CIRSD-ova debata o budućnosti Evrope: Štefan Lene - Proširenje EU kao podizanje još jednog sprata na kući koja gori

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) priredio je danas u Beogradu veliku debatu o budućnosti Evrope na kojoj je bilo reči o unutrašnjim i spoljnim izazovima EU, kao i o perspektivi učlanjenja zapadnog Balkana.

Štefan Lene: Proširenje EU kao podizanje još jednog sprata na kući koja gori

Štefan Lene, saradnik fondacije “Karnegi Evropa” i bivši funkcioner EU za zapadni Balkan, ocenio je da region ima perspektivu članstva, iako su u ovom trenutku mnogi u EU skloni da to uporede sa “podizanjem još jednog sprata na kući koja gori”.

Gorući problemi EU, kao što su ekonomska i izbeglička kriza, prema njegovim rečima, predstavljaju težak izazov, ali mogu da budu rešeni uz zajedničko angažovanje i uz nemačko vođstvo.

Kada je reč o ukrajinskoj krizi, Lene smatra da je u toku proces zamrzavanja oružanog konflikta, ali da je političko rešenje još neizvesno i da umnogome zavisi od budućih poteza Rusije.

- Verujem da će u narednih nekoliko meseci doći do zamrzavanja krize na samom terenu, međutim, na političkom planu ne vidimo znakove poštovanja Minskog sporazuma, tako da će antiruske sankcije ostati na snazi. Gledano na duži rok, sve zavisi od Putina koji je svoju političku moć izgradio na dva stuba, velikom ekonomskom napretku i nacionalizmu. Za koju će se od ove dve opcije on odlučiti kad je EU u pitanju teško je reći, ali verujem da bi mogao da dođe do zaključka da mu je saradnja sa EU neophodna za dalji ekonomski razvoj. U svakom slučaju, sve je u rukama Vladimira Putina - zaključio je Lene.

Ribin Niblet: EU će morati da postane fleksibilnija

Prema mišljenju Robina Nibleta, direktora britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose “Čatam hausa”, EU će morati da postane fleksibilnija, sa državama koje će činiti njeno jezgro i drugim koje će se nalaziti oko njega.

Niblet veruje da će Velika Britanija ostati članica EU, kao i da je prerano davati ocenu da li će EU dobiti ekonomsku bitku.

- Iako se ishod bilo kog referenduma nikad ne zna, kao i što je teško predvideti kakve će okolnosti biti za godinu dana, jer i sedam dana u politici znači dosta, mislim da će Britanija ostati u EU, a očekujem da će sama EU postati fleksibilnija i bliža federalnom uređenju gde će nacionalni parlamenti biti moćniji nego sad, što će biti jedan element koji će EU činiti privlačnijom za članstvo - rekao je Niblet, dodavši da će time EU praktično postati organizovana po sistemu "koncentričnih krugova", gde će se svaka država truditi da uđe u "centralniji krug" država.

On smatra da će EU biti fokusirana na svoje susede i njihovu stabilnost u narednim godinama, kao i da je najpoblematičniji region Bliskog istoka na koji Evropa ne može da utiče.

Erik Berglof: Poslednjih godina do izražaja došle ekonomske razlike između država Evrozone, iako je članstvo trebalo da podstiče njihovu sličnost

Dekan Instituta za globalna pitanja Londonske škole za ekonomiju i politiku Erik Berglof naveo je da su poslednjih godina do izražaja došle ekonomske razlike između država Evrozone, iako je članstvo u monetarnoj uniji trebalo da podstiče njihovu sličnost.

On je ocenio da će narednih pet godina biti teške za evropsku ekonomiju, ali ne tako loše kao što mnogi misle, kao i da će članstvo u EU i dalje biti privlačno za region zapadnog Balkana u kojem se mnoge stvari ne bi dogodile poslednjih godina da nije bilo procesa proširenja.

Bivši portugalski ministar odbrane i bivši ministar spoljnih poslova Luiš Amado rekao je da članstvo u NATO nije preduslov za ulazak u EU, a u tome su se sa njim složili i ostali učesnici debate.

On je ocenio da bi evropske integracije trebalo da ostanu ključni faktor stabilnosti regiona zapadnog Balkana, kao i da je EU potreban novi impuls federalizacije da ne bi skliznula u dezintegraciju.

Luiš Amado: Ravnomerno širenje evrozone nije moguće

Bivši portugalski ministar odbrane i bivši ministar spoljnih poslova Luiš Amado rekao je da članstvo u NATO nije preduslov za ulazak u EU, a u tome su se sa njim složili i ostali učesnici debate. Međutim, kada je reč o silama koje EU vuku ka raspadu, Amado je primetio se EU ne može održati ukoliko ne dođe do neke vrste federalizacije.

- Ako se stvari odvijaju tako unutar država da jačaju radikalne nacionalne partije, onda se moramo baviti raspadom Evrope, i mislim da se dalje ne može ići bez federalizacije Unije u određenoj meri, inače bi moglo da dođe do novih napetosti - primetio je Amado, dodajući da svima treba da postane jasno da ravnomeran ekonomski rast u okviru evrozone nije moguće sprovesti.

- Treba dići ruke od te ideje - konstantovao je Amado, s druge strane ocenivši da bi evropske integracije trebalo da ostanu ključni faktor stabilnosti regiona zapadnog Balkana, kao i da je EU potreban novi impuls federalizacije da ne bi skliznula u dezintegraciju.

Na pitanje kako Srbija treba da se postavi u aktuelnoj migrantskoj krizi, Amado je rekao da po njemu Srbija treba da nastavi da prima izbeglice, budući da je Nemačka preuzela na sebe vodeću ulogu u toj krizi i već zauzela stav da ih sve treba primiti, pa je samim tim za Srbiju najbolje da nastavi da "pliva niz struju".

- Srbija sasvim sigurno, kao kandidat za članstvo, sebi ne može da priušti ponašanje poput Mađarske gradnjom nekih zidova i blokadom kretanja izbeglica i migranata - zaključio je Amado.

Vuk Jeremić predstavio novi broj časopisa "Horizonti"

Debatu su pratili ambasadori, političari, NVO aktivisti, novinari...

Debata je okupila više stotina zainteresovanih u hotelu “Metropol”, a pored ostalih prisustvovali su ambasadori Rusije, SAD i Francuske, Aleksandar Čepurin, Majkl Kirbi i Kristin Moro, bivši premijer Srbije Mirko Cvetković, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, bivši ministri u Vladi Srbije Slobodan Samardžić i Mlađan Dinkić, istoričar Čedomir Antić, programski direktor CIRSD-a i kolumnista Nikola Jovanović, profesorka Bogdana Koljević, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, kao i brojni novinari.

Moderator debate bio je predsednik CIRSD-a i bivši predsednik Generalne skupštine UN i bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je ovom prilikom predstavio najnoviji dvobroj časopisa “Horizonti”.

(Blic-NSPM)