Данас 18 година од страдања Срба из Хрватске у операцији „Олуја“

Навршава се 18 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 18 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерије и војно ваздухопловство.

Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила.

Негирање оптужби о етничком чишћењу

За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".

Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађањућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Олобађајућом пресудом је разочаран и главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је "шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин".

"Брионски транскрипти"

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".

Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности", у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".

Туђман је прогон Срба након "Олује" којим је, према његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.

(РТС)

"Олуја":18 година од страдања Срба

Данас се обележава 18. година од страдања Срба у операцији "Олуја", када су хрватске снаге убиле најмање 1.600 особа српске националности а протерале 250.000.

С друге стране, данас и сутра Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности.

Војна операција "Олуја" представља најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења извршених у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 процента жртава били цивили.

У акцији "Маестрал", која је била њен продужетак, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом муслиманске армије, убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Као и сваке године, у славу жртава овог злочина служиће се парастоси у многобројним црквама у Србији, Хрватској и Републици Српској.

Обележавање у РС је почело у суботу, паљењем свећа у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци, а данас ће бити одржан парастос погинулим цивилима и војницима у храму Свете Тројице и полагање венаца.

Целокупна акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљачке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.

Испражњено подручје Туђманова влада је нешто касније населила избеглицама хрватске националности из БиХ.

Ексхумације још трају, неке гробнице нису ни отворене, па отуда и различити подаци о броју погинулих, несталих и прогнаних.

Број избеглих Срба различито се процењује - хрватски извори имају податак од 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о најмање 250.000.

Једно је сигурно - иако отприлике половина оних који су избегли има хрватска документа, вратило их се знатно мање, а многи се након неуспешних покушаја да организују живот у местима одакле су избегли, поново враћају у Србију.

За злочине почињене у току "Олује" у Хрватској нико није кривично одговарао.

Тројица хрватских генерала - Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провостепеном пресудом Хашког трибунала били осуђени на 24, односно 18 година затвора, они су у новембру прошле године ослобођени по свим тачкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење. Чермак је ослобођен раније, априла 2011.

У војно полицијској акцији "Олуја", која је почела 4, а завршила се 5. августа 1995. године, према подацима Документационог центра “Веритаса”, убијено је најмање 1.886 особа српске националности и протерано најмање 250.000 становника бивше Републике Српске Крајине.

Међу страдалима је 1.196 цивила, од чега 540 жена. Према истим подацима 943 особе се још воде као нестале.

Одлука о почетку акције "Олуја" је на предлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку, у Титовој вили, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети "такве ударце Србима да практично нестану с ових простора".

Хрватски председник Иво Јосповић је недавно изјавио да је јасно да Србија и Хрватска никада неће имати заједнички став о овом догађају, а да очекује да Срби с разумевањем прихвате значај “Олује” за независност Хрватске.

За Јосиповића је акција “Олуја” била нужна и без ње, како је казао, Хрватска никада не би била слободна и независна.

“С друге стране, Хрватска треба с дужним пијететом да се односи према свим жртвама, да казни злочине и да свима који желе да се врате то и омогући", рекао је хрватски председник.

Јосиповић је у четвртак, приликом уручивања одликовања хрватским бранитељима поводом Дана победе у Загребу, поручио да је војно-полицијска акција "Олуја" снажно обележила хрватску историју, а министар одбране Хрватске Анте Котромановић је рекао да ослобађање генерала Готовине, Чермака и Маркача потврђује да је Хрватска "чиста као суза".

Процес ексхумација спор

Веритас је саопштио да Срби из Хрватске очекују да Савет безбедности УН и Резидуални механизам Хашког трибунала реагују на иницијативу документационог центра за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералима за акцију “Олуја”, јер се дошло до нових доказа.

Те нове чињенице огледају се, како се наводи, у броју од 110 ексхумираних посмртних остатака Срба са локација “Света Маре” у Шибенику и “Градско гробље” у Задру, који су страдали у акцији “Олуја”, и то на подручју и у време које је било предмет хашке оптужнице.

Председник владине Комисије за нестале особе и генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је у петак да се око 2.400 особа води као нестало и да ће се инсистирати на расветљавању судбине свих несталих лица. Одаловић је додао да Србији није упућен ниједан захтев на који није дала одговор.

Представници несталих и владине Комисије за нестале у Србији незадовољни су спорошћу ексхумација и идентификација, па од Владе Хрватске траже ангажовање свих како би то питање било коначно решено.

