Данас: Генерал Љубиша Диковић тужио Наташу Кандић за клевету

Београд - Тужба је поднета Првом основном суду у Београду на основу седам тачака из досијеа о Диковићу који је крајем јануара ове године објавио Фонд, а у којем се тврди да је 37. моторизована јединица Војске СР Југославије на Косову, којом је командовао Љубиша Диковић, а коју је Слободан Милошевић одликовао Орденом народног хероја, починила злочине убиства цивила, силовања, малтретирања, пребијања.

Диковић је раније одбацио оптужбе ФХП и директорке ове невладине организације Наташе Кандић као неистине и удар на Војску Србије „као стабилну и угледну институцију и удар на функцију начелника Генералштаба“. Он је навео да је парадоксално мишљење ФХП да је за погибију припадника Војске у својој држави 1999. крив он, а не терористичка организација која је извела напад и убила људе.

Министар одбране Драган Шутановац, такође, је одбацио оптужбе Фонда и рекао да су извршене провере пре него што је генерал Диковић постављен на дужност начелника ГШ ВС. Он је досије Фонда оценио као потпуно лажан и додао да се и „лаичким увидом“ у персонални досије генерала Диковића може утврдити да он није био на позицијама и локацијама за које га ФХП оптужује, односно да Диковић током 1994. и 1995. није био на простору западне Србије, а 1998. није био на простору Косова и Метохије.

ФХП је објавио да сматра да официр попут Љубише Диковића није достојан да буде начелник Генералштаба ВС и позвао је надлежне органе да председнику Србије предоче чињенице о поступању некадашњег команданта 37. моторизоване бригаде током рата, као и доказе Хашког трибунала о почињеним ратним злочинима у зони одговорности ратног команданта Диковића. У Фонду истичу да докази на којима се заснива пресуда Хашког трибунала у предмету Милан Милутиновић и други, преживеле жртве из Дренице које су сведочиле у Трибуналу или дале изјаву Фонду, као и документа садржана у јавној бази података Трибунала, указују на бројне, тешке и масовне ратне злочине, који су почињени према албанским цивилима у зони одговорности актуелног начелника Генералштаба.

 „Током НАТО бомбардовања, ратни злочини које су вршили припадници Војске и полиције су се понављали. Иако је имао обавезу да спречи ратне злочине, командант Диковић то није учинио. До данас, припадници и команданти јединица који су суделовали у извршењу ратних злочина у Ћирезу, Старом Чикатову, Баксу, Врбовцу и Глоговцу, где је у току четири недеље убијено најмање 200 цивила, нису процесуирани“, наводи Фонд.

Тужилаштво за ратне злочине саопштило је да не постоји било какав основ за сумњу у кривичну одговорност генерала Диковића за ратне злочине, као и да су извршили проверу навода ФХП „увидом у све предмете ратних злочина које је Фонд навео у ‘досијеу Диковића’ и утврдио да не постоји било какав основ за сумњу за кривичну одговорност начелника Генералштаба ВС за ратне злочине“.

(Данас)