Crna Gora: Turizam ostvario samo 19 posto noćenja u odnosu na 2019, oporavak se očekuje tokom proleća

Promovisanje Crne Gore kao “korona fri” destinacije i za kratko vreme gubljenje tog statusa, slabo funkcionisanje avio-saobraćaja, kao i restriktivni odnos prema građanima regiona, posebno Srbije i uvođenje politike u turizam, samo su neki od razloga, koji su doveli do potpunog kraha turističke sezone u Crnoj Gori.

U tekućoj godini, turizam u Crnoj Gori ostvario je samo 19 posto noćenja u odnosu na prethodnu godinu u prvih osam meseci, odnosno 670 hiljada u odnosu na 3.5 miliona prošle godine.

U junu je ostvareno manje od 9 odsto noćenja od prošle godine, u julu 14, a u avgustu 26.8 odsto.

Nikada broj ostvarenih noćenja u tom periodu nije bio manji od 2,4 miliona.

U poslednjih 11 godina najmanji broj noćenja u avgustu je bio 814 hiljada, što je za 144 hiljade više nego ove godine, za svih osam meseci za koje do sada postoji statistika.

Oporavak turizma narednog proleća?

Za očekivati je da će crnogorski turizam početi da se oporavlja od proleća do drugog kvartala naredne godine, što će za posledicu imati veću registrovanu ekonomsku aktivnost, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici Gordana Đurović.

Crnogorska ekonomija bi ove godine mogla da oslabi 12 odsto

Prema novoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), crnogorska ekonomija bi ove godine mogla da oslabi 12 odsto, dok je sličnu prognozu od minus 12,4 odsto u jesenjem izveštaju objavila i Svetska banka (SB). Govoreći o tim procenama, Đurović je saopštila da je ova godina teška i puna izazova.

“Zdravstvena kriza je bez presedana, i struktura naše ekonomije, u odnosu na region, je da mi imamo najviše usluga koje su podložne promenama na međunarodnom tržištu. Trećina našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) je iz sektora turizma i transporta, isto toliko i zaposlenosti. Za razliku od Srbije gde je 25 odsto industrija“, rekla je Đurović Televiziji Crne Gore.

Država je, kako je ocenila, uradila sve šta je mogla.

“Povećavala je rebalansom kapacitet za zaduživanje i povećala reakcije prema građanima i privredi, onoliko koliko su kapaciteti budžeta dozvoljavali“, objasnila je Đurović.

(IN4S, RTCG)