Чарлс Крофорд: Боље да је Ђинђића наследио Човић него Зоран Живковић

Бивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крофорд открио је ексклузивно за Прес тајну о којој се у политичким кулоарима, али и у медијском простору спекулисало чак осам и по година - а то је да ли је после убиства премијера Зорана Ђинђића тражио од наших власти да његов наследник буде Небојша Човић.

Крофорд, који је у то време био амбасадор у Београду, негирао је да је тражио да Човић буде премијер, али је оценио да би за Србију било боље да је Човић именован за председника Владе, а не Зоран Живковић.

- То је потпуно смешно да сам тражио да Човић наследи Ђинђића. Запањен сам да та прича и даље кружи Београдом после толико година - рекао нам је Крофорд, кога смо срели на Економском форуму југоисточне Европе у бањи Крињица у Пољској.

- Та прича је настала на основу неколико речи које сам разменио са Александром Јоксимовић дан-два пошто је Ђинђић убијен. Сви из ДС су били под великим стресом што је и разумљиво, али мислим да је Јоксимовићева потпуно погрешно протумачила оно што сам јој рекао. Она је својим колегама у ДС пренела као да сам ја лобирао за Човића. А то једноставно није тачно. Али, ако ме питате да ли би Човић био добар премијер, мислим да би. Његова предност у односу на Живковића била је што је имао много више искуства са међународном заједницом. Човић би сигурно урадио више за Србију, али можда има људи у Београду који су то видели као проблем.

Србија је тренутно на клацкалици да ли ће добити кандидатуру за чланство у Европској унији до краја године. Чему можемо да се надамо?

- Јасно је да је Србија у многим аспектима заслужила да добије статус кандидата.

Колико је то реално након неприхватљивог услова који је немачка канцеларка Ангела Меркел поставила пред Србију - да се зарад статуса кандидата одрекне паралелних институција на северу Косова?

- То што ЕУ нема јединствену политику о Косову и Метохији и помаже и одмаже Србији. То је проблем за Србију, јер било која земља може да стави вето на европски процес, али то је и предност, јер су отворене све опције. Тешко је рећи какав ће бити епилог, јер је Немачка велики играч у ЕУ и ако Немачка остане са тако чврстим ставом, није лако предвидети шта ће се десити.

ЕУ увек највише воли позитивне процесе, али ако руководства Србије и Косова покажу да се према свим питањима односе на миран и разуман начин, то је онда основа да се крене ка дефинитивном решењу.

Србијом провејава дилема Косово или ЕУ. Као добар познавалац дешавања у дипломатским круговима, може ли Србија да добије и једно и друго, пошто Београд не одустаје од те политике?

- То зависи од тога шта сматрате важним. Да ли више волите јабуке или аутомобиле. То су различите категорије. Србија има разумљиве историјске и правне разлоге да брани Косово. И да будемо поштени, велики део света и велики део светског становништва подржава став Београда, те се то не може одбацити као тривијална позиција. С друге стране, постоји јасан став у ЕУ да косовско питање мора да се реши. ЕУ не жели да се дође у ситуацију да се Србија и Косово међусобно блокирају у европским процесима.

Какав епилог очекујете на крају косовске драме?

- Знам да се иза кулиса дешава посредовање ЕУ, можда је то начин да се дође до компромисног решења. Зато Србија не мора да буде стављена пред историјски избор - ЕУ или Косово. Могуће је доћи до тога да Србија добије помало и од једног и од другог. Али, то захтева мирне, сталожене, а понекад чак и тајне дискусије. А њих је тешко имати када је јавност и на једној и на другој страни врло узбуђена.

Хоће ли Србија морати да призна независност Косова да би постала чланица ЕУ?

- Неке европске земље очигледно мисле тако, али неке друге не. Био бих изненађен да се то постави као формалан услов Србији, јер ЕУ нема заједнички став о том питању.

Шта вам највише недостаје из Србије?

- У малим количинама поховани качкаваљ и ораснице.

Планирате ли ускоро да свратите у Београд?

- Долазим ове недеље у Београд у једну тајну посету.

(Прес)