Данас: ДС се поново ослања на посланике ЛДП-а?

Београд - Закон о државним службеницима, који би требало да омогући стварање ефикасније и јефтиније јавне управе, наћи ће се у скупштинској процедури за петнаестак дана, али још увек није јасно да ли Влада има обезбеђену подршку већине посланика или ће јој бити потребна помоћ опозиције. На основу тренутне ситуације, делује да ће се поновити случај са законом о јавном информисању. Мањи број посланика владајуће коалиције гласаће против или ће бити уздржан, а да се ипак дође до бројке од 126 гласова „за“ помоћи ће опозициона Либерално-демократска партија.

Јелена Триван, портпаролка Демократске странке, ипак је уверена да ће нови закон о државним службеницима без проблема бити усвојен, с обзиром на то да реформа јавне управе има једину алтернативу у повећању пореза и смањењу плата и пензија.

- Свим странкама у владајућој коалицији је јасно да без рационализације државне управе нема изласка из економске кризе. Уосталом, постоји коалициони договор да се на стабилизацију буџета иде управо кроз реформе које би у парламенту требало ускоро да буду усвојене. Нови политички договор око отпуштања није потребан и верујем да ће бити обезбеђен консензус у спровођењу програма - каже Триванова за Данас.

На нашу констатацију да око најављених отпуштања нису сагласне ни све странке које иначе подржавају Владу, па чак ни сви министри, портпаролка демократа тврди да неспоразума нема.

- Нико се не радује отпуштању других људи, па наравно ни министар Милутин Мркоњић, али сви знамо да уколико не приступимо том послу може нам се десити суноврат економске кризе - појашњава Триванова.

Потпредседница Г17 плус Сузана Грубјешић такође сматра да у владајућој коалицији постоји сагласност о потреби рационализације државног апарата и да Влада Србије има план на који начин ће то бити спровођено. Према њеним речима, смањење броја запослених обављаће се по одређеним, јасно утврђеним критеријумима и стандардима, као и да неће бити паушалних отпуштања, нити ће се партијска припадност узимати у обзир.

Најгласнији противници отпуштања вишка бирократа су министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић и председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма. Марковић је поручио да је Влада дужна да запосли све своје грађане, а не да даје отказе, „јер се отпуштањима 14.000 људи ништа не добија“, а малтене истим речима реаговао је Мркоњић.

Иако је министар за инфраструктуру уједно и високи функционер СПС-а, делује да се његов став у овом случају разликује од партијског. Социјалисти сматрају да отпуштања запослених у администрацији треба спровести на свим нивоима, од локалне самоуправе до Владе Србије и да о томе мора бити постигнут консензус у владајућој већини. Ђорђе Милићевић, портпарол СПС-а, истиче да рационализација не сме бити основ за политичку чистку, већ да се морају поштовати принципи стручности, неопходности и професионалности.

За успостављање политичког консензуса је и министар рада и социјалне политике Расим Љајић, који сматра да се у отпуштању мора кренути најпре од државних секретара којих у Влади има око 70, а „који су посао добили на основу партијске припадности“.

Либерално демократска партија је спремна да подржи реформу државне управе, најавили су функционери ЛДП-а, мада су у исто време упозорили да паралелно с резовима у администрацији треба размотрити шта да се ради са „најгломазнијом владом у Европи“.

На страни Мркоњића и Марковића Палме у овом случају су ДСС, Нова Србија, напредњаци и радикали. Поједине опозиционе странке предлажу чак формирање парламентарне комисије која би се бавила отпуштањима у администрацији, а њихова главна замерка је што не постоје критеријуми по којима ће се одређивати ко је у ствари вишак. Они оптужују странке у власти да су најодговорније за прегломазну администрацију и да су због масовног запошљавања својих кадрова сада спремне да се разрачунају са службеницима који немају страначко залеђе.

Да критеријуми за „рационализацију“ још нису утврђени сазнајемо и од појединих министара у Влади Србије, који наводе да ће о критеријумима одлучивати непосредни руководиоци сектора. За сада није јасно ни колико ће радника заиста добити отказе, јер се барата цифрама од 10.000 до 14.000 људи. Претпоставља се да ће у првој половини 2010. без посла остати око 2.000 људи из државне управе. Истом цифром се барата и у правосуђу, док је највећи вишак од око 10.000 запослених у локалним самоуправама и разним агенцијама. Колико је прекобројних у здравству и просвети тек треба да се утврди. Сви отпуштени ће добити отпремнине, у складу са законом.

(Данас)