Данас: Одлагање рока или увођење санкција НИС-у, шта је реалније?

 Америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) за сада званично ступају на снагу 25. фебруара, односно за десетак дана.

Компанија НИС упутила је 4. фебруара захтев америчком Одељењу за контролу стране имовине Секретаријата за финансије (ОФАЦ) за одлагање санкција, а овај захтев подржале су владе Србије и Мађарске.

У захтеву се тражило одлагање санкција за минимум 90 дана, као и добијање општих или посебних лиценци које би омогућиле НИС-у да одржи пословање док тражи прихватљиво решење власничке структуре.

Влада Србије подржала је тај захтев јер би санкције, како је наведено у образложењу, нарушиле могућност компаније да снабдева грађане Србије нафтом и нафтним дериватима.

Одговор на овај захтев Србија још није добила од САД.

Неколико дана пре него што је НИС послао захтев ОФАЦ-у, и хрватски ЈАНАФ је затражио од овог америчког тела за међународне санкције да му дозволи да испуни уговор са НИС-ом, а који важи до краја 2026. године.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је недавно да очекује „велике проблеме“ у вези са НИС-ом, наводећи да нема доброг и једноставног решења за ту компанију.

„Као да се Руси и Американци удаљавају по свим позицијама. Понадао сам се да можемо без велике политичке драме да завршимо то некаквим договором и некаквим већим разумевањем свих страна, али очигледно нећемо моћи. И једни и други (и Руси и Американци) су запели за оно што је њихов интерес“, објаснио је Вучић како изгледају преговори око НИС-а.

У међувремену, једина позитивна вест јесте да се мађарски МОЛ понудио да надомести количине нафте и нафтних деривата које Србији буду недостајале у случају наступања америчких санкција.

Који сценарио је реалнији?

Главни брокер Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић каже за Данас да су у току преговори наше Владе са америчким ОФАЦ-ом о чему нема јавних информација, али да ће вероватни исход тих преговора бити одлагање овог рока који је циркулисао у јавности као последњи дан за решење овог питања.

„Када је реч о смеру у коме иде решавање овог питања, чини се да нема неког великог напретка, а зависиће у првом реду од флексибилности америчке и руске стране. Могуће да ће преговори о окончању рата у Украјини бити некакав оквир који би могао знатно да нам олакша позицију и помери решење ове проблематике даље у будућност. Некакав статус кво би засад била најреалнија, али и најприхватљивија опција за нашу привреду и грађане“, указује Гујаничић.

Међутим, аналитичар из ИПОПЕМА Сецуритиес Владан Павловић је другачијег мишљења.

„По свему судећи није дошло до договора и НИС ће највероватније бити под санкцијама. Раније смо имали инидикације да руска страна неће продати свој део, а наша страна се очито у овој фази не усуђује да врши национализацију. Ни америчка страна не мења свој став“, примећује Павловић.

Према његовом запажању, то што је Србија тражила одлагање и што се МОЛ понудио да надомести количине је само потрвда да решења нема и да су санкције готово извесне.

„Осим ако се у последњим тренутку не деси нека промена, али остало је још само десетак дана па је то мало вероватно“, сматра Павловић.

„Након увођења санкција НИС-у немогућност плаћања картицом на пумпама биће најмањи проблем“

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је недавно да банке неће желети да раде са компанијом која је под санкцијама и да то онда доводи у питање и плаћање платним картицама на пумпама.

Гујаничић истиче да ће плаћања у малопродаји бити само један, и најмање битан аспект пословања уколико ступе на снагу оштре финансијске санкције.

Додаје да ако би НИС био изопштен из међународног система плаћања компанија не би могла да функционише у погледу набавке сирове нафте, делова за постројења и много тога другог.

И Павловић истиче да након 25. фебруара НИС више неће имати доток нафте преко ЈАНАФ-а, додајући да прерада и производња неће одмах стати и да ће грађани још неко време са њихових пумпи моћи да купују гориво. То ће, како каже, трајати док се залихе не потроше, што је вероватно реч о месец или два дана.

„Након што санкције ступе на снагу НИС ће моћи да прерађује само домаћу нафту, а она задовољава тек 25 одсто потреба. И то ће бити упитно ако се сегмент вађења нафте и гаса буде суочио са потешкоћама око одржавања опреме, односно питања набављања делова“, указује Павловић.

Истиче да ће Србија добити недостајуће количине деривата највероватније највише преко Мађарске, кроз увоз, делимично из Хрватске и других околних земаља, Бугарске, Грчке, Румуније.

„Нисам сигуран како ће наставити да функционише НИС-ова малопродајна мрежа, јер ће и она морати да добавља деривате од некуда, а нико јој неће смети продати, осим можда уколико то не буде била нека посебна државна фирма која би увозила деривате, али и тада постоји проблем плаћања (можда у том смислу добијемо неко изузеће)“, наводи Павловић.

Банке ће очито укинути могућност плаћања картицама па кеш остаје алтернтива, додаје наш саговорник.

Указује и да ће се НИС наћи у великим губицима и практично неће моћи да послује, а остаје питање који су даљи кораци државе – да ли ће се тада одлучити за наицонализацију или ће се преговори наставити и чекати се неко решење у светлу мировног спорузума у Украјини који може донети неко ублажавање санкција према Русији.

„С обзиром на то да мировни план који је предложио Доналд Трамп готово у потпуности фаворизује Русију, није искључено да се наредних месеци мало попусти са тим санкцијама“, сматра Павловић.

Профит НИС-а прошле године умањен за 77 одсто: Шта компанија предвиђа по питању санкција?

Нафна индустрија Србије остварила је прошле године нето добит у износу од 10,1 милијарди динара, што је за 77 одсто мање у односу на резултат из 2023. године.

Нето добит НИС-а у 2023. години износила је 18,38 милијарди динара, наведно је у извештају компаније.

Као разлоге за лошији пословни резултат прошле године у односу на 2023. годину из компаније наводе капитални ремонт Рафинерије нафте у Панчеву, негативан резултат ХИП Петрохемије, као и тржишне околности које су биле неповољније у односу на претходну годину.

У извештају руководство НИС-а је, између осталог, идентификовао следеће области у којима санкције могу имати материјални утицај у будућности:

1. Финансијске трансакције: Ограничен приступ трансакцијама у америчким доларима и потенцијална ограничења у пословању са међународним финансијским институцијама.

2. Пословни односи: Потенцијални прекиди односа са кључним добављачима, купцима и партнерима који не буду желели да сарађују са Групом због усаглашености са санкцијама.

3. Приходи и профитабилност: Смањење прихода уколико трговинске активности буду ограничене или ако се уговори са међународним партнерима раскину.

4. Оперативни изазови: Потенцијална кашњења или додатни трошкови везани за поремећаје у ланцу снабдевања и набавке кључних инпута (нафта, кључна опрема, итд.).

(Данас)