Čarls Kroford: Bolje da je Đinđića nasledio Čović nego Zoran Živković

Bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford otkrio je ekskluzivno za Pres tajnu o kojoj se u političkim kuloarima, ali i u medijskom prostoru spekulisalo čak osam i po godina - a to je da li je posle ubistva premijera Zorana Đinđića tražio od naših vlasti da njegov naslednik bude Nebojša Čović.

Kroford, koji je u to vreme bio ambasador u Beogradu, negirao je da je tražio da Čović bude premijer, ali je ocenio da bi za Srbiju bilo bolje da je Čović imenovan za predsednika Vlade, a ne Zoran Živković.

- To je potpuno smešno da sam tražio da Čović nasledi Đinđića. Zapanjen sam da ta priča i dalje kruži Beogradom posle toliko godina - rekao nam je Kroford, koga smo sreli na Ekonomskom forumu jugoistočne Evrope u banji Krinjica u Poljskoj.

- Ta priča je nastala na osnovu nekoliko reči koje sam razmenio sa Aleksandrom Joksimović dan-dva pošto je Đinđić ubijen. Svi iz DS su bili pod velikim stresom što je i razumljivo, ali mislim da je Joksimovićeva potpuno pogrešno protumačila ono što sam joj rekao. Ona je svojim kolegama u DS prenela kao da sam ja lobirao za Čovića. A to jednostavno nije tačno. Ali, ako me pitate da li bi Čović bio dobar premijer, mislim da bi. Njegova prednost u odnosu na Živkovića bila je što je imao mnogo više iskustva sa međunarodnom zajednicom. Čović bi sigurno uradio više za Srbiju, ali možda ima ljudi u Beogradu koji su to videli kao problem.

Srbija je trenutno na klackalici da li će dobiti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji do kraja godine. Čemu možemo da se nadamo?

- Jasno je da je Srbija u mnogim aspektima zaslužila da dobije status kandidata.

Koliko je to realno nakon neprihvatljivog uslova koji je nemačka kancelarka Angela Merkel postavila pred Srbiju - da se zarad statusa kandidata odrekne paralelnih institucija na severu Kosova?

- To što EU nema jedinstvenu politiku o Kosovu i Metohiji i pomaže i odmaže Srbiji. To je problem za Srbiju, jer bilo koja zemlja može da stavi veto na evropski proces, ali to je i prednost, jer su otvorene sve opcije. Teško je reći kakav će biti epilog, jer je Nemačka veliki igrač u EU i ako Nemačka ostane sa tako čvrstim stavom, nije lako predvideti šta će se desiti.

EU uvek najviše voli pozitivne procese, ali ako rukovodstva Srbije i Kosova pokažu da se prema svim pitanjima odnose na miran i razuman način, to je onda osnova da se krene ka definitivnom rešenju.

Srbijom provejava dilema Kosovo ili EU. Kao dobar poznavalac dešavanja u diplomatskim krugovima, može li Srbija da dobije i jedno i drugo, pošto Beograd ne odustaje od te politike?

- To zavisi od toga šta smatrate važnim. Da li više volite jabuke ili automobile. To su različite kategorije. Srbija ima razumljive istorijske i pravne razloge da brani Kosovo. I da budemo pošteni, veliki deo sveta i veliki deo svetskog stanovništva podržava stav Beograda, te se to ne može odbaciti kao trivijalna pozicija. S druge strane, postoji jasan stav u EU da kosovsko pitanje mora da se reši. EU ne želi da se dođe u situaciju da se Srbija i Kosovo međusobno blokiraju u evropskim procesima.

Kakav epilog očekujete na kraju kosovske drame?

- Znam da se iza kulisa dešava posredovanje EU, možda je to način da se dođe do kompromisnog rešenja. Zato Srbija ne mora da bude stavljena pred istorijski izbor - EU ili Kosovo. Moguće je doći do toga da Srbija dobije pomalo i od jednog i od drugog. Ali, to zahteva mirne, staložene, a ponekad čak i tajne diskusije. A njih je teško imati kada je javnost i na jednoj i na drugoj strani vrlo uzbuđena.

Hoće li Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU?

- Neke evropske zemlje očigledno misle tako, ali neke druge ne. Bio bih iznenađen da se to postavi kao formalan uslov Srbiji, jer EU nema zajednički stav o tom pitanju.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije?

- U malim količinama pohovani kačkavalj i orasnice.

Planirate li uskoro da svratite u Beograd?

- Dolazim ove nedelje u Beograd u jednu tajnu posetu.

(Pres)