Češki senatori ponovo odlažu usvajanje Lisabonskog ugovora?

Brisel, 30. septembra – Grupa čeških senatora bliskih predsedniku države Vaclavu Klausu podnela je juče Ustavnom sudu još jednu molbu za razmatranje ustavnosti Lisabonskog ugovora. Njihovu legalnu inicijativu Brisel ne komentariše zvanično, ali nema sumnje je da je ona ovde dočekana kao još jedan nedvosmislen pokušaj Klausa da odloži stupanje „Lisabona” na snagu što je moguće više.

Briselska administracija ocenjuje da „Klausovi Česi” (kako ovde nazivaju 17 senatora koji su podneli molbu Ustavnom sudu) na taj način kupuju vreme za narednu, po svemu sudeći konzervativnu, vladu u Velikoj Britaniji, koja je obećala referendum o „Lisabonu” kada dođe na vlast, pod uslovom da ugovor još bude izvan snage. Navodno je to Dejvid Kameron, lider torijevaca, nedavno pismeno zatražio od Klausa. Naravno, sve pod uslovom da Irci u ponovljenom glasanju u petak većinski zaokruže „da”.

Česi, međutim, tvrde da je neophodno da Ustavni sud odluči da li su naknadne garancije koje je EU dala Ircima (zahvaljujući njima za dva dana ponavljaju referendum o Lisabonu) suštinski izmenile tekst ugovora za koji je glasao parlament u Pragu. Ako jeste, oni traže novu raspravu i glasanje poslanika.

Klaus je bio veoma jasan kada je rekao da neće potpisati ugovor pre no što čuje odluku češkog suda. To niko u Briselu ne može da mu ospori niti da zbog toga prigovara, jer je, primera radi, u Nemačkoj sudska procedura okončana pre manje od nedelju dana, a Nemcima je valjda najviše stalo do „novog ustava”. Zato će lideri EU, po svemu sudeći, od Klausa zatražiti neki precizniji vremenski okvir u kojem će procedura biti okončana. Vremenska odrednica veoma je važna za Brisel, ne samo zbog trke sa britanskim parlamentarnim izborima, već i zbog ustrojstva nove Evropske komisije i tranzicije vlasti, jer na snazi je i dalje sporazum iz Nice kojim je predviđeno da jedna zemlja ostane bez komesara.

Upravo bi prema logici koju zastupa „tvrda struja” u EU Česi trebalo da ostanu bez komesara, ako se tamošnja procedura bude otezala u nedogled. Iako to možda ne bi naročito impresioniralo Klausa, on bi se verovatno našao pod snažnim političkim pritiskom u zemlji.

Pod pritiskom je očigledno i Kameron koji je danas objasnio da ako dođe na vlast neće po svaku cenu organizovati referendum. Ukoliko se okolnosti promene i Poljaci, Nemci i Česi ratifikuju „Lisabon”, a Irci u petak kažu „da” on će prihvatiti nove date okolnosti i neće tražiti referendum, kazao je Kameron, naglašavajući da želi Britaniju u EU.

Posle njegovog obrazloženja, koje je verovatno razočaralo evroskeptike, i dalje ostaju najmanje dve nepoznanice, Irci i Klaus, jer su Nemci već okončali proceduru ratifikacije ugovora, a Poljska će to učiniti odmah posle referenduma u Irskoj ako glasači kažu „da” Lisabonu.

Mnogima u Briselu već je stao dah zbog neizvesnosti koju nosi ponovljeni referendum u Irskoj. Uprkos garancijama da Lisabonski ugovor neće zadirati u tradicionalne vrednosti irskog naroda i anketama o komotnoj prednosti glasača koji će zaokružiti „da” u odnosu na suprotnu stranu, i dalje lebdi nepoznanica – za šta će glasati oko 30 odsto neodlučnih? Njihovi glasovi juna prošle godine pretegli su na stranu odbijanja ratifikacije „novog ustava”.

Takav ishod ponovo priželjkuje samo Šin fejn, političko krilo IRA, čiji lideri tvrde da je Irskoj mesto u EU sigurno bez obzira na to kakav će biti ishod referenduma, dok sve ostale stranke zagovaraju prihvatanje ugovora kao dokaz pripadnosti EU.

Još jedno odbijanje u Irskoj produbilo bi institucionalnu krizu u EU i ostavilo je u tesnim okvirima trgovinske unije, bez šanse da u dogledno vreme nastupa kao svetska politička snaga. Buduće proširenje EU ostalo bi bez legalnog osnova, Evropski parlament bez moći da donosi odluke, EU bi ostala bez predsednika i šefa diplomatije. U tom slučaju nikoga više u Briselu ne bi zanimalo šta je Klaus uradio sa svojim primerkom ugovora.

(Politika)