Чедомир Попов: Војводина није ни географска ни политичка целина

Природно је да Војводина буде у саставу Србије, како због тога што је 70 одсто њеног становништва српско, тако и због многих историјских разлога, изјавио је историчар академик Чедомир Попов,у Новом Саду на представљању капиталног дела „Војводина”, које је фототипски објавила издавачка кућа „Прометеј”.

Попов је казао да је Војводина у суштини целина менталитета и завичајности, а не географска и политичка целина, и да стога не може бити самостална.

Војводина „не може да припадне некој другој држави, нити да буде сама држава, јер нема ни државотворну традицију нити етничку кохеренцију”, али као мултиетничка, мултиконфесионална и мултикултурна заједница природно је да буде у саставу српске државе, нагласио је Попов.

То показује и ово изузетно вредно и обимно двотомно дело Историјског друштва Новог Сада из 1939. године, које има вишеструки научни и политички значај, јер показује путеве и правце развоја овог дела јужне Паноније од праисторије до краја 18. века, истакао је Попов.

У књизи, коју је радио тим значајних историчара између два рата, на челу са Станојем Станојевићем, а после његове смрти 1938. године уредио Душан Ј. Поповић, „показано је да је простор Војводине једна отворена територија, изложена јасним кретањима, досељавањима и одсељавањима и да је то, уз њен аграрни карактер, једина појава дугог трајања која не престаје”.

Преко простора данашње Војводине, кроз историју је прошло мноштво етничких група, на њему је било много држава и режима „и у свим тим условима створен је један етнички, национални и верски конгломерат који је успео, сваки за себе, да се одбрани”, указао је академик Попов.

Он је нагласио да то потврђује да је Војводина „целина, ни географска ни политичка - него економска и духовна”, и додао да на основу тог дела може да се размишља где су корени Војводине и докле досежу њене границе.

„Корен Војводине и идеја о аутономији то је српско питање све до 1918. годин”, истакао је Попов, подсетивши да су се само Срби за то борили и то још од 1691. године, када су се први пут појавили на територији Пеште, бежећи од Турака.

Та борба је настављена кроз бурна збивања потоњих векова, у којима је тај простор увек био „периферија неких држава”, а тек од 1945. године је Војводина географски обележена целина, као северна покрајина Републике Србије, навео је Попов.

Из ових, као и касније написаних књига, проистиче, како је рекао, да је Војводина „менталитет и изразито снажно осећање завичајности”, односно осећај посебности и локал-патриотизма њених становника, макар живели у својој националној држави.

Попов је позвао нове генерације историчара да формирају тим који ће, на основу резултата својих великих претходника, завршити ово велико дело и историју Војводине довести макар до краја Другог светског рата, уколико због поштовања историјске дистанце не буду хтели да улазе у каснија политичка питања.

(Танјуг)