И поједине невладине организације у Хрватској осуђују то што ни после 18 година нема правоснажних пресуда за ратне злочине и што бројне цивилне жртве рата нису примерено обешећене.

Према подацима удружења несталих, више од 2.000 људи се води као нестало, до сада је око 1.000 ексхумирано, а од тог броја идентификовано је 704 лица, док 306 чека на идентификацију на Институту у Загребу.

Представник Удружења породица несталих у Хрватској "Суза" Чедо Марић каже да се ове године обележава “пунолетство туге и трагања” породица несталих за својим најмилијим, и као највећи проблем апострофира спорост у решавању судбине несталих.

Он истиче да је неопходно да се цео процес решавања питања несталих Срба у Хрватској убрза, али и процесуирања ратних злочина.

“Представници хрватских власти раде на принципу ‘крени-стани’, а то потврђује и чињеница да је у овој години само група од 23 породице позвана у Загреб ради идентификације и то у фебруару, а од тада се ништа није десило”, рекао је Марић.

Такође, многа ексхумирана тела још нису идентификована.

Породице погинулих и несталих упутиле су апел Влади Хрватске да убрза утврђивање судбине несталих и процесуирање ратних злочина.

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта је указао да велики проблеми Срба протераних овом акцијом још нису решени, па би, како сматра, Влада Србије требало да упозна пре свега ЕУ, УН и Савет Европе да стотине хиљада избеглица још нису оствариле своја основна људска права.

"Сматрамо да је коначно дошло време да се реше наши проблеми и очекујемо да се сазове једна посебна седница Скупштине, за шта имамо обећања, на којој ће се расправљати и о проблемима протераних Срба из БиХ, не само из Хрватске", рекао је Линта Тањугу, изразивши очекивање да би на тој седници била усвојена резолуција о поштовању људских права протераних из Хрватске и БиХ.

С друге стране: Признања Маркачу и Готовини

Генерали Анте Готовина и Младен Маркач, које је Хашки трибунал ослободио оптужнице за злочине почињене у хрватског војно-полицијској акцији “Олуја”, данас ће у Алкарским дворима примити повеље почасних чланова Витешког алкарског друштва и почасних грађана града Сиња.

Признања ће им, према писању загребачког "Јутарњег листа", бити уручена на дан одржавања 298. Сињске алке, када Сињ, као и сваке године прве неђеље у коловозу, постаје политичка метропола Хрватске. Долазак у Сињ најавили су председник Хрватске Иво Јосиповић, председник Сабора Јосип Леко, шест министара и 12 амбасадора или представника амбасада у Хрватској.

Српско национално веће упозорило је да су, упркос међународно преузетим обавезама, доступним чињеницама и декларисаној спремности државног врха Хрватске и институција, бројни злочини почињени према хрватским грађанима српске националности за време и после "Олује", остали некажњени.

(Б92-Танјуг)

Олуја: Нико није кажњен за 2.000 убијених

Од хрватске акције "Олуја" прошло је осамнаест година, али још нема одговорних за убиства и за прогон стотина хиљада српских цивила. Суштина хрватске политике - ко је отишао нека се не враћа, а ко је остао није пожељан

Загрмело је у пола три ујутро, 4. августа 1995. године. Из 800 комада разног артиљеријског оруђа отворена је ватра на Србе у Републици Српској Крајини. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели "војно-редарствену акцију Олуја", преведено - етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације... Народ је кренуо у збег, путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју - паљена су села и градови, уништавана имовина... Преко 220.000 Срба је практично за један дан прогнано из Хрватске, убијено је око 1.200 српских цивила и 750 војника. Око 800 људи се још увек воде као - нестали.

Хрвати данас славе, а Срби у црквама пале свеће.

Од "Олује" је прошло осамнаест година, а за убиства Срба у Хрватској, њихово протеривање и прогон још нико није одговарао. "Олуја" је злочин без казне. Ослобађајућа пресуда генералима Готовини и Маркачу, у Хагу оптуженим за удружени злочиначки подухват у "Олуји", само је један у низу шамара жртвама. Овог пута, истина, са директним печатом дела међународне заједнице који је делегирао Трибунал у Холандији да кроји историју наводно делећи правду.

Срби у Хрватској и данас бескрајно тешко остварују елементарна права. Станарска се споро враћају, до пензије је немогуће доћи, а повратак је сигурнији у машти него у реалности. Јер, они који се ипак одлуче да поново отпочну живот у старом крају наилазе на низ проблема, све до директног физичког угрожавања - нису ретка пребијања, па ни убиства.

Хрватска је 1. јула ушла у Европску унију и уместо да то буде знак да ће за избегле, страдале Србе доћи бољи дани, стигао је хладан туш - недуго потом код Трпиње је ухапшено дванаест Срба под оптужбом да су починили ратни злочин.

- Најновији процеси против Срба не олакшавају повратак протераних, иако у Србији живи више од 50.000 регистрованих избеглица које би, можда, желеле да се врате - каже за "Новости" Милорад Пуповац, лидер Срба у Хрватској.

Сумирајући скоро две деценије од "Олује", Пуповац оцењује да у неким областима има помака за Србе - већа је њихова партиципација у политичком животу, општинске власти у срединама где су Срби већинско становништво су консолидоване, забележени су одређени резултати и у обнови кућа, развијене су српске институције, иако њихов статус није дефинисан... Постоје, међутим, области у којима нема напретка.

- Срби се тешко запошљавају у државним и јавним службама, повратничке средине веома лоше се развијају, проблем је и суђење за ратне злочине. Ни за "Бљесак" ни за "Олују" нико није одговарао пред међународним судовима, иако је реч о злочинима који су били у функцији етничког чишћења. Станарско право које је замењено стамбеним збрињавањем споро се враћа, иако је међународна заједница обезбедила средства. Што се тиче пензија, тај проблем је на столу и надамо се да ће се наћи праведно решење... Ту су и најновија хапшења, проблем остаје и што се још увек негује реторика која подржава ратну атмосферу и која не помаже успостављању међуетничке толеранције, а камоли да поштује српске жртве и њихово страдање - набраја Пуповац.

Суштина проблема је недостатак политичке воље да се Србима гарантују људска и политичка права, сматра Миодраг Линта, председник Коалације удружења избеглица и посланик у Скупштини Србије. Званична Хрватска, каже, непрестано шаље поруку Србима: ко жели да се врати није добродошао, а ви који ту живите нисте пожељни.

А званична Србија ретко се оглашава када су у питању проблеми сународника у суседној држави.

Историчар Предраг Марковић наводи:

- Док се Румуни занимају за права Влаха у Србији или словачки представници обилазе своју мањину приликом сваког доласка у Србију, број посета наших државника српским енклавама у Хрватској много је мањи од броја посета ексклузивним летовалиштима у тој држави. То показује разлике у државничкој озбиљности између Србије, Румуније и Словачке.

Човек би очекивао, наставља он, да наши државници досађују Богу и народу тражећи остваривање људских и имовинских права, при чему Срби из Хрватске, било да су овде или тамо, чине огроман део српског националног корпуса.

- Да је Тесла живео сто година касније и радио као професор физике у Госпићу, сада би био избеглица без права на имовину и пензију - констатује Марковић.

ЧЕТИРИ ДАНА ПАКЛА

Акција "Олуја" почела је 4. августа и трајала је четири дана. Већ 5. августа пао је Книн, а на книнској средњовековној тврђави постављена је шаховница. Заузета су и околна места, а српски цивили побегли су из заузетих подручја. Хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је 8. августа да је акција "Олуја" завршена с војног аспекта.

С подручја захваћеног хрватском офанзивом побегло је готово целокупно српско становништво. Тада је почело и темељно минирање и рушење празних српских кућа.

Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

РОК 31. АВГУСТ

У Комесаријату за избеглице кажу да у Србији тренутно има 57.247 лица са избегличким статусом. Избеглице, иначе, имају сва права решена Законом о избеглицама, као што су право на школовање или здравствену заштиту - али немају право на оно за шта је изричито потребно српско држављанство, а то је запошљавање у јавним службама и право гласа. Срби из Хрватске, према подацима ОЕБС, потражују 32.000 стамбених права. Иначе, бивши носиоци станарског права имају рок да до 31. августа поднесу захтев за стамбено збрињавање из фондова Европске уније хрватском Министарству регионалног развоја. Сви заинтересовани могу информације да пронађу на сајту овог министарства, а потребне формуларе да добију и од општинског повереника за избеглице, као и у просторијама Комесаријата за избеглице Србије, у Улици народних хероја 4 у Београду.

Љиљана Бегенишић

(Вечерње новости)