Бранко Ковачевић: „Телеком” никако не треба продати

Академија инжењерских наука Србије огласила се ових дана са старим ставом –  „Телеком” никако не треба продати. И то пред само затварање тендера и избор приватизационог саветника. Те чињенице, међутим, по оцени професора Бранка Ковачевића, председника ове асоцијације и једног од најистакнутијих представника наше техничке интелигенције, нису га одвратиле од наума да у разговору за „Политику” укаже на многе разлоге због којих садашња влада треба да одустане од продаје националне телекомуникационе компаније.

У најкраћем, штета би била неупоредиво већа од сваке суме која би се за ову компанију могла добити.

Некадашњи декан Електротехничког факултета и ректор Београдског универзитета каже да га на такав закључак наводи „мноштво старих разлога” које су он и чланови Академије сажели у четири закључка у документу који су наловили „Ставови о последицама продаје ’Телекома’”, који су доставили и влади.

Прво, по њему, та компанија је од стратешког значаја за земљу. Економске последице продаје „Телекома” биле би изузетно негативне за грађане, онемогућиле би развој телекомуникационе индустрије, а сама приватизација је незаконита.

На поновљену опаску, да су ти „ставови” АИНС-а закаснили, јер је расписан конкурс за приватизационог саветника, да се зна да продаја „Телекома” треба да се оконча до краја године, а неки знају чак и купца, Ковачевић сматра да, ипак, није касно.

Можда ће приватизациони саветник рећи влади управо оно зашта се Академија одавно залаже – није време за продају телекома. Ко зна?

Одељење електротехничких наука АИНС-а у овом документу подсећа да „Телеком” поседује комплетну телекомуникациону инфраструктуру. Кроз његову мрежу се преноси саобраћај мобилне телефоније и интернета других оператера, „Теленора” и ВИП-а. СББ и „Орион”, после „Телекома” највећи фиксни оператери, такође изнајмљују капацитете фиксне мреже „Телекома”. Ова телекомуникациона инфраструктура од огромне вредности и значаја, грађена је и унапређивана деценијама, почев од пуштања у рад првог телефона 1883. Укупне инвестиције „Телекома” само у 2013. износиле су 18,8, од тога 5,25 милијарди динара уложено је у инфраструктуру, а преостало су техничке инвестиције.

Уколико се „Телеком” прода страном купцу, сав телекомуникациони саобраћај ће пролазити искључиво кроз мреже страних компанија. Надзор и праћење саобраћаја најефикасније може да се обави у великим чвориштима фиксне мреже коју управо „Телеком” поседује.

Препуштање комплетне телекомуникационе инфраструктуре странцима угрожава виталне интересе државе, јер се саобраћај корисника тешко може заштитити. И обрнуто, уколико се „Телеком” не прода, корисници за које је важна тајност података могу комуницирати преко његове мреже, с обзиром на њену комплетност.

Међу економистима преовлађује мишљење да „Телеком” треба продати, и то што пре, јер заостаје у развоју, а и премијер је убеђен да је сада прави час. Очекује „највећу цену у историји коју је ’Телеком’ могао да добије”.

– Колико год да се буде добило, ако се прода, штета ће бити неупоредиво већа – тврди Ковачевић. – Поред тога, ако га прода, нереално је очекивати да ће Србија моћи да утиче на цене, ниво инвестиција и квалитет услуга, а тиме и на заштиту грађана.

Ако се „Телеком” прода, оператери ће бити вођени само профитом. Успостављање брзог интернета у сиромашним општинама и селима нема економског смисла. За државу има смисла и у свим плановима се предвиђа развој сиромашних крајева и села улагањем у њихову телекомуникациону инфраструктуру. За државу има смисла и да задржи већи број запослених који ће учествовати у развоју инфраструктуре и обезбеђењу квалитетнијих услуга, јер се држава не води искључиво профитом, тако да политиком цена „Телекома” може да обезбеди приступачност оних услуга које су важне за грађане.

„Телеком” је једина компанија која, поред СББ-а, може да обезбеди симултани пренос великог броја телевизијских канала, јер фиксна мрежа има знатно веће капацитете од мобилне. Ако се „Телеком” прода, држава неће моћи да спречи иностране групе да потпуно контролишу медијски садржај, а њихови интереси се не поклапају са интересима грађана Србије, а некад су и директно супротстављени.

Када је реч о економским последицама, продаја „Телекома” омогућила би одливање великих средстава из Србије, даље смањење броја радних места, плата и пензија, повећање буџетског и спољно-трговинског дефицита.

Ако се „Телеком” прода, уследиће велико отпуштање радника. При продаји телекомуникационих оператера у региону отказ је добило 50 одсто запослених. У „Телекому” ради 9.088 запослених, од тога око 3.000 инжењера, углавном електроинжењера и машинских инжењера и 4.500 техничара. У компанијама у његовом власништву ради још 4.150 запослених. Такође, велики број инжењера и техничара који раде за добављаче и подизвођаче „Телекома” губиће послове које ће нови власник пребацивати у иностранство. Страни купац може несметано да извлачи новац из „Телекома” кроз иностране подизвођаче и добављаче да би смањио издатке за порез. Смањење броја запослених у области телекомуникација донеће нове губитке у буџету.

Ако „Телеком” пређе у туђе руке, тврде стручњаци из ове области, неће бити ништа од развоја и производње у области информационо-комуникационих технологија, у којој Србија и сада може много. Продајом „Телекома” праћење нових технологија, планирање и пројектовање телекомуникационих мрежа и избор опреме потпуно се селе у иностранство.

Тако би се смањио ниво знања домаћих стручњака, а они најбољи ће одлазити у иностранство, јер ће ниво посла овде бити везан само за техничку подршку. 

Александар Микавица 

(Политика)