Danas se obeležava Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu

Nizom manifestacija u Srbiji i svetu se obeležava Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Istovremeno, obeležava se i Dan Evrope, jer su 9. maja 1950. godine postavljeni temelji Evropske unije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, povodom Dana pobede, 9. maja položiće venac na spomenik Neznanog junaka na Avali.

Širom Srbije, Dan pobede biće tradicionalno obeležen nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama rata, a centralna državna ceremonija biće organizovana na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu.

Centralnoj ceremoniji prisustvovaće predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije i ambasada Rusije, Belorusije i Azerbejdžana.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu se obeležava u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.

Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

(RTS)

Obeležavanje Dana pobede počelo u Srbiji je počelo već juče popodne, počasnom artiljerijskom paljbom sa Beogradske tvrđave. Centralna državna ceremonija održaće se u 10 sati ujutru, a njoj će prisustvovati predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije i ambasada Rusije, Belorusije i Azerbejdžana.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će položiti venac na spomenik Neznanog junaka na Avali.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin čestitao je svim građanima Srbije i borcima Drugog svetskog rata 9. maj - Dan pobede nad fašizmom.

"Među malobrojnim narodima koji su se aktivno suprotstavili fašizmu nalazi se i srpski narod. Počev od 27. marta 1941. godine pa do završetka rata, naš narod je podneo veliku žrtvu boreći se za slobodu i bolji život budućih generacija. Milion Srba dalo je svoj život verujući da će zlo fašizma biti zauvek uništeno", naveo je Vulin u čestitki.

Vulin je podsetio da je pobeda izvojevana uz pomoć boraca Crvene armije i zapadnih saveznika, "čijim senima se danas klanjamo". Ministar je ocenio i da je 9. maj prilika da se zapitamo da li smo dostojni naših predaka i njihove žrtve.

U ime Grada Beograda venac na Groblju oslobodilaca Beograda će položiti predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević. Na natpisu na spomen groblju stoji da su za oslobođenje Beograda dali svoje živote 2.944 borca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac Crvene armije, kao i da na tom groblju počiva 1.386 boraca NOVJ i 711 boraca Crvene armije.

Najavljeno je i da će zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položiti venac na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali. Sovjetski general Vladimir Ždanov i maršal Sergej Birjuzov, koji je rukovodio sovjetskim frontom u okviru čijih operacija je bila i beogradska, poginuli su 19. oktobra 1964. kada je njihov avion udario u Avalu, a na mestu tragedije podignuto je spomen obeležje.

Diplomatski predstavnici Republike Srbije položiće vence na srpske vojne memorijale i mesta stradanja iz perioda Drugog svetskog rata na tlu Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Egipta, Izraela, Italije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Norveške, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Španije i drugih država.

Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu biće tradicionalno obeležen obrazovnim aktivnostima u velikom broju osnovnih i srednjih škola, kao i svečanostima i okupljanjima kraj vojnih memorijala i mesta stradanja u brojnim opštinama i gradovima širom Srbije.

(B92)

Dan pobede – venci, plotuni i ruski primer protiv zaborava

Širom prestonice, ali i cele Srbije biće obeležena 69 godina od kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Defile jedinica Jugoslovenske armije u Beogradu 9. maja 1975.

Dana kad je sovjetski maršal Georgij Žukov, 1945. godine, u ime saveznika u Drugom svetskom ratu ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, čime je ozvaničen trijumf nad fašizmom biće danas svečano obeležen i u našoj zemlji i njenoj prestonici.

Vence će položiti predsednik Tomislav Nikolić, predstavnici Vlade Srbije, boračkih udruženja, kao i grada Beograda, lokalnih samouprava i vojnih garnizona u više gradova Srbije, ali i izaslanici ambasada Ruske federacije, Belorusije i Azerbejdžana.

Uz sećanje na žrtve i odavanje pošte koja je najavljena za ovaj 9. maj, juče je organizovana i uvodna svečanost – sa Savske terase na Kalemegdanu pripadnici Garde Vojske Srbije ispalili su 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Na taj način i na 69 godina od sloma fašizma i poraza nacističke Nemačke u proslavu Dana pobede, osim organizacija veterana i njihovih potomaka i poštovalaca, poput Subnora, uključio se državni vrh, lokalne vlasti, oružane snage. Biće nastavljena tradicija koja je uglavnom obnovljena u proteklih nekoliko godina, naročito otkad je u oktobru 2009. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio Beograd.

Simbolika 9. maja, kao dana kada je savladan Hitlerov rajh, upravo je najviše povezana Moskvom i centralnom paradom koja se tamo svake godine održava na ovaj dan, kako se ne bi zaboravilo kolike su žrtve i napori podneti da bi se pobedila nacistička Nemačka.

U krug država koje se svečano sećaju tog datuma uključene su i zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, a od 2000. i Izrael. Srbija bez obzira na svoje žrtve, na samom početku 21. veka nije u takvoj meri i obimu pridavala značaj trijumfu nad fašizmom kao što to čini sada.

– Kako sam razumeo, ovde je bilo gotovo zaboravljeno da veterani postoje – poručio je Aleksandar Konuzin, bivši ruski ambasador u našoj zemlji, pred odlazak iz Beograda 2012. godine, kada je bio gost Subnora i naglasio da je kada je došao u Srbiju bio iznenađen veoma malim brojem Srba koji su slavili Dan pobede.

Slična je i sudbina datuma kada je u Drugom svetskom ratu oslobođen Beograd, 20. oktobra 1944, kada su vojnici Crvene armije i partizanskih jedinica, ušle u grad savladavši Nemce i njihove saveznike, pre svega pristalice Milana Nedića.

Baš na 65. godišnjicu ovog događaja odigrala se poseta tadašnjeg ruskog predsednika Medvedeva koji je, u sklopu gostovanja u glavnom gradu Srbije, obišao i Groblje oslobodilaca Beograda, gde su sahranjeni jugoslovenski i sovjetski borci.

N. Belić

(Politika)

Zaborav prekriva Dan pobede

Praznik posvećen slomu fašizma Srbija godinama obeležava gotovo u tišini. U SFRJ se gajilo veliko poštovanje prema ovom datumu, danas se više pažnje poklanja Prvom svetskom ratu.

Topovski plotuni i venci jedina su ikonografija koja prati obeležavanje Dana pobede protiv fašizma u Srbiji. Za razliku od Rusije, bivših republika SSSR, Izraela, koji gromoglasno proslavljaju trijumf nad nacističkom Nemačkom, dan kapitulacije Hitlerove vojske u Srbiji već godinama prolazi gotovo neprimetno. Dan pobede, prema slovu zakona, slavi se radno.

Za razliku od današnjice, velika Jugoslavija je gajila veliko poštovanje prema Danu pobede, a zaštitni znak ovog praznika postale su tri velike vojne parade održane u Beogradu 1970, 1975. i 1985. godine. Danas, međutim, Srbija više pažnje poklanja Prvom svetskom ratu. U čast sećanja na potpisivanje primirja 1918. godine, 11. novembar se i kod nas obeležava kao državni praznik i neradni dan.

- U obeležavanje Dana pobede trebalo bi da se aktivno uključe škole, univerziteti, vojska, Vlada... - smatra sociolog Ljubiša Despotović. - Moramo da imamo na umu da se jedino tako neguje svest o istoriji i slavnoj prošlosti. Srbija ne samo što nema čega da se stidi, već ima o mnogo čemu da kaže i da se pohvali.

Sličan stav ima i istoričar iz Instituta za savremenu istoriju Milan Koljanin. On naglašava da je mlako proslavljanje ovog datuma suprotno učešću Srba u antifašističkoj borbi.

- Nije slučajno što se obeležavanjem Dana Evrope potiskuje datum koji simbolizuje pobedu u Drugom svetskom ratu - kaže Koljanin.

RATOVALI SMO DUŽE

Drugi svetski rat u svetu je završen devetog maja, potpisivanjem kapitulacije fašističke Nemačke. Narodi Jugoslavije, međutim, protiv fašizma ratovali su šest dana duže od ostalih.

- Decenijska je dilema koji je zapravo tačan datum završetka rata u Srbiji, koja je možda i delimično odgovorna za nehajan odnos prema Devetom maju. Zvaničan je podatak da je kod nas rat završen tek 15. maja - objašnjava istoričar Koljanin.

R. Dragović

(Večernje novosti)