Париз: Данас почиње заседање „Унеска“ - међу темама можда и чланство Косова у организацији

У Паризу данас почиње 197. заседање Извршног савета Унеска које ће трајати до 22. октобра, објављено је на сајту те организације, а према сазнању "Данаса", према прелиминарној агенди на дневном реду би могао да се нађе и захтев Косова за чланство који је у име Приштине поднела Албанија.

Заседање почиње седницом Бироа Извршног савета Унеска који ће у среду разматрати прелиминарни дневни ред, али ће одлука о коначним темама за расправу бити донета на првој пленарној седници 12. октобра, пише "Данас".

"Србија ће се успротивити стављању косовског захтева на дневни ред, као и чланству Косова у Унеску", рекао је недавно министар спољних послова Ивица Дачић.

Он је рекао да су 32 земље од 58 чланица Извршног савета признале Косово, а 26 нису.

"То значи да нас чека тешка борба за заштиту наших интереса. Сви у свету са којима смо разговарали у Унеско о нашем културном и верском наслеђу на КиМ, сви су сагласни са нашом аргументацијом, али постоји велика разлика између вербалне сагласности и формалног одлучивања, имајући у виду да су те земље признале независност Косова", казао је Дачић.

Став Београда је да о том захтеву не треба разговарати док се о томе не буде речи у Бриселу, јер смо се на самом почетку договорили да то буде једна од тема дијалога, рекао је Дачић.

"Због тога сматрамо да је штетно за даљи дијалог Београда и Приштине да се о овој теми одлучује на основу једностраних потеза Приштине и на основу прегласавања у Унеско", рекао је Дачић.

Приштина наводно намерава да искористи могућност која постоји у Уставу Унеска да до чланства дође преко одлуке Генералне конференције (представници држава-чланица), а на препоруку Извршног савета.

За препоруку је потребна проста већина Извршног савета, а за одлуку о пријему двотрећинска вецина присутних чланица Генералне конференције.

Уколико Приштина добије препоруку за Србију не би било добро да велики број чланица Генералне конференције буде уздржан, јер се броје само гласови "за" и "против", што би Косову могло да омогући да до већине дође са релативно малим бројем гласова.

Заседање Генералне конференције одржава се до 3. до 18. октобра.

Унеско броји 195 пуноправних и 8 придружених држава чланица, а Извршни савет 58 чланова (које бира Генерална конференција).

Дачић је рекао да формално-правно Косово нема право да буде чланица Унеска, јер Уједињене нације нису дале такав предлог, додајући и да су оне одбиле да подрже такав предлог Косова.

"Суштински, Косово не испуњава све предуслове да може да постане чланица Унеска зато што су објекти који су под светском културном заштитом, заштитом Унеска на Косову, проглашени да су у опасности и то од оних који желе да буду чланови Унеска", рекао је Дачић.

Све институције Србије ангажовале су се у дипломатској офанзиви да се спречи пријем Косова у Унеско, од председника Србије, владе, Министарства спољних послова до Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.

Пријем Косова у Унеско (УНЕСЦО) била би самоуништавајућа одлука ове организаје рекао је министар спољних послова Ивица Дачић, додајући да би то било апсурдно као и када би неко предложио да Исламска држава постане чланица УНЕСЦО.

Он је изјавио је да ће Влада Србије затражити да Унеско не гласа о пријему Косова док се о питању заштите имовине Српске православне цркве са Приштином не разговара у Бриселу.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је инцијативу Приштине окарактерисао "врхунским цинизмом" и политички неодговорну.

"Они који то данас траже су главни виновници разарања стотина српских светиња на Косову. Мислим да је сама идеја да они који су изашли из рата као ратни команданти па се онда пресвукли и постали политичари данас траже да управљају и одлуцују о светињама које су док су били у униформама разарали - то је врхунац цинизма и политичке неодговорности", рекао је раније Ђурић.

Синод СПЦ генералном дректору УНЕСКО-а Ирини Боковој поручио да би евентуално усвајање захтева Косова за чланством у тој светској организацији имало далекосежне последице за само хришћанско културно наслеђе и за перспективу заједничког живота Срба и Албанаца и других народа на КиМ у будућности.

У писму Боковој, које је потписао патријарх Иринеј, Синод подсећа да су четири објекта светске културне баштине под заштитом УНЕСКО- на Косову и Метохији уписана као "средњовековни споменици на Косову" светиње Српске православне цркве.

Поред њих, то се с правом може казати и за скоро свеукупно хришћанско културно наслеђе на овом тлу, од четвртог, а особито од средњег века па до данас, наведено је у писму Синода.

(Данас-Н1)