Данас се обележава Дан победе над фашизмом у Другом светском рату

Низом манифестација у Србији и свету се обележава Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Истовремено, обележава се и Дан Европе, јер су 9. маја 1950. године постављени темељи Европске уније.

Председник Србије Томислав Николић, поводом Дана победе, 9. маја положиће венац на споменик Незнаног јунака на Авали.

Широм Србије, Дан победе биће традиционално обележен низом манифестација и одавањем поште жртвама рата, а централна државна церемонија биће организована на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату.

Централној церемонији присуствоваће представници Владе Србије, Војске Србије и амбасада Русије, Белорусије и Азербејџана.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату се обележава у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка потписала капитулацију.

У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.

Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени.

Државна комисија бивше СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.

(РТС)

Обележавање Дана победе почело у Србији је почело већ јуче поподне, почасном артиљеријском паљбом са Београдске тврђаве. Централна државна церемонија одржаће се у 10 сати ујутру, а њој ће присуствовати представници Владе Србије, Војске Србије и амбасада Русије, Белорусије и Азербејџана.

Председник Србије Томислав Николић ће положити венац на споменик Незнаног јунака на Авали.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин честитао је свим грађанима Србије и борцима Другог светског рата 9. мај - Дан победе над фашизмом.

"Међу малобројним народима који су се активно супротставили фашизму налази се и српски народ. Почев од 27. марта 1941. године па до завршетка рата, наш народ је поднео велику жртву борећи се за слободу и бољи живот будућих генерација. Милион Срба дало је свој живот верујући да ће зло фашизма бити заувек уништено", навео је Вулин у честитки.

Вулин је подсетио да је победа извојевана уз помоћ бораца Црвене армије и западних савезника, "чијим сенима се данас клањамо". Министар је оценио и да је 9. мај прилика да се запитамо да ли смо достојни наших предака и њихове жртве.

У име Града Београда венац на Гробљу ослободилаца Београда ће положити председник градске скупштине Никола Никодијевић. На натпису на спомен гробљу стоји да су за ослобођење Београда дали своје животе 2.944 борца Народно-ослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, као и да на том гробљу почива 1.386 бораца НОВЈ и 711 бораца Црвене армије.

Најављено је и да ће заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић положити венац на Споменик совјетским ветеранима на Авали. Совјетски генерал Владимир Жданов и маршал Сергеј Бирјузов, који је руководио совјетским фронтом у оквиру чијих операција је била и београдска, погинули су 19. октобра 1964. када је њихов авион ударио у Авалу, а на месту трагедије подигнуто је спомен обележје.

Дипломатски представници Републике Србије положиће венце на српске војне меморијале и места страдања из периода Другог светског рата на тлу Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Египта, Израела, Италије, Мађарске, Македоније, Немачке, Норвешке, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шпаније и других држава.

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату биће традиционално обележен образовним активностима у великом броју основних и средњих школа, као и свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Србије.

(Б92)

Дан победе – венци, плотуни и руски пример против заборава

Широм престонице, али и целе Србије биће обележена 69 година од капитулације Немачке у Другом светском рату.

Дефиле јединица Југословенске армије у Београду 9. маја 1975.

Дана кад је совјетски маршал Георгиј Жуков, 1945. године, у име савезника у Другом светском рату ратификовао споразум о немачкој капитулацији, чиме је озваничен тријумф над фашизмом биће данас свечано обележен и у нашој земљи и њеној престоници.

Венце ће положити председник Томислав Николић, представници Владе Србије, борачких удружења, као и града Београда, локалних самоуправа и војних гарнизона у више градова Србије, али и изасланици амбасада Руске федерације, Белорусије и Азербејџана.

Уз сећање на жртве и одавање поште која је најављена за овај 9. мај, јуче је организована и уводна свечаност – са Савске терасе на Калемегдану припадници Гарде Војске Србије испалили су 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

На тај начин и на 69 година од слома фашизма и пораза нацистичке Немачке у прославу Дана победе, осим организација ветерана и њихових потомака и поштовалаца, попут Субнора, укључио се државни врх, локалне власти, оружане снаге. Биће настављена традиција која је углавном обновљена у протеклих неколико година, нарочито откад је у октобру 2009. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев посетио Београд.

Симболика 9. маја, као дана када је савладан Хитлеров рајх, управо је највише повезана Москвом и централном парадом која се тамо сваке године одржава на овај дан, како се не би заборавило колике су жртве и напори поднети да би се победила нацистичка Немачка.

У круг држава које се свечано сећају тог датума укључене су и земље које су некада биле део Совјетског Савеза, а од 2000. и Израел. Србија без обзира на своје жртве, на самом почетку 21. века није у таквој мери и обиму придавала значај тријумфу над фашизмом као што то чини сада.

– Како сам разумео, овде је било готово заборављено да ветерани постоје – поручио је Александар Конузин, бивши руски амбасадор у нашој земљи, пред одлазак из Београда 2012. године, када је био гост Субнора и нагласио да је када је дошао у Србију био изненађен веома малим бројем Срба који су славили Дан победе.

Слична је и судбина датума када је у Другом светском рату ослобођен Београд, 20. октобра 1944, када су војници Црвене армије и партизанских јединица, ушле у град савладавши Немце и њихове савезнике, пре свега присталице Милана Недића.

Баш на 65. годишњицу овог догађаја одиграла се посета тадашњег руског председника Медведева који је, у склопу гостовања у главном граду Србије, обишао и Гробље ослободилаца Београда, где су сахрањени југословенски и совјетски борци.

Н. Белић

(Политика)

Заборав прекрива Дан победе

Празник посвећен слому фашизма Србија годинама обележава готово у тишини. У СФРЈ се гајило велико поштовање према овом датуму, данас се више пажње поклања Првом светском рату.

Топовски плотуни и венци једина су иконографија која прати обележавање Дана победе против фашизма у Србији. За разлику од Русије, бивших република СССР, Израела, који громогласно прослављају тријумф над нацистичком Немачком, дан капитулације Хитлерове војске у Србији већ годинама пролази готово неприметно. Дан победе, према слову закона, слави се радно.

За разлику од данашњице, велика Југославија је гајила велико поштовање према Дану победе, а заштитни знак овог празника постале су три велике војне параде одржане у Београду 1970, 1975. и 1985. године. Данас, међутим, Србија више пажње поклања Првом светском рату. У част сећања на потписивање примирја 1918. године, 11. новембар се и код нас обележава као државни празник и нерадни дан.

- У обележавање Дана победе требало би да се активно укључе школе, универзитети, војска, Влада... - сматра социолог Љубиша Деспотовић. - Морамо да имамо на уму да се једино тако негује свест о историји и славној прошлости. Србија не само што нема чега да се стиди, већ има о много чему да каже и да се похвали.

Сличан став има и историчар из Института за савремену историју Милан Кољанин. Он наглашава да је млако прослављање овог датума супротно учешћу Срба у антифашистичкој борби.

- Није случајно што се обележавањем Дана Европе потискује датум који симболизује победу у Другом светском рату - каже Кољанин.

РАТОВАЛИ СМО ДУЖЕ

Други светски рат у свету је завршен деветог маја, потписивањем капитулације фашистичке Немачке. Народи Југославије, међутим, против фашизма ратовали су шест дана дуже од осталих.

- Деценијска је дилема који је заправо тачан датум завршетка рата у Србији, која је можда и делимично одговорна за нехајан однос према Деветом мају. Званичан је податак да је код нас рат завршен тек 15. маја - објашњава историчар Кољанин.

Р. Драговић

(Вечерње новости)