Danas: Srbija nema ni dinar zarade od „Beograda na vodi“

Tragom izjave Aleksandra Vučića da će „zemljište na prostoru Beograda na vodi vredeti 10.000 puta više nego do sada“. I nakon što je u utorak prilikom obilaska završnih radova na tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi Aleksandar Vučić rekao kako celo naselje koje se gradi uz desnu obalu Save nije privatno i da će kada se završi vredeti „10.000 puta više nego pre sedam godina“, ostaje nejasno koje konkretne koristi građani Srbije imaju od ovog megalomanskog projekta.

Od starta, tačnije od potpisivanja ugovora sa stranim partnerom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanijom koju vodi Mohamed Alabar, nejasno je koliko će ko uložiti u ovaj projekat. Odnos i količina ulaganja novca i snaga nepoznanica su javnosti i pet godina nakon što je aprila 2015. Vlada Srbije potpisala ugovor sa Emiraćanima.

Ugovorom je predviđeno formiranje zajedničkog preduzeća, u kom će Srbija imati 32 odsto, a strateški partner 68 odsto.

Osnivački ulog partnera bio je 22.000 evra, a ugovorne strane u projektu osim zajedničkog preduzeća i Vlade Srbije su i partneri iz UAE „Belgrejd voterfront kapital investment“.

Srbija se ovim ugovorom obavezala da do juna 2016. raščisti zemljište i pripremi za početak radova, da obezbedi infrastrukturu, dok je s druge strane strani partner trebalo da uloži 300 miliona evra.

U analizi ugovora, koju je, kada je on nekoliko meseci posle potpisivanja konačno objavljen, uradila inicijativa Ne davimo Beograd objašnjava se da je tek tada postalo jasno da će strateški partner umesto 3,5 milijarde evra koliko je vrednost ugovora uložiti 150 miliona plus 150 miliona evra kredita.

„Srbija se ugovorom obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljište, odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora i to sve bez ikakvih garancija da će druga ugovorna strana realizovati dogovoreno“, navodi se u analizi ugovora Inicijative Ne davimo Beograd.

Između ostalog, ugovorom je predviđen rok od 30 godina za izvođenje ovog projekta, s tim da se u prvih 20 završi polovina posla. Predviđeno je i da se zemljište da u zakup na 99 godina, ali će se nakon nekoliko godina izgradnje i prodaje stanova ispostaviti da zemljište, ipak, pripada onome ko je zgradu napravio, što je svojevremeno rekao i tada gradonačelnik, sada ministar finansija Siniša Mali.

„Zemljište ispod zgrade pripada onom ko je tu zgradu napravio“, rekao je pre pet godina Mali i dodao da smo „mi dobili 32 odsto učešća u kapitalu“. Uz opasku da ne idu i „jare i pare“, Mali je rekao da – ili prodajete zemljište, što nisu hteli da urade, ili ga dajete bez naknade, ali postajete suvlasnik preduzeća i delite trećinu profita.

Tu trećinu profita još niko nije video, niti bilo ko iz vlasti o njoj govori, a konsultanta za strana ulaganja Milana Kovačevića zanima da li država i njeni građani imaju trećinu od te 10.000 puta veće vrednosti o kojoj je Vučić pre dva dana govorio.

„Trebalo bi ga pitati ako je tako velika vrednost kako je podeljena korist od toga, šta imamo mi, a šta strani ulagač“, ističe Kovačević.

On kaže da bi posle nekoliko godina od početka tog projekta trebalo pročešljati knjige jer je u ugovoru bilo čudnih stvari koje se ne događaju.

„Pisalo je da će strani ulagač prodavati stanove, a ne prodaje. Napravljeno je jedno zajedničko preduzeće, koje je posle podeljeno u više zajedničkih preduzeća. Kakve su tu sada obaveze i vrednosti“, kaže Kovačević.

Ne znamo, kako kaže, ni koliko je uloženo novca, odnosno koliko je uložio strani partner, a koliko država.

„Znamo samo da je slično uloženo, iako mi imamo svega 32 odsto, ali najvažnije postoje stvari koje nisu uložene, čitavih 120 hektara zemlje nije uloženo, to je poklonjeno. Samim tim čitav poduhvat koji se gradi trebalo bi da donosi neku veću dividendu Srbiji jer stanovi se prodaju, zarađuje se dobro na njima“, napominje naš sagovornik.

Kovačević kaže da je ugovoreno da postojeće zgrade na tom prostoru renovira zajedničko preduzeće i da ih koristi. On podseća da je dato besplatno zemljište iako je bilo rečeno da se daje u zakup.

„Oni koji su kupili stanove dobili su i deo parcele uz to, deo na kome je zgrada izgrađena“, naglašava on.

Kovačević napominje da bi trebalo saznati ko ugovara izgradnju jer je u ugovoru pisalo da to radi inostrani partner, ali da mi znamo da su naša preduzeća učestvovala. U ugovoru je, ističe, pisalo i da će strani ulagač prodavati i stanove, ali to radi zajedničko preduzeće.

„Čitav poduhvat je perfektan primer moguće ogromne korupcije. Kada nekom date 120 hektara da gradi kako hoće i to ne precizirate, a zauzvrat ne dobijete ništa osim 32 odsto zajedničkog preduzeća za koje smo novce uplatili, onda tu može da bude problema. Rečeno je da će to biti odličan projekat, prošle su godine, a ne znamo da li su poreski obveznici od tog projekta dobili i dinar“, napominje Milan Kovačević.

(Danas)