Aleksandar Bocan-Harčenko: Pretnje Zapada sankcijama Prištini su licemerne, na Prištinu se ne vrši pritisak. Kosovske bezbednosne snage se obučavaju sa ciljem da se pretvore u vojsku. U tome učestvuje Kfor, uprkos ovlašćenjima

Da tako otvoreno i očigledno bilo koji potezi Prištine ostaju nekažnjeni, svima je jasno i to je za Zapad ranjivo mesto, i na tu bolnu tačku vrlo uspešno je pritisla Marija Zaharova, kada je podvukla da postoji kritika upućena Prištini, ali i pitala gde su sankcije, poručio je ruski ambasador u Srbiji za portal RT Balkan.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ekskluzivno je govorio za RT Balkan o situaciji na Kosovu i Metohiji naglasiviši da se i ranije dešavalo da je ona bila vrlo blizu tačke ključanja.

"Svi smo tome bili svedoci i redovno razgovarali na temu krize koja se stalno ponavlja i koja je išla ka zaoštravanju iz različitih razloga. Ali, sada se nećemo vraćati nazad, zato što u ovom trenutku imamo situaciju koju bi trebalo oceniti, i zaista ova rastuća tenzija nije počela ove nedelje, odnosno prošlog petka, već je prisutna duže vreme", rekao je Bocan-Harčenko za RT Balkan.

"Ova situacija je opasna jer bi moglo da dođe do izbijanja još većeg sukoba, konflikta i obnavljanja krvoprolića na severu Kosova, a to da može da dođe i do širenja tenzija na ceo Balkan, ili bar na jedan deo balkanskog regiona, je očigledno, zato mi je teško da kažem, možda neko bolje zna, ne mogu da se setim nijednog problema koji je iznikao u toku konflikata u bivšoj Jugoslaviji, koji je bio rešen potpuno, pouzdano i pravedno. I zato žarišta ostaju. Osim Kosova mogu da navedem kao primer i Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku, postoji ceo kompleks problema koji je vezan za taj deo balkanskog regiona. Hteo bih i da napomenem stremljenje različitih albanskih lidera i u Tirani i van nje, ka stvaranju velike Albanije, što predstavlja stalni izvor provokacija u regionu, kao i uvek kroz istoriju. Krvoproliće na Kosovu, u Srbiji, je opasno samo po sebi, zato što će Srbija kao najveća i najvažnija zemlja regiona biti uvučena u konflikt, ali je opasno i zbog same mogućnosti da se stvore sukobi i u drugim delovima Balkana", naglasio je on.

Kako naglašava, Evropska unija, kao i Zapad u celini, pokazivali su sve vreme jednostran pristup u rešavanju problema, naravno i pre početka ovih pregovora koje nazivamo dijalog Prištine i Beograda uz posredovanje Evropske unije.

"Teško da možete da nađete neki slučaj ili etapu u rešavanju problema u bivšoj Jugoslaviji, počevši od 1991. godine, kada je Evropska unija imala potpuno nepristrasan stav. I stremljenje da se podrži protivnik Srbije uvek je bilo prisutno, posebno u rešavanju problema Kosova. Zato ne mogu da kažem da smo imali bilo kakve iluzije i da smo se tešili nadom kada su počeli pregovori, kada je bilo reči o tome da ih i Rusija podrži, i da bismo pomogli i u Ujedinjenim nacijama da dobiju odobrenje Generalne skupštine. Da, to smo uradili i EU nas je uveravala da će igrati ulogu, kako oni sami vole da kažu, poštenog posrednika", istakao je ambasador.

Ali, kako ističe, kao što vidimo to se nije desilo.

"Mi nismo to tek sad shvatili i glavno je to da su ključni dogovori koji su bili postignuti pre više od deset godina, pre svega imam u vidu Zajednicu srpskih opština, ostali samo na papiru. Da je postojala želja takvog posrednika kao što je Evropska unija koju podržava Amerika, oni bi vrlo lako ubedili Prištinu da sprovede potpisano. Jasno je da nije bilo takve želje, a postojala je želja da huškaju Prištinu da taj dokument koriste samo kao paravan da bi se pripremila za uspostavljanje potpune kontrole nad severom Kosova. To je zapravo pravi razlog. Da je ispunjen dogovor o formiranju ZSO u potpunosti, onako kako je formulisan i potpisan, bez izuzimanja delova i pod potpunom kontrolom, na severu Kosova ne bi bilo većine ovih problema, i ne bismo bili svedoci tako opasne eskalacije i novih hoškanja na severu pokrajine", napominje on.

Na pitanje sa čime su povezani, po njegovo mišljenju, pokušaji da se krivica za sukobe prebaci na one koji protestuju na KiM, Bocan-Harčenko je upitao sa čime su povezani bilo koji njihovi pokušaji u bilo kojoj situaciji.

"U svakom odgovoru se vraćam na već davne događaje, ali tu se vidi jedna te ista logika. Sada, kao i mnogo puta ranije, to je pokušaj da se sva krivica svali na Srbe. Uzmite rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu pre agresije NATO-a, uvek se krivica svaljivala na Srbe", podsetio je on.

"To je još jedan primer da se krivica svaljuje na lokalne Srbe, i u nekim izjavama koje smo čuli sa Zapada, i na Beograd, koji navodno podstiče agresivne snage na severu Kosova. Ustvari, ako pogledamo činjenice i realan razvoj situacije od petka, vidimo da su agresiju pokazali predstavnici Prištine. To je dokazano. Predsednik Vučić je na našem sastanku u utorak pokazao i stavio na papir hronologiju događaja. To je predao i zemljama Kvinte, gde se sve jasno vidi, ko hoće da vidi realnu sliku, a to je da je sve počelo provokacijom kosovskih specijalaca, dok je Kfor otvoreno stao na stranu Prištine, čime su faktički postali telohranitelji kosovskih specijalnih jedinica, i prikrivali ih. A specijalci su agresivno dejstvovali i pucali sakriveni iza leđa Kfora", rekao je ambasador.

Tako da je,kako naglašava, slika sasvim jasna.

"Što se tiče Srba koji su započeli protest upravo kao miran, nikakve agresije nije bilo i jasno je da on bio opravdan i da je morao da se desi zbog tzv. izbora u aprilu i svega što im je prethodilo. Mi smo to i očekivali. Rusija je o tome govorila i na zasedanju Saveta bezbednosti UN. Stalno smo ukazivali na opasnost i moguću eskalaciju napetosti", ističe.

Na pitanje zašto su izbori za gradonačelnike proglašeni legitimnim, kada je izlaznost bila manja od 4 odsto, Bocan-Harčenko kaže da je to još jedna laž i falsifikat Zapada.

"Odgovor je veoma prost, meni nije poznato, ali mislim da je ovo slučaj bez presedana da se izbori priznaju, podržavaju, govori da je sve to zakonito, legitimno, bez obzira na izlaznost od tri odsto. Ako ćemo iskreno, sama priča o izlaznosti, kada je sveukupno izašlo svega tri odsto građana, i to samo albansko stanovništvo, a Srbi uopšte nisu učestvovali ili bismo mogli da ih izbrojimo na prste jedne ruke, sigurno je da se takvi izbori ne mogu priznati. To je očigledno. Da bi izbori uspeli, i to je najvažnije, neophodni su vam glasači, kojih u ovom slučaju nije bilo. Reč je o organizovanju izbora kao paravan i kamuflaža za dovođenje albanskih gradonačelnika u četiri srpske opštine. To je sasvim očigledno i Zapad je to priznao i znao, i upravu tu ideju i šemu gurao", ističe.

Govoreći o tome zašto vlasti samoproglašenog Kosova ne izlaze u susret srpskom stanovništvu, već ignorišu njegove interese on kaže da ne bi govorio o ustupcima, već o razumnim kompromisima, koji su formalno bili proglašeni ciljem dijaloga Beograda i Prištine, kako bi se odnosi normalizovali.

"I da je EU delovala nepristrasno, i vršila pritisak na Prištinu bez obzira što je sve više prisutno mišljenje, takođe formirano od strane Zapada, da je Prištinu teško disciplinovati, da su postali previše samostalni, sve to nije tačno, već je činjenica da se na Prištinu uopšte i ne vrši pritisak. I naravno u takvoj situaciji, prištinski režim može da radi šta mu padne na pamet i da pravolinijski štiti samo svoje interese. A njihov interes sigurno nije normalizacija odnosa sa Beogradom i garancija bezbednosti i normalnog života za Srbe na severu, nego nametanje pune kontrole na celoj teritoriji autonomne pokrajine, uključujući i delove gde žive Srbi, i to je cilj", rekao je.

"Razumete li o čemu se radi, ovde je najvažniji stav Zapada, a ne pozicija Prištine, koja je sekundarna. I režim u Prištini, kao i kijevski režim u Ukrajini, su marionete, za Zapad oni su instrument za sprovođenje svoje politike. Na Kosovu se malo šta promenilo. Hajde da se podsetimo kako su spremali Kosovo za tzv. nezavisnost. Postojali su pregovori, u nekoliko faza, u raznim formatima i negde pred kraj pregovora počeli su da govore, i to je bio zvaničan stav, da je poželjan kompromis sa Beogradom, ali ako do tog ne dođe, Priština će dobiti mogućnost da proglasi nezavisnost. Ko će voditi pregovore radi kompromisa kada je moguće samo odugovlačiti i ostvariti svoj cilj 100 odsto. Isto kao i sad", kaže ambasador Rusije u Srbiji.

Komentarišući situaciju da Priština po prvi put trpi neke sankcije zbog svojih poteza, Bocan-Harčenko naglašava da je to licemerje i farisejstvo.

"To da tako otvoreno i očigledno bilo koji potezi Prištine ostaju nekažnjeni, svima je jasno i to je za Zapad ranjivo mesto, i za Brisel i Vašington. Na tu bolnu tačku vrlo uspešno je pritisla Marija Zaharova, kada je podvukla da postoji kritika upućena Prištini, ali post faktum, i pitala gde su sankcije. Ako zaista hoćete nešto da uradite, onda primenite te sankcije., kao što i radite u slučaju drugih država veoma lako. I to ih je očigledno zabolelo, zato što su već sledećeg dana počeli da pričaju o sankcijama. A da vidimo o čemu se zapravo radi? Reč je o zabrani učešća Prištine u vojnim vežbama. I? Kave su to sankcije? Pri tom znamo da će se vojna saradnja Zapada i Prištine nastaviti, da će ih i dalje naoružavati bespilotnim letelicama i drugim oružjem", kaže on.

"Kosovske bezbednosne snage se svakodnevno obučavaju sa ciljem da se pretvore u vojsku, i u tome učestvuje Kfor, uprkos svojim ovlašćenjima. Ako pričamo o povećanju broja vojnika Kfora, i to ću posle pomenuti, ali dajte sad da završim o sankcijama. Kao drugo, pričalo se i o tome da se Prištini neće ukazati podrška za prijem u međunarodne organizacije i strukture. I to je sve ostalo na rečima. Zašto se sve to tako glasno izgovara kada je moguće jednim potezom malog prsta zaustaviti proceduru za prijem Prištine u Savet Evrope, što nije urađeno. Ne vidimo nikakve praktične korake. To se radi kako bi se zamazale oči i da bi svi mislili da se Priština nalazi pod pritiskom post faktum. Isto tako farisejstvo je i predlog za održavanje novih izbora na severu Kosova", dodaje.

Kako smatra, ovde je reč o nečem drugom, da je situacija neučestvovanja Srba na izborima i u organima vlasti povezana sa tim što Srbe obmanjuju i kategorički odbijaju da formiraju ZSO, što bi rešilo sve ove probleme.

"I sada ZSO niko i ne pominje, već se predlažu neke polumere ili otužno ponavljanje izbora. Hajde ponovo da organizujemo izbore. Hajde. Desiće se sve isto. Uveravam vas da će govoriti da su jedni te isti ljudi opet pobediti na izborima. Nema nikakvih mera, a prva hitna koja bi trebalo da se primeni je povlačenje kosovskih specijalnih jedinica, koja bi mogla da se sprovede za sat vremena. Ali oni ostaju na istom mestu. Svi glavni uzroci konflikta, krize i nestabilnosti i dalje su prisutni. I napokon, predlaže se povećanje broja pripadnika Kfora, navodno radi podrške stabilnosti na severu pokrajine. Zar se o tome zaista radi? Kfor mora da ispunjava mandat UN, da bude nepristrasan, ne staje ni na čiju stranu. Čak i da ih je upola manje, ali da dejstvuju onako kako je napisano u rezoluciji UN 1244, ne bi bilo problema. Povećanje broja pripadnika Kfora, a tačnije pojačavanje prisustva NATO-a na Kosovu, predstavlja još jednu antisrpsku meru", zaključio je Bocan-Harčenko.

Govoreći o nedavnim rečima predsednika Srbije Aleksandar Vučić, koji je govorio o protestima u Beogradu, rekao da njihov cilj nije on nego Srbija, i naglasio da je dobio upozorenje od prijateljskih službi sa istoka, da je u toku pokušaj obojene revolucije, Harčenko kaže da o tome svedoči cela situacija, s obzirom da se takvi protesti nisu desili samo jednom.

"Sada je, i ja sam o tome govorio, interesantan momenat da se situacija analizira, a to je upravo što se poklapa trenutak eskalacije na Kosovu sa protestima u Beogradu. Sve se dešava u nekoliko dana i možemo samo da zaključimo da je to očigledan pritisak na rukovodstvo Srbije, predsednika Vučića i vladu na svim frontovima. Prvi front je Kosovo, drugi Beograd ili obrnuto. Cilj ili zadatak Zapada je promena politike Srbije, Zapadu su krajnje neophodne dve stvari, priznanje ili podrška Srbije antiruskim sankcijama i naravno priznanje Kosova", rekao je ambasador.

"I jedno i drugo ima za Zapad širok i suštinski karakter ili značenje, možemo reći geopolitičko zato što Zapad ne može da prizna i pomiri se sa tim da je Srbija svojom pozicijom protiv antiruskih sankcija, ne dozvoljava da se završi formiranje antiruske barijere u istočnoj Evropi. To je ozbiljan problem, propust, kako oni smatraju, i nastavljaju tako da misle bez obzira na tvrdu poziciju koju zastupa predsednik Vučić, da je moguće Srbiju do kraja stisnuti. Nemamo povod da sumnjamo da će predsednik i vlada u Beogradu ostati pri odlukama koje su donete pre godinu dana. Ali Zapad tako misli i nastavlja sa pritiscima. A priznanje Kosova je završetak kosovskog projekta, deljenje i slabljenje Srbije. Naravno, da bi se proces završio, neophodno je njegovo priznanje. Važna je namera Zapada, u sadašnjoj situaciji imajući u vidu i Ukrajinu, pokaže da se u delu Kosova sve završilo mirno i uz kompromis, da je Beograd priznao Kosovo, a sa priznanjem Kosova, zajedno ide i to i da je agresija NATO-a bila opravdana. Zapad hoće priznanje Kosova kao opravdanje svoje agresije, svojih poteza, u vreme konflikta na Kosovu, i uopšte u bivšoj Jugoslaviji", zaključio je ambasador Rusije u Beogradu za RT Balkan.

(RT Balkan)