Данас: Арапи зарађују чак и ако "Београд на води" пропадне

Уговор о изградњи пројекта Београд на води, који је Влада Србије објавила пре два дана, садржи низ спорних и потенцијално врло штетних одредби, оцена је стручњака који су анализирали објављена документа. Међу критикама се издваја неколико главних: то што је дозвољена конверзија права коришћења у право својине, то што је држави као мањинском партнеру ускраћена свака могућност да утиче на било који аспект посла, то што арапски инвеститор улаже врло мало сопственог новца а добија више од две трећине власништва над пројектом који се гради на земљишту вредном 700 милиона евра, то што арапски партнер добија ексклузивно право градње у наредних 30 година у строгом центру Београда и то што су уговором заобиђени српски закони и чак ограничена могућност држави у погледу тога какве законе сме да доноси у будућности.

Од када је уговор објављен, власти упорно понављају да земљиште није продато инвеститору, већ да му је дато у закуп на 99 година, то јест да остаје Србији. Међутим, то земљиште је у закуп дато бесплатно (јер служи као "улог" државе у Београду на води), а уз то је инвеститору остављена могућност да право коришћења конвертује у право својине, што значи да би после плаћања накнаде могао да постане власник земљишта, ако тако одлучи.

Упркос томе што држава улаже 700 милиона евра у виду земљишта и инфраструктуре, Србија нема никакво право одлучивања о овом пројекту. Наиме, пошто је арапски партнер већински власник, он једини одлучује о свему. Захтев српске стране да се одлуке доносе консензусом је одбијен и коначни уговор не пружа држави никакву заштиту. То значи да арапски партнер одлучује и о ценама по којима ће се продавати некретнине и о извођачима радова и колико ће они бити плаћени, о динамици изградње, задуживању, исплати добити и реинвестирању... То оставља широк простор за разне врсте малверзација, које би потенцијално могле да на крају драстично умање зараду српске стране.

Такође, велики проблем, према оценама стручњака, представља то што ће арапски партнер уложити само 300 милиона евра свог новца у овај пројекат, од чега је половина кредит, иако је цео пројекат према ранијим најавама вредан 3,5 милијарде евра. Дакле, страни инвеститор доноси 300 милиона евра у пројекат у који Србија уноси имовину вредну 700 милиона евра, а он добија две трећине власништва, а ми једну трећину. Две стране су договориле да се од почетног капитала изгради неколико зграда, па кад оне буду продате да се од тако увећаног капитала гради даље, затим даље продаје и онда опет гради. Остаје отворено питање - ако ће страни инвеститор уложити само 300 милиона евра, од чега део као кредит, зашто Србија то не уради сама и задржи 100 одсто удела у пројекту вредном 3,5 милијарде евра?

У удружењу "Не давимо Београд", које се противи овом пројекту, као додатне замерке истичу то што је уговором предвиђено да прва провера напретка буде тек за 20 година, када ће се пројекат сматрати успешним, ако до тада буде било изграђено 50 одсто објеката.

- Уколико предвиђени рок не буде поштован, приходи од продаје вишка земљишта ће се делити међу оснивачима предузећа "Београд на води" у сразмери улагања. На тај начин, "стратешки партнер" остварује зараду чак и у случају да није успео да обезбеди успешност пројекта - наводи се у анализи удружења "Не давимо Београд".
Можда и најспорнија одредба је члан 9.3 уговора у којој се ограничава право државе Србије да доноси законе у складу са својим интересима.

Наиме, уговором се прецизира обавеза Владе Србије да се "уздржава од предлога измена закона и прописа ... у супротности са овим уговором". У случају да држава у наредних 30 година донесе неки другачији закон, арапски партнер ће моћи да тражи одштету од Србије.

- Овај члан уговора представља јасно укидање суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије јер се доношење нових и измене постојећих закона и прописа ставља у функцију, не унапређења наше државе, већ очувања кључних тачака потписаног уговора - упозоравају у удружењу "Не давимо Београд".

Према речима дипломираног грађевинског инжењера Бранимира Ујдура, страни инвеститори у целом свету купе парцелу, укњиже се на њу и граде.

- Овде у уговору то није тако. Ако би се објекат урушио из неког разлога, држава остаје власник парцеле, а банке тешко одобравају кредите за такве аранжмане - истиче Ујдур.

Раније је цена накнаде за уређење земљишта била од 500 до 550 евра по квадратном метру објекта за екстра зону, напомиње он, и то би у овом случају било више од 800 милиона, до милијарду евра. Тај новац би, према његовим речима, приходовао град, и од тих пара би се финансирала примарна инфраструктура, а овако ћемо ми да финансирамо милијарду евра у наредних 20 до 30 година.

- Сада они кажу "нећемо радити по том принципу, већ дајемо земљиште на 99 година и постајемо власници 32 одсто изграђеног простора". У реду, али да ли то значи да ми сукцесивно постајемо власници 32 одсто свега што се гради. Мало сам сумњичав. Ако неко гради хотел, да ли ће пристати да град буде сувласник на 32 одсто изграђеног објекта и да у том проценту дели профит - каже Ујдур.

Он издваја низ ствари на које треба обратити пажњу.

- Годишње може да се изгради 100.000 квадратних метара, што значи да за градњу два милиона треба 20 година. Није реално очекивати онда да се први објекти уселе, а друга и трећа фаза гради а корисници за то време живе у буци, миксерима, крановима, у прашини. Ко ће да плати 2.000 до 3.000 евра квадратни метар а да деценијама живи у таквим условима? То је дилетантизам - истиче наш саговорник.

Ујдур даље набраја шта све у инфраструктури треба да се уради како би се обезбедили услови за овај пројекат - од фабрике воде Макиш ИИИ, до дислоцирања колосека са локације, што повлачи са собом изградњу дела обилазнице од Бубањ потока до Винче и Панчева. Неопходно је, напомиње, завршити и Прокоп станицу, изместити аутобуску станицу, а све то ће државу коштати не 300 милиона евра колико је најављено, већ најмање 550 милиона евра.

Вучић: Глупости и бесмислице

Премијер Александар Вучић је све критике на рачун "Београда на води" назвао јуче "глупостима и бесмислицама", напомињући да ће уместо "страћара" десна обала Саве постати "диван део" коме ће се радовати "сви Београђани". Тврди да ниједан инвеститор није хтео да улаже толики новац у последњих 15 година, као и да ће цео пројекат подићи комплетну оперативу и озбиљно утицати на повећање БДП-а. Упитан да ли постоје гаранције које ће обавезати инвеститоре да плати казнене пенале уколико не заврши пројекат, он је потврдио да је улагач преузео све обавезе. Прве активности по објављивању уговора већ су предузете, екипа за рушење јуче је стигла у Савамалу како би срушила кафић Двориштанце. Дозвола за градњу очекује се до петка.

Гараже за 50.000 возила

Велики проблем представљаће, каже наш саговорник, и електроснабдевање, али и улази и излази из комплекса Београд на води за 12.000 до 15.000 возила. "Није ми јасно ни како је решено паркирање. На локацији треба обезбедити око 50.000 паркинг места, ако би она била на површини онда би то било веће од саме локације. Ако је под земљом онда се залази у подземну воду и биће потребно ископати три милиона кубних метара земље", напомиње архитекта Бранимир Ујдур.

(Данас)