Црна Гора: Одржане нове литије и молебани против Закона о слободи вероисповести; Митрополит Амфилохије: Они који песницима забрањују улазак у Црну Гору потомци су оних који су срушили цркву Петра Цетињског на Ловћену

 У градовима широм Црне Горе и вечерас се одржавају молебани и литије у знак протеста против усвојеног Закона о слободи вјероисповијести.

На улицама Подгорице и вечерас је огроман број грађана који учествује у литији за одбрану светиња.

 Свештенство је поручило да је вечерашње окупљање у Подгорици најбројније до сада.

Поздравили су бројне ходочаснике који су из раних крајева Црне Горе у Подгорицу стигли пешице, као и породицу Радомировић које је стигла из Каменара код Херцег Новог.

Пре литије, у Подгорици је у Храму Христовог васкрсења одржан молебан испред којег се окупило на десетине хиљада грађана. Грађани су ове недеље дошли организовано из Зете, од манастира Дајбабе одакле је литија кренула у 15:30 часова.

Вечерашњу литију улицама Подгорице и назад до Саборног храма предводи архимандрит Сава(Јањић), игуман манастира Високи Дечани.

Митрополит Амфилохије на челу литије у Рисну

Више литија одржавају се вечерас у Херцег Новом, а сви се саборно окупљају пред манастиром Савина. У крсном ходу и овог пута је велики број вјерника. Са вјерним народом су у литији са Пода предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и градоначелник Требиња Мирко Ћурчић.

Централна литија кренула је са Топле гдје је претходно служен молебан. Молебану и литији присуствује Данијела Ђуровић, потпредсједница Општине Херцег Нови.

Јадна је држава Црна Гора која се плаши песника

Јадна је држава и Црна Гора ако се плаши песника, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уручујући орден члану групе „Београдски синдикат“.

Члановима ове групе, који су снимили песме „Догодине у Призрену“ и „Свиће зора“, посвећене одбрани светиња на Косову и Метохији и у Црној Гори, забрањен је улазак у Црну Гору. Феђа Димовић, Блажо Вујовић и Бошко Ћирковић враћени су са граничног прелаза Добраково и подгоричког Аеродрома, али је Александар Протић успео да уђе у Црну Гору и прими грамату и орден са златним ликом светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Нико тако није написао величанствене песме о Црној Гори као Матија Бећковић, јесте изразио и тугу своју због Црне Горе која је била и која нестаје. То је тачно, то је чињеница, али све што је написао је истина

„Црна Гора, која је огњиште великих песника и светаца Божијих, великога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, та Црна Гора се уплашила од песника. Зато је забранила и долазак највећем песнику после Његоша у Црној Гори, Матији Бећковићу. Он је опасан по својим песмама. Нико тако није написао величанствене песме о Црној Гори као Матија Бећковић, јесте изразио и тугу своју због Црне Горе која је била и која нестаје. То је тачно, то је чињеница, али све што је написао је истина“, рекао је митрополит.

Говорећи о томе да је Бећковић писао на ровачко-морачком дијалекту, владика је казао да је сада црногорски дијалекат проглашен за језик. По његовом мишљењу „ваљда је страх за тај језик измишљен, који је сада завладао у Црној Гори, разлог да се плаше песника“.

Истакао је да су ови који забрањују песницима улазак у Црну Гору потомци оних који су срушили цркву Светога Петра Цетињскога на Ловћену, оскрнавили мошти Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца и ухапсили га.

„Обурдавајући цркву са Ловћена обурдали су Црну Гору“, оценио је митрополит Амфилохије и додао да Црна Гора не може нестати јер је она саграђена на богољубљу и братољубљу:

„Сви који су у Црној Гори кроз векове ходили светим путем Божијим су усправљали овај народ и данас из те усправљености народ је кренуо да прославља име Божије улицама у миру и љубави, радости и братској слози и слободи.Тако су и ови млади људи из „Београдског синдиката“ кроз те своје јесме певали веома опасну песму за Црну Гору, која није ништа друго него поновљени тестамент и химна краља и господара Црне Горе Николе Првог Петровића“, рекао је Амфилохије.

Уручујући награду, он је додао да је у Црној Гори „васкрсао народ“ и да је „кроз његово буђење и наша Црква на овим просторима постала један од најзначајнијих духовних центара не само нашег народа, него свеукупне Европе и света“.

Ови молебни и благословене литије то је нешто јединствено што се данас догађа у свету. Народ масовно излази на молитву Господу, Пресветој Богородици у знаку братске љубави и слободе

„Ови молебни и благословене литије то је нешто јединствено што се данас догађа у свету. Народ масовно излази на молитву Господу, Пресветој Богородици у знаку братске љубави и слободе. Одавно је требало и чекало се да се народ Црне Горе пробуди и да задобије слободу и ослободи се од страха“, казао је владика Амфилохије.

По његовим речима „први пут после толико времена дух који негује Црква Христова, дух љубави и заједништва, братске слоге и слободе, и страха само пред Богом, а не пред моћницима овога света, се пробудио и то је велики Божији дар“.

Ово што се дешава у Црној Гори даје велику веру и наду

Захваљујући се на награди Александар Протић је казао да му је драго што је данас са браћом у Црној Гори, и уједно изразио жаљење због одсутности осталих чланова групе. Истакао је да свима њима „све ово што се дешава последњих дана у Црној Гори даје велику веру и наду“.

Литија у Колашину

Након молебана у цркви светог Димитрија Колашинци су још једном литијом градским улицама показали неслагање са усвајањем Закона о слободи вјероисповијести.

Прошли су улицом Миливоја Булатовића, дијелом улице Дуње Ђокић, па потом Палих партизанки, преко Трга борца, поред Општине и вратили се до цркве.

У Даниловграду је и вечерас кренула литија која је предвођена свештенством и монаштвом дошла од цркве Свете Текле до простора између Основне школе Вуко Јововић и Гимназије Петар I Петровић Његош.

Свештеник Борис Брајовић казао је да неће говорити о онима који су донијели закон, али да ће објаснити што се у последња два мјесеца дешава у Црној Гори.

"Дешава се највећа инвестиција - обнављамо Црну Гору... Све су улице преплављене и пуне... Овдје је сакупљено срце Црне Горе, и љубав", казао је он.

Рекао је да не смију дати улице, јер се неће имати гдје вратити.

"Зато смо спремили два одговора, један је: 'Не дамо светиње', а други 'Бог је са нама', а кад је Бог са нама, чега се бојимо?", казао је он.

Вечерас крст носи Мирослав Миро Станишић, црквени доброчинитељ, који дуже од двије деценије не хода због повреде кичме.

"Тренутно не ходам, не носе мене ни ове ноге, ни ова глава. Носи ме оно Божје у мени, тај оптимизам који ме тјера да идем од Савине до Сињајевине...Нема вјеру у Бога који мисли да Бог може све, вјеру у Бога има онај који мисли да уз Божју помоћ може све...

Већ два мјесеца зазвонило је изнад Црне Горе, већ два мјесеца за мене ово није Црна Гора, за мене је ово Света Гора",казао је Станишић.

Литија у Никшићу

Никшић, град Светог Василија Острошког и вечерас небом обасјан, молитвом исписан. Десетине хиљада Никшићана, у достојанственом крсном ходу, поручили да не да своје светиње.

У 18 сати у препуном Саборном храму Светог Василија Острошког је служен Молебан, а потом је у 19 сати кренула литија коју је предводио Јордан Марков из древних светиња Охридске архиепископије, из Дечана јеромонах Данило Кандић, рођени Никшићанин.

Са литије у Даниловграду

Литија у Бару

Литију у Бијелом Пољу предводи владика Теодосије

Послије молебана који је служен у цркви светих апостола Петра и Палва грдским улицама Бијелог Поља до цркве у Никољцу кренула је литија, коју је поред епископа будимљанско-никшићког Јоаникија предводио епископ рашко-призренски Теодосије.

 Обраћајући се грађанима на градском тргу Владика Јоаникије је казао да је народ, борећи се против дискриминације, сабрао у народну скуштину. 

„Овдје се прави један преседан у Црној Гори да се овај несрећни закон који је заправо безакоње и удар на правни поредак у Црној Гори, да би истом моделу шиптари Хашим Тачи и Храдинај отели српске цркве на Косову и Метохији, Високе Дечане , Пећку паријаршијују, Љевишку по истом моделу, то је договор“, казао је владика Јоаникије. 

Епископ рашко –призренски Теодосије је казао да су „наши свети владари, архиепоскопи, патријарси, знали шта може сачувати биће нашег народа“.

„Зато је подигнута Студеница, Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Острог, Цетињски манастир и многе наше светиње посијане по свим српским земљама. Они су знали да једино светиње могу сачувати душу нашега народа и то у најтежим временима, у ропству, страдању, а ево и ово наше време, како у нашим Крајинама, Славојнији, БиХ, на Косову и Метохији,   чега смо се држали ако не светиња . Светиње су нас сачувале и ми зато гдје год данас да живимо наше светиње не дамо другима“, поручио је епсикоп Теодсије.

Са литије у Беранама

"Нека је вјечна Црна Гора и нека је вјечно православље" - поручено је са молебана у порти манастира Ђурђеви ступови у Беранама.

 Протојереј ставрофор Драган Ристић је рекао да када би темељи овог манастира могли да проговоре, преци би казали да су поносни на своју дјецу.

"Нападају нас, кажу да на литијама има дјеце, да злоупотребљавамо дјецу. А ја има кажем, сви смо ми нечија дјеца" - рекао је протојереј Ристић.

Са молебана је још једном поновљено да је Закон о слободи вјероисповијести дискриминаторски и да народ неће дати своје светиње.

На данасњу велику литију била је чак и једна група планинара која је ноћ раније изашла на врх Ћафа приједолска на преко хиљаду и осамсто метара да би се одатле спустили у село Шекулар, и са тамошњим литијом препјешачили још око двадесет километара до града.

Ту у центру у једну су се слиле многе сеоске литије, па се главна литија протезала од манастира до улице 29. новембар.

Литија и молебан у Беранама су протекли у најбољем реду, о чему су се старали црквени редари и редовна полиција

Литија у Мојковцу

Прва литија кренула је из села Гранчарево до Цркве св. ап. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Вечерас ће молитвени ход у овом граду предводити владика Јоаникије и владика Теодосије.

Поносити Дурмиторци чувају завјет Богочовјека

Молитвени ход кренуо је испод Пирлитора ка Савином куку и Дурмитору.

Пивљани су отпочели молитвени ход од Пивског манастира и ићи ће до Плужина.

 Кренула литија од Дајбаба до Подгорице

 Литије су кренула из мјеста Убли и Жлијеби.

Величанствена Пљевља бране светиње!

(ИН4С-Вијести-Спутњик)