Данас је Васкрс - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као коначну Христову победу над смрћу

Православни хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Поноћну Васкршњу литургију служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење београдско карловачког свештенства у крипти Храма Светог Саве, уз телевизијски пренос, али без присуства верника.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У Васкршњој посланици, патријарх Иринеј је рекао да овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили.

"Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити", поручио је патријарх Иринеј.

Исус је својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб."

Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

Покретан празник

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота.

Тај обичај се везује за дан када је Марија Магдалена у Риму проповедајући јеванђеље стигла до цара Тиберија коме је на поклон донела корупу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос васкрсе", и сва јаја у корпи су постала црвена.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

Верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкресе!

Патријарх Иринеј служиo поноћну Васкршњу литургију у крипти Храма светог Саве

Патријарх Иринеј служио поноћну Васкршњу литургију у крипти Храма светог Саве на Врачару уз саслужење београдско карловачког свештенства.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу, а православни хришћани у више од 60 земаља света, укључујући Србију, славе данас Васкрсење Христово.

Патријарх српски Иринеј поручио је у васкршњој посланици да овогодишњи празник дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили и да управо због тога морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и дршавних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе.

(РТС, Танјуг, Б92)