Чешки сенатори поново одлажу усвајање Лисабонског уговора?

Брисел, 30. септембра – Група чешких сенатора блиских председнику државе Вацлаву Клаусу поднела је јуче Уставном суду још једну молбу за разматрање уставности Лисабонског уговора. Њихову легалну иницијативу Брисел не коментарише званично, али нема сумње је да је она овде дочекана као још један недвосмислен покушај Клауса да одложи ступање „Лисабона” на снагу што је могуће више.

Бриселска администрација оцењује да „Клаусови Чеси” (како овде називају 17 сенатора који су поднели молбу Уставном суду) на тај начин купују време за наредну, по свему судећи конзервативну, владу у Великој Британији, која је обећала референдум о „Лисабону” када дође на власт, под условом да уговор још буде изван снаге. Наводно је то Дејвид Камерон, лидер торијеваца, недавно писмено затражио од Клауса. Наравно, све под условом да Ирци у поновљеном гласању у петак већински заокруже „да”.

Чеси, међутим, тврде да је неопходно да Уставни суд одлучи да ли су накнадне гаранције које је ЕУ дала Ирцима (захваљујући њима за два дана понављају референдум о Лисабону) суштински измениле текст уговора за који је гласао парламент у Прагу. Ако јесте, они траже нову расправу и гласање посланика.

Клаус је био веома јасан када је рекао да неће потписати уговор пре но што чује одлуку чешког суда. То нико у Бриселу не може да му оспори нити да због тога приговара, јер је, примера ради, у Немачкој судска процедура окончана пре мање од недељу дана, а Немцима је ваљда највише стало до „новог устава”. Зато ће лидери ЕУ, по свему судећи, од Клауса затражити неки прецизнији временски оквир у којем ће процедура бити окончана. Временска одредница веома је важна за Брисел, не само због трке са британским парламентарним изборима, већ и због устројства нове Европске комисије и транзиције власти, јер на снази је и даље споразум из Нице којим је предвиђено да једна земља остане без комесара.

Управо би према логици коју заступа „тврда струја” у ЕУ Чеси требало да остану без комесара, ако се тамошња процедура буде отезала у недоглед. Иако то можда не би нарочито импресионирало Клауса, он би се вероватно нашао под снажним политичким притиском у земљи.

Под притиском је очигледно и Камерон који је данас објаснио да ако дође на власт неће по сваку цену организовати референдум. Уколико се околности промене и Пољаци, Немци и Чеси ратификују „Лисабон”, а Ирци у петак кажу „да” он ће прихватити нове дате околности и неће тражити референдум, казао је Камерон, наглашавајући да жели Британију у ЕУ.

После његовог образложења, које је вероватно разочарало евроскептике, и даље остају најмање две непознанице, Ирци и Клаус, јер су Немци већ окончали процедуру ратификације уговора, а Пољска ће то учинити одмах после референдума у Ирској ако гласачи кажу „да” Лисабону.

Многима у Бриселу већ је стао дах због неизвесности коју носи поновљени референдум у Ирској. Упркос гаранцијама да Лисабонски уговор неће задирати у традиционалне вредности ирског народа и анкетама о комотној предности гласача који ће заокружити „да” у односу на супротну страну, и даље лебди непознаница – за шта ће гласати око 30 одсто неодлучних? Њихови гласови јуна прошле године претегли су на страну одбијања ратификације „новог устава”.

Такав исход поново прижељкује само Шин фејн, политичко крило ИРА, чији лидери тврде да је Ирској место у ЕУ сигурно без обзира на то какав ће бити исход референдума, док све остале странке заговарају прихватање уговора као доказ припадности ЕУ.

Још једно одбијање у Ирској продубило би институционалну кризу у ЕУ и оставило је у тесним оквирима трговинске уније, без шансе да у догледно време наступа као светска политичка снага. Будуће проширење ЕУ остало би без легалног основа, Европски парламент без моћи да доноси одлуке, ЕУ би остала без председника и шефа дипломатије. У том случају никога више у Бриселу не би занимало шта је Клаус урадио са својим примерком уговора.

(Политика)