Бранко Ковачевић: Студенти су направили народни покрет о ком је Вучић сањао, само што се он сад љути

 Председница Скупштине Србије Ана Брнабић саопштила је да су измене Закона о високом образовању, којима су студентима школарине умањене 50 одсто, а професорима повећане плате. Испуњење 4. захтева студената, до кога би дошло када се наведене измене нађу пред Скупштином, некадашњи ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић не види као победу универзитета.

Председница Скупштине Ана Брнабић саопштила је да је постигнут договор о нацрту измена и допуна закона о високом образовању који би, након процедура које треба да прође током идуће недеље, требало да се нађе на дневном реду редовног заседања Народне скупштине 4. марта.

Две најважније ствари које су договорене у оквиру повећања буџета који су тражили студенти у оквиру 4. захтева јесте да се школарине студената умање за 50 одсто кроз рефундацију, као и то да се плате запослених у високом образовању повећају за 16 одсто.

Некадашњи ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић за Н1 каже да универзитети осим плата имају и друге проблеме попут материјалних трошкова, те да ово не види као победу универзитета.

„Држава није надокнађивала те материјалне трошкове, била је обавеза до 60 одсто, а то је неком било 10, неком 8, неком 12 одсто, зависно од њихових сопствених прихода. Значи кад се ради о квалитету наставе, врло су битни материјални трошкови, како ћете да унапређујете наставу, какав је квалитет наставе, какви су услови за студирање, да не говорим посебно о студентским домовима, смештају студената, исхрани и тако даље. Значи има ту још пуно проблема да се решавају и морају да се реше“, наводи он.

Додаје и да високо образовање није једини систем у којем постоје проблеми.

„Школски систем је интегрисан. Он иде по вертикали, крећемо од васпитача, основних школа, средњих школа, факултета. Факултети без добре средње школе не могу да буду добри као што не могу средње школе без основних школа. Тако да је исто велики проблем, нешто су просветним радницима у средњим школама повећане плате, али опет није само плата, опет су услови наставе, опет су неприлагођени програми деци, опет је целовита реформа школства“, објашњава некадашњи ректор београдског Универзитета.

„Наша деца највише знају, а најмање показују“

Истиче да смо на погрешном путу и да то најбоље показују ПИСА тестови.

„Наша деца највише знају, а најмање показују, значи да то знање није оперативно, није функционално знање и треба те програме реформисати, али не да их реформишу неки чиновници у неком министарству, те програме треба да реформишу они који изводе наставу. Који знају шта се предаје и како то изгледа“, каже Ковачевић.

Према његовим речима проблем је и то што су