Данас: Нема ефикасног правног лека који би оспорио регуларност избора Оливере Зекић

Уколико постоји могућност да је недавни избор председника Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) нелегитиман, а читава процедура нарушена, како тврде поједини чланови тог тела, готово да нема правне могућности да се читав процес оспори и понови, сагласни су познаваоци медијског права.

Избор функционера регулаторних тела, која су независна од других грана власти, због њиховог специфичног статуса, није довољно ни формално-правно уређен, а оно мало могућности за преиспитивање законитости и легитимности таквих процеса је у пракси потпуно неефикасно.

Танасије Маринковић: Индикативно је што је бирана "нова" стара чланица, док то тело у неколико мандата већ не обавља своју функцију како би требало

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић не сумња да је током избора било процедуралних неправилности, али наглашава и да је са становишта друштвене оправданости и кодекса, процес био нелегитиман.

"Индикативно је што је бирана 'нова' стара чланица, док то тело у неколико мандата већ не обавља своју функцију како би требало", наводи Маринковић. Он додаје да не види ниједан правни пут који би имао „иоле шансе да успе", иако би "најприродније" било да у овом случају одреагује републички јавни тужилац.

Као могућност једино видим то да питање легитимности покрене републички јавни тужилац, уколико постоји повреда поступка и када је то на штету јавног интереса, што у овом случају јесте

"Као могућност једино видим то да питање легитимности покрене републички јавни тужилац, уколико постоји повреда поступка и када је то на штету јавног интереса, што у овом случају јесте. Он може да покрене управни спор, али је потпуно јасно да су шансе да се тужилац ту ангажује апсолутно никакве. То би био природан вид реакције једног органа који је задужен да се брини о заштити законитости. Ипак, није реално очекивати неку акцију са њихове стране, јер они не реагују ни на шта. Са те стране је осуђено на пропаст", наводи Маринковић.

Он подсећа и да је то деликатно питање односа између независних тела, те да није сигурно да ли би могао да реагује и Заштитник грађана.

"Ипак, то је донекле нерешено питање, има ли он право да надзире рад независних тела", објашњава Маринковић.

Марко Давинић: Чланови Савета нису имали довољно времена да се припреме за квалитетну расправу

Наведено поступање практично је довело и до апсурдне ситуације, да предлог Слободана Цвејића и Јудите Поповић да противкандидат за ову функцију буде Вишња Аранђеловић, није могао да буде узет у обзир, с обзиром да она није присуствовала седници, па није ни могла да да сагласност на своју кандидатуру

"Упркос раније најављеном дневном реду, председавајући је на самој седници предложио допуну дневног реда тачком избора председника Савета РЕМ-а. Иако је допуна дневног реда на самој седници могућа и позната је у пракси колегијалних органа, врло је проблематично то што се предложена тачка тицала тако важног питања, какав је избор председника Савета РЕМ-а. На тај начин, чланови Савета нису имали довољно времена да се припреме за квалитетну расправу о поменутом питању. Такође, наведено поступање практично је довело и до апсурдне ситуације, да предлог Слободана Цвејића и Јудите Поповић да противкандидат за ову функцију буде Вишња Аранђеловић, није могао да буде узет у обзир, с обзиром да она није присуствовала седници, па није ни могла да да сагласност на своју кандидатуру", објашњава за Данас Марко Давинић, професор Правног факултета у Београду.

Он наглашава да је тако избор председнице Савета РЕМ-а постао још један пример „легалног“ избора, против кога је сужен простор за правно деловање, али који је лишен минимума легитимности.

"Такође, последња дешавања су још један показатељ да владајућа странка доживљава независна регулаторна и контролна тела делом политичког плена, иако се она у свим демократским земљама сматрају четвртом граном државне власти и додатним контролним и регулаторним механизмом. Коначно, управо је независност кључно обележје оваквих тела, без којег она губе своју суштину и оправдање за постојање у демократским друштвима", закључује Давинић.

(Данас)