ужива заштиту и као део просторно културно-историјске целине

“Подручје уз Улицу кнеза Милоша”, и нераздвојив је део језгра јавних управних зграда из различитих временских периода који говоре о развоју српске државности у континуитету преко сто година.

Изузимање парцела на којима је комплекс Генералштаба из заштите просторне целине доводи у питање очување интегритета и аутентичности читаве целине.

Чином одлуке о укидању статуса културног добра комплексу Генералштаба, угрожено је не само сећање на важно културно историјско наслеђе наше државе из периода 20. века, већ ће најављеним будућим интервенцијама девастирати читаву просторно културно- историјску целину ‘Подручје уз Улицу кнеза Милоша’, која носи причу о настанку савремене српске државе кроз 19. и 20. век.

“Чином одлуке о укидању статуса културног добра комплексу Генералштаба, угрожено је не само сећање на важно културно историјско наслеђе наше државе из периода 20. века, већ ће најављеним будућим интервенцијама девастирати читаву просторно културно- историјску целину ‘Подручје уз Улицу кнеза Милоша’, која носи причу о настанку савремене српске државе кроз 19. и 20. век.

Иако се овај чин номинално тиче једног споменика културе и просторно културно-историјске целине, он је преседан који у потпуности доводи у питање заштиту наслеђа Републике Србије и широм отвара врата да се са културним наслеђем на целој територији Републике Србије, али и нашим наслеђем ван граница земље, ради шта год се жели на основу искључиво политичких одлука а не претходне стручне провере”, навела је Радна група.

Сматрајући да су доношењем спорних одлука угрожена сва културна добра на територији Србије и прекршени и Устав и закони Србије, Радна група је јавно позвала Владу Србије да одмах, недвосмислено и неодложно укине одлуке које се односе на заштиту и статус комплекса Генералштаба.

Радну групу, изабрану на јавном скупу стручних удружења и институција 23. априла ове године, чине проф. др Борислав Стојков, архитекта и урбаниста – АИНС, мр Бојан Ковачевић, архитекта – ААС, проф. Иван Рашковић, архитекта – УАС / АФБГ, проф. емеритус Бранислав Митровић, архитекта, проф. др Душан Најдановић, грађевински инжењер – АИНС, проф. др Марија Маруна, архитекта и урбаниста – АФБГ, проф. др Јелена Ивановић Војводић, архитекта – БИНА, проф. др Зора Живановић, просторни планер – ГФБГ, проф. др Тања Дамљановић Цонлеy, архитекта – До.Ко.Мо.Мо Србија, др Славица Вујовић, архитекта и конзерватор – ЕНС, др Ива Чукић, архитекта – МП, мр Лазар Кузманов, архитекта – ДАНС / ААС, Владислав Лалицки, архитекта, др Ана Граовац, архитекта и урбаниста – НПП, Миљан Салата, архитекта – СФЕРА, Игор Микитишин, архитекта – ДАНС / СФЕРА, Александра Вукићевић, пејзажни архитекта – УПАС, Јован Рајић адвокат, експерт за право енергетике и животне средине – РЕРИ, Драгомир Ристановић, архитекта, експерт за јавне политике – РЕРИ и студенти архитектуре Лана Трајковић и Анђела Шулић.

У проширеном саставу Радне групе су: др Данијела Миловановић Родић, архитекта и урбаниста – АФБГ, Весна Марјановић, правница, генерална секретарка – ЕНС, др Вишња Кисић, историчарка уметности, експерткиња за управљање и политике културног наслеђа – УНЕСКО катедра за политику и менаџмент, УУБ, Катарина Максимов, архитекта и конзерватор – ДКС и Ксенија Радовановић, архитекта и урбаниста – НПП / ИФДТ.

Декларацију о судбини Београдског сајма и Генералштаба подржало је више од 40 стручних организација и институција, међу којима су Одељење уметности Српске академије наука и уметности (САНУ), Архитектонски и Грађевински факултет Универзитета у Београду, Академија архитектуре Србије (ААС), Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Удружење архитеката Србије (УАС), Удружење урбаниста Србије (УУС), Друштво конзерватора Србије (ДКС), Савез грађевинских инжењера Србије (СГИС), друштва архитеката Београда, Новог Сада, Ниша, Ваљева, Зрењанина и Врања, Географски факултет Универзитета у Београду / Катедра за просторно планирање, Филозофски факултет Универзитета у Београду / Катедра за историју уметности, Женско архитектонско друштво (ЖАД), До.Ко.Мо.Мо Србија (Национална секција међународне групе за документацију и конзервацију грађевина, места и целина модерног покрета у архитектури), Европа Ностра Србија, Национални комитет ИЦОМОС Србија, Удружење пејзажних архитеката Србије (УПАС), Регулаторни институт за обновљи енергију и животну средину (РЕРИ), Центар за експерименте и урбане студије (ЦЕУС), Министарство простора, Нова планска пракса (НПП), Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА), Архитектонски форум из Подгорице, уније архитеката Бугарске и Чешке, Архитектонски факултет Универзитета у Љубљани, Зборница за архитектуру и простор Словеније, Друштво архитеката Љубљане…

(SEEcult.org-Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер