Данас: Наставак окршаја Телекома и Јунајтед групе - рат саопштењима и претње тужбама

 Јунајтед група, власник СББ-а и телевизијских канала Н1 и Нова С, саопштила је јуче да ће поднети тужбе пред домаћим и међународним правосудним органима, као и да ће се обратити свим релевантним институцијама у Европској унији поводом “непоштеног пословног савеза” Телекома Србија и Теленора.

Они истичу да “учешће Телекома у картелском удруживању зарад гушења слободних медија у Србији није изненађење, јер Јунајтед група већ годинама указује на опструкције, притиске и подметања од стране Телекома, који је за своје монополистичко понашање увек имао подршку највиших државних функционера Србије“.

Они даље кажу да је СББ, „због квалитета својих услуга и најбољег избора кабловских канала које дистрибуира, успевао да се одупре свим незаконитим притисцима од заустављања развоја, забране постављања опреме у многобројним општинама, прогону од стране различитих инспекција, до претњи нашим корисницима који се уцењују радним местима да нам откажу уговоре. Руководство Телекома је, после учешћа у свим тим опструкцијама, сада осмислило и најновији напад кроз партнерство са Теленором да би, како су навели у својим званичним документима, ставили тачку на рад наше компаније и тако нас прогнали из Србије“.

Одговор Телекома Србије је да је предлог споразума између Телекома Србија и Теленора апсолутно у складу са Законом и најбољом европском праксом, „тако ће поменута тужба, и ако је буде, бити крајње неоснована. Подсећамо да је Телеком Србија поднео више тужби против Јунајтед групе правосудним органима у Србији и Швајцарској, као и да смо поднели пријаву Комисији за заштиту конкуренције за утврђивање повреде конкуренције од стране Јунајтед групе, односно њихове компаније СББ-а. Верујемо да ће судски спорови резултирати вишемилионским накнадама штете у нашу корист, а да ће наша пријава Комисији за заштиту конкуренције доказати постојање вишедеценијског картела окупљеног око СББ“, наводи се у одговору Телекома Србија.

Они истичу да су овакви међукомпанијски договори између конкурената на тржишту део европске праксе до сада примењене у 19 европских земаља.

На питање да прокоментаришу објављене сопствене документе у којима наводе да ће овај споразум довести до “урушавања” и “слома” СББ, да ће окончати пословање Јунајтед медије (део Јунајтед групе) у Србији, у Телеком Србија кажу да “сваки оператор који сматра да има квалитетну услугу и добар однос према корисницима, не би требало да се плаши конкуренције и додатног отварања тржишта.

Улазак Теленора на тржиште широкопојасног интернета и мултимедије, допринеће већој конкурентности на тржишту, а највећи бенефит имаће сами корисници“.

Према споразуму, који садржи три уговора, између Телекома Србија и Теленора који се налази у рукама ППФ групе чешког бизнисмена Петера Келнера и који још само годину дана има право да користи бренд норвешког оператера, Теленор ће имати право да изабере до 300.000 корисника до којих ће му Телеком обезбедити доступност путем оптичких влакана и то ће плаћати 1,87 евра по кориснику.

Телеком планира да за 15 година оствари приход од овог споразума од 250 милиона евра или око 17 милиона годишње.

У образложењу менаџмента Телекома зашто би требало закључити овај уговор наводи се да за разлику од других тржишта мобилни оператери још нису ушли на тржиште фиксне телефоније.

Каже се и да је СББ током 2017. и 2018. активно радио на сједињавању са Теленором, али да је ова компанија одлучила да стратешки остане уз Телеком Србија.

Такође, у Телекому планирају да њихову оптику не користи само Теленор, већ у будућности и ВИП, што значи “да не би постојала друга оптичка инфраструктура.

Ово омогућава да се СББ потисне са овог тржишта, да Телеком Србија буде стабилно број један у малопродаји фиксног интернета, али и да оствари у велепродаји значајан приход у будућности.

Што се тиче садржаја, тј. ТВ канала, како са коришћењем наше инфраструктуре подразумева и коришћење нашег садржаја, омогућиће се потпуна доминација нашег садржаја у односу на Јунајтед медија канале. Самим тим, уговором за поменуту услугу се ставља тачка на пословање Јунајтед медија као и СББ у Србији”, наводи се између осталог у образложењу.

Према законској регулативи, односно Закону о електронској комуникацији, оператори имају право на међуповезивање, а оператор који прими захтев за приступ, “дужан је да ступи у преговоре о условима међуповезивања, односно приступа, са оператором који је поднео захтев. Оператор са значајном тржишном снагом (ЗТС) дужан је да понуди другим операторима међуповезивање и приступ у складу са одредбама овог закона и решењем Агенције којим је одређен за оператора са ЗТС. Технички и комерцијални услови међуповезивања, односно приступа, на националном и међународном нивоу, уређују се уговором између оператора“, наводи се у Закону.

Дијана Марковић Бајаловић, некадашња председница Савета Комисије за заштиту конкуренције, сматра да би свим учесницима на тржишту требало да се обезбеди приступ мрежи под истим условима.

Професорка на Електротехничком факултету у Београду и некадашња министарка за телекомуникације Александра Смиљанић оценила је да је нормално да Телеком инфраструктуру, уколико је слободна, изнајми другим операторима, “али да то мора да учини под једнаким условима”.

„Међутим, Телеком би морао транспарентно да објасни зашто је изнајмљивање инфраструктуре најбоље за њихово пословање“, истакла је Смиљанић за УНС додајући да “уколико Телеком не нуди услуге квалитетно и повољно и зато губи кориснике, односно има вишак мрежних капацитета, руководство би морало да се мења“.

Економиста Данило Шуковић сматра да државне компаније као што је Телеком Србија треба да распишу транспарентне тендере да сви имају шансу да конкуришу.

“Тако би се у свакој трансакцији постигао највећи економски ефекат. Али код нас је пракса ја теби-ти мени доминантна, а чим нема транспарентности мирише на политички утицај. Овако једни кажу једно, други друго, а грађани не знају шта је истина, јер институције не раде како треба и све подлеже политичким утицајима”, оцењује он.

У чему је корист

Поставља се питање и каква је корист у овом споразуму за Телеком, ако није једина “вредност” сламање СББ-а, пошто пушта директног конкурента из мобилне телефоније на тржиште дистрибуције медијског садржаја у које је претходних година уложио стотине милиона евра. Ако се очекује да Теленор преузме део корисника СББ-а једнако се може очекивати и да преузме и неке Телекомове кориснике. У образложењу менаџмента Телекома наводи се да је погрешно мислити да ће малопродаја Телекома трпити због уласка Теленора.

Наводи се да ће МТС имати користи од промовисања снаге оптичке мреже, да ће Телеком остати једини испоручилац медијског садржаја и како ће одређен број Теленорових корисника прећи на Телеком мрежу па ће национална компанија чак бити и у плусу у међусобним преласцима. Колико су оваква очекивања основана остаје да се види, али претходно се очекује одлука Комисије за заштиту конкуренције да одобри изузеће овог споразума из Закона о заштити конкуренције.

(Данас)