Данас: Немачка жели да споразум о регионалном представаљању буде постигнут одмах

Брисел, Приштина, Београд - Немачка због, наводно, унутрашњих политичких разлога и процедура тражи да се споразум о регионалном представљању Косова постигне данас, у деветој рунди дијалога Београда и Приштине, незванично сазнаје Данас у дипломатским круговима.

Такође се спекулише да би недавна посета заменика америчког државног секретара Вилијама Бернса Београду и Приштини могла да доведе до помака, јер се Западу жури између осталог и да би косовском премијеру Хашиму Тачију сачувао тесну већину у Скупштини Косова. Уколико и данашња рунда преговора пропадне, Србија би, како је Данасу незванично речено, могла и у марту да „извиси“ за статус кандидата за чланство у ЕУ.

Како је објашњено нашем листу, свако одлагање или померање дијалога Београда и Приштине за наредну седмицу у великој мери би утицало на став Немачке. Тачније, шансе Србије за успех њене кандидатуре биле би такорећи никакве. Извори Данаса напомињу да влада Ангеле Меркел жели да до договора дође што пре, како би канцеларка имала времена да своју одлуку о статусу кандидата образложи посланицима Бундестага, као и широј јавности.

Евентуалан данашњи договор у Бриселу пресудан је и због тога што би се избегла могућност да поједине државе чланице ЕУ покрену питање уклањања барикада на прелазима између севера КиМ и централне Србије, на које Београд нема задовољавајући одговор, тврде извори нашег листа.

- Одлука о статусу кандидата умногоме зависи од данашњих преговора. Успех у том дијалогу зависи од ставова обе стране, али и од разумевања да је напредак и једних и других обостран интерес - каже за Данас Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.

Делевић сматра да је од самита Европског савета 9. децембра 2011. било довољно времена да се види шта је у међувремену постигнуто и да се заокружи правни оквир за примену до сада постигнутих договора Београда и Приштине.

Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, такође сматра да је договор о регионалном представљању Косова кључни услов за позитивну одлуку о статусу кандидата.

- Предлог, који је Приштина изнела у писму земљама чланицама ЕУ да Србија не добије статус кандидата, само говори о томе да на Приштину расте притисак међународне заједнице и вероватно неких од њених кључних савезника да се постигне договор. То је доказ да за Србију постоје много веће шансе за стицање статуса кандидата него у децембру, иако је апсолутно прерано говорити о томе - каже Прибићевић за Данас.

Упркос дилемама да ли ће се дијалог наставити 21. фебруара, за које су београдски извори прозивали Приштину, портпарол високог представника ЕУ за безбедност и спољне послове Маја Коцијанчић потврдила је за наш лист да ће се данас у Бриселу одржати целодневни преговори. Она је као главне теме најавила регионално представљање Косова и остваривање раније постигнутих договора.

- Позвали смо обе делегације и очекујемо њихов долазак. У интересу обе стране је да учествују у разговорима - напомиње Маја Коцијанчић.

Борислав Стефановић, шеф тима Владе Србије за дијалог с Приштином, потврдио је долазак у Брисел. Наставак дијалога је већ дуже време у ћорсокаку јер је договор „запео“ код садржаја фусноте. Стефановић је потврдио раније писање Данаса да је понуда Београда, између осталог, да поред назива „Косово“ буду дописани Резолуција 1244 СБ УН и мишљење Међународног суда правде да једнострано проглашење косовске независности није у супротности с међународним правом.

Хашим Тачи је уочи наставка дијалога најавио да ће „београдска формула“ бити допуњена и Резолуцијом о проглашењу косовске независности од 17. фебруара 2008. Он је наговестио да је такво решење договорено на састанку највиших косовских званичника с Вилијемом Бернсом, што га није спасило критика политичких опонената који га оптужују да је „због личне каријере одустао од Републике“. Поједини приштински медији чак тврде да је Бернсова „понуда“ Тачију била „или компромис или затвор“. У приштинској штампи упозорава се и да би „уколико Влада Косова прихвати Резолуцију 1244 у фусноти, лобирање за признавање косовске независности било немогуће“.

У приштинским дипломатским изворима спекулише се да су, упркос медијским неслагањима, наставку дијалога о регионалном представљању Косова претходили директни тајни договори Београда и Приштине.

У Скупштини заједнице општина АП КиМ Данасу је незванично речено да ће, ако дође до договора о овом питању, ова организација поднети кривичну пријаву против председника Србије Бориса Тадића због повреде Устава.

СНВ северног КиМ затражило је јуче да се заказани наставак преговора „откаже, јер угрожава интегритет Србије и представља издају највиталнијих српских државних и националних интереса“. У саопштењу се истиче и да се ни „досадашњи договори не могу имплементирати, јер ће се српски народ њиховој примени супротставити свим легитимним средствима“. Захтев да се данашњи разговори у Бриселу одложе јуче је затражила и ДСС, са образложењем да власт нема већину у Скупштини Србије.

Европски савет, који чине шефови влада и држава чланица ЕУ, у децембру 2011. одложио је доношење одлуке о статусу кандидата Србије и задужио Савет министара да до наредног заседања Савета почетом марта испита да ли је Београд напредовао у примени споразума с Приштином, укључујући договор о административним прелазима, затим да ли је постигао споразум о регионалној сарадњи и активно сарађивао на омогућавању Еулексу и Кфору да извршавају своје мандате на целој територији КиМ. Савет министара требало би да 28. фебруара донесе препоруку о кандидатури, коју Европски савет првих дана марта треба да потврди.

Иако више српских државних званичника помиње писмо у којем Приштина од држава чланица ЕУ тражи да се Србији не да статус кандидата због неспровођења бриселских договора, у Приштини и Бриселу јуче нико није могао да званично потврди постојање тог документа. У дипломатским изворима незванично се тврди се у ЕУ тренутно разматра писмо косовских званичника које се односи на регионално представљање Приштине и у којем се, наводно, директно не тражи да се Београду ускрати статус кандидата. Према неким верзијама, писмо има 16 страна.

Јелена Тасић – Лидија Валтнер

(Данас)