Данас: Мораће да се руши Вучићево “ремек дело” – Улаз у Клиничком центру у Нишу није довољно широк да се кроз њега унесе медицинска опрема

 Зид на јужној страни новог, још неотвореног Клиничког центра у Нишу, мораће да буде срушен јер постојећи улаз није довољно широк да би се унела магнетна резонанца и друга опрема, обавестили су јавност ових дана "будни" грађани на друштвеним мрежама.

Зоран Радовановић, директор КЦ Ниш, потврдио је ту информацију, али није желео да каже ко је кривац за пропуст, те како ће медицинска опрема убудуће бити уношена или изношена.

Вест о "рушењу" новог КЦ-а у директној је супротности са досадашњим изјавама званичника о урбанистичкој, грађевинској, архитектонској и медицинској "савршености" будућег здања, ка којем, према тврдњама здравствених власти, гравитира скоро два милиона становника са југа Србије. Један од оних који су предњачили у похвалама је председник Србије Александар Вучић, који је умео да оцени како је реч о "најсавременијем и најлуксузнијем КЦ-у на Балкану", и да упореди га са светском болницом "Кливленд".

- Био сам у болници "Кливленд", у Абу Дабију, која се сматра једном од најбољих. Ове операционе сале овде готово истоветно изгледају. Ово је мало ремек-дело за Ниш, све изгледа врло импресивно, а људи могу да схвате шта смо урадили и да је новац паметно трошен - рекао је Вучић крајем јула ове године, најављујући да ће у овом здању "до краја ове године почети да се примају пацијенти".

Архитекта Миро Урошевић, пак, оцењује да је изградња четири нова КЦ у Србији, међу којима је и нишки, од расписивања међународног тендера до реализације, урађена "незналачки, неплански и аматерски". Овакве оцене Урошевић темељи на сопственом професионалном искуству стеченом како у бившој Југославији, тако и у Аустрији, Немачкој, Русији, Казахстану или Шведској, где је пројектовао и градио на десетине болница, а у појединим земљама радио је и на пословима анализе, истраживања и планирања здравствене мреже на локалном, покрајинском и државном нивоу, на основу којих су одређиване потребе, обим и капацитети медицинских услуга.

- Верујем да нишки Клинички центар неће моћи да буде пуштен у рад до Нове године, осим ако и то не буде Потемкиново село, које је уосталом видео и Вучић када је долазио у нови КЦ а они му показали "интензивну негу" и још понешто што је завршено и опремљено. Нажалост, од четири нова, нишки КЦ биће први који ће да покаже сву глупост коју су са том идејом и њеном реализацијом направили наши министри здравља, од Томице Милосављевића наовамо. Ниш је колатерална штета тог тендера, који је био лош од самог почетка. При том су у самом пројекту, који ја иначе имам, направљене неопростиве грешке. Цела парцела је урбанистички уништена и свака исправка је немогућа - тврди Урошевић.

Он за наш лист каже да су тендери за извођаче радова на сва четири КЦ-а у Србији "несхватљиво јефтини", те да су на њима победиле две италијанске фирме - Алтијери која је изабрана на београдском тендеру, и Стеам, која гради те установе у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу по знатно нижој цени од тендерске. То је основ за "још увек непотврђену" претпоставку да су у току градње "измишљани нови радови" и закључивани анекси.

На нишком тендеру, каже он, нису предвиђене две урбанистички најважније фазе, које обезбеђују пројектовање болничких детаља, као и синхронизовано извођење архитектонских, машинских и електрорадова, како се они не би преклапали. Фирма Стеам није ангажовала стране експерте - пројектанте, који су били један од најважнијих услова на тендеру, а које је "обећала" у свом пројекту, већ само оне из Србије, тврди. У уговору о извођењу радова "нигде није прецизиранаодговорност пројектанта и инвеститора".

Урошевић додаје да су направљени озбиљни пропусти и у самој градњи. Раван кров новог КЦ већ је процурео, а проблем је што то неће моћи да се санира, већ да се ради ново.

- Пацијенти ће у нови КЦ улазити каменим степеништем са предње стране, високим 1,80 метар а широким шест метара, које - нема рукохват. Степениште није наткривено, што значи да ће по киши или снегу бити у већој или мањој мери клизаво. За особе са инвалидитетом направљена је рампа дуга 25 метара, али такође без рукохвата, а и толико уска да две особе у колицима не могу да се мимоиђу... - каже он.

У згради новог КЦ Ниш налазиће се, осим ургентног, дијагностичког, оперативног и центра за интензивну негу, и 17 операционих сала, као и радиотерапија. Градња је започета средином 2013. године, а рок за завршетак радова био је 36 месеци. Средства за изградњу сва четири КЦ-а у Србији, у износу од око 150 милиона евра, обезбеђена су кроз кредит Европске инвестиционе банке, а за објекат у Нишу, према различитим тврдњама званичника, издвојено је од 32 милиона до 40,2 милиона евра. Тендере за извођаче радова и набавку медицинске опреме за овај КЦ пратиле су оптуже за нерегуларност, које су Министарство здравља и руководство нишког КЦ демантовали.

Центар из два дела

Савремени клинички центри се данас граде као централизоване болнице, са дијагностичко-терапијским центром у средишту око кога су клинике, што је модел који обезбеђује најбољи пут за пацијенте, здравствене раднике, снабдевање медицинским материјалом и храном. "Генијалци" у Нишу су, међутим, стари КЦ одвојили од новог улицом, која установу буквално сече на два дела. При том су у нови КЦ, до којег се због улице стиже отежано, пребацили ургентни, дијагностички, терапијски и хируршки део. Да не спомињемо да ће нишки КЦ сада имати три ургентне медицине - у новом КЦ, али и на кардиохирургији и педијатрији старог КЦ, као и две хирургије - и у старом и у новом КЦ - каже архитекта Миро Урошевић.

(Данас)