Данас: Србија нема ни динар зараде од „Београда на води“

Трагом изјаве Александра Вучића да ће „земљиште на простору Београда на води вредети 10.000 пута више него до сада“. И након што је у уторак приликом обиласка завршних радова на тржном центру Галерија у Београду на води Александар Вучић рекао како цело насеље које се гради уз десну обалу Саве није приватно и да ће када се заврши вредети „10.000 пута више него пре седам година“, остаје нејасно које конкретне користи грађани Србије имају од овог мегаломанског пројекта.

Од старта, тачније од потписивања уговора са страним партнером из Уједињених Арапских Емирата, компанијом коју води Мохамед Алабар, нејасно је колико ће ко уложити у овај пројекат. Однос и количина улагања новца и снага непознаница су јавности и пет година након што је априла 2015. Влада Србије потписала уговор са Емираћанима.

Уговором је предвиђено формирање заједничког предузећа, у ком ће Србија имати 32 одсто, а стратешки партнер 68 одсто.

Оснивачки улог партнера био је 22.000 евра, а уговорне стране у пројекту осим заједничког предузећа и Владе Србије су и партнери из УАЕ „Белгрејд вотерфронт капитал инвестмент“.

Србија се овим уговором обавезала да до јуна 2016. рашчисти земљиште и припреми за почетак радова, да обезбеди инфраструктуру, док је с друге стране страни партнер требало да уложи 300 милиона евра.

У анализи уговора, коју је, када је он неколико месеци после потписивања коначно објављен, урадила иницијатива Не давимо Београд објашњава се да је тек тада постало јасно да ће стратешки партнер уместо 3,5 милијарде евра колико је вредност уговора уложити 150 милиона плус 150 милиона евра кредита.

„Србија се уговором обавезује на комплетну припрему терена, додатне позајмице, дозвољава пренос права коришћења земљишта у право својине, препушта стратешком партнеру моћ одлучивања при изради планске документације, поклања приватном предузећу објекте и земљиште, одриче се суверенитета обавезујући се да не мења законе на штету уговора и то све без икаквих гаранција да ће друга уговорна страна реализовати договорено“, наводи се у анализи уговора Иницијативе Не давимо Београд.

Између осталог, уговором је предвиђен рок од 30 година за извођење овог пројекта, с тим да се у првих 20 заврши половина посла. Предвиђено је и да се земљиште да у закуп на 99 година, али ће се након неколико година изградње и продаје станова испоставити да земљиште, ипак, припада ономе ко је зграду направио, што је својевремено рекао и тада градоначелник, сада министар финансија Синиша Мали.

„Земљиште испод зграде припада оном ко је ту зграду направио“, рекао је пре пет година Мали и додао да смо „ми добили 32 одсто учешћа у капиталу“. Уз опаску да не иду и „јаре и паре“, Мали је рекао да – или продајете земљиште, што нису хтели да ураде, или га дајете без накнаде, али постајете сувласник предузећа и делите трећину профита.

Ту трећину профита још нико није видео, нити било ко из власти о њој говори, а консултанта за страна улагања Милана Ковачевића занима да ли држава и њени грађани имају трећину од те 10.000 пута веће вредности о којој је Вучић пре два дана говорио.

„Требало би га питати ако је тако велика вредност како је подељена корист од тога, шта имамо ми, а шта страни улагач“, истиче Ковачевић.

Он каже да би после неколико година од почетка тог пројекта требало прочешљати књиге јер је у уговору било чудних ствари које се не догађају.

„Писало је да ће страни улагач продавати станове, а не продаје. Направљено је једно заједничко предузеће, које је после подељено у више заједничких предузећа. Какве су ту сада обавезе и вредности“, каже Ковачевић.

Не знамо, како каже, ни колико је уложено новца, односно колико је уложио страни партнер, а колико држава.

„Знамо само да је слично уложено, иако ми имамо свега 32 одсто, али најважније постоје ствари које нису уложене, читавих 120 хектара земље није уложено, то је поклоњено. Самим тим читав подухват који се гради требало би да доноси неку већу дивиденду Србији јер станови се продају, зарађује се добро на њима“, напомиње наш саговорник.

Ковачевић каже да је уговорено да постојеће зграде на том простору реновира заједничко предузеће и да их користи. Он подсећа да је дато бесплатно земљиште иако је било речено да се даје у закуп.

„Они који су купили станове добили су и део парцеле уз то, део на коме је зграда изграђена“, наглашава он.

Ковачевић напомиње да би требало сазнати ко уговара изградњу јер је у уговору писало да то ради инострани партнер, али да ми знамо да су наша предузећа учествовала. У уговору је, истиче, писало и да ће страни улагач продавати и станове, али то ради заједничко предузеће.

„Читав подухват је перфектан пример могуће огромне корупције. Када неком дате 120 хектара да гради како хоће и то не прецизирате, а заузврат не добијете ништа осим 32 одсто заједничког предузећа за које смо новце уплатили, онда ту може да буде проблема. Речено је да ће то бити одличан пројекат, прошле су године, а не знамо да ли су порески обвезници од тог пројекта добили и динар“, напомиње Милан Ковачевић.

(Данас)