Британски "Тајмс": Филм "Балканска међа" поткопава регионални мир, време да се стави тачка на пропаганду Путиновог режима

 БЕОГРАД - Британски "Тајмс" оштро је напао филм "Балканска међа", оценивши да својим приказом недавне балканске историје поткопава регионални мир.

"Тајмс" чак на известан начин позива на цензуру филма, наводећи да је "Путинов режим познат по својим пропагандним кампањама које правдају драстичне акте насиља над малим нацијама и народима без заштите" и да је "време да се на то стави тачка", јер "кад се лаж заодене у истину у опасности су живот и слобода", преносе "Новости".

Филм "Балканска међа", који је недавно премијерно приказан у Русији и Србији, говори о десанту на приштински аеродром, када је руска јединица из састава Сфора заузела аеродром Слатину непосредно по потписивању Кумановског споразума.

Филм је последњих недеља најгледанији у биоскопима у Русији и земљама Заједнице независних држава.

Како је у изјави за Спутњик рекао режисер Андреј Волгин, иако је филм инспирисан историјским догађајима, реч је ипак о уметничком делу, а у " српској линији" су коришћени и документарни кадрови.

У филму "Балканска међа" глуме Милош Биковић, Милена Радуловић, Миодраг Радоњић, Александар Срећковић Кубура, Антон Пампушни и Гоша Куценко, а у епизодној улози се појављује и Емир Кустурица.

Глумци "Балканске међе: Ћутали су док су Шиптари рушили цркве, а сад им смета истина

Глумац Александар Срећковић, који у филму глуми Албанца, припадника ОВК, каже, за "Новости", да га овакве поруке нису изненадиле.

"Није неочекивано да ће западни медији који су подржавали и оправдавали незаконити чин НАТО бомбардовања Југославије, осудити филм који приказује нашу истину, да га представљају као уношење немира на Балкан. Није "Тајмс" имао такве коментаре кад су косовски Шиптари три дана спроводили крвави пир, убијали људе, рушили православне цркве... Нису писали такве текстове кад је погођен воз у Грделичкој клисури... Ти медији су масовно подржавали бомбардовање, то је машинерија која ради свој посао", казао је Срећковић.

Срећковић подсећа да је филм базиран на истинитом догађају, али да је у питању фикција.

"Нисмо правили документарни филм. Остали смо у нивоу жанра и филм нема посебан политички став. Најмање смо се, заправо, бавили политиком. Реч је о антиратној драми, о страхотама рата, зверствима и нељудским поступцима који искачу на видело у ратним околностима. "Балканска међа" је опомена на рат, а крај носи љубавну причу и антиратну поруку", каже Срећковић и додаје: "У америчкој продукцији, у филмовима са том тематиком, увек су Србе представљали као убице и дивљаке, а у тим остварењима играле су и велике холивудске звезде. Не видим да у "Међи" има више пропаганде него што има америчке пропаганде у њиховим ратним филмовима".

Како је у изјави за "Спутњик" нагласио и режисер Андреј Волгин, иако је филм инспирисан историјским догађајима, реч је ипак о уметничком делу.

"Без обзира на тематику, филм "Балканска међа" шаље снажну антиратну поруку, поруку мира и помирења. Ово је прича о љубави, савести, жртви и подвигу. Рат је у њему приказан брутално, без улепшавања, и то је важно. Опет, с друге стране, нисмо дуго имали овакав филм. Мада је рат приказан на један суров начин, визуелно је јако убедљив и привлачан", рекао је недавно, за "Новости", Милош Биковић, најављујући филм "Балканска међа".

Радоњић: А они раде дистрибуцију...

Уз Биковића, један од продуцената и глумаца у овом филму Миодраг Радоњић, истиче да политици није место у култури и да је овакав текст у "Тајмсу" њихов избор да говоре шта желе и мисле.

"Иронија је да су партнери у дистрибуцији "Балканске међе" амерички гигант 20th Century Fox и кућа "Амадеус" из Лондона која ради дистрибуцију за целу Европу", рекао је Радоњић.

(Танјуг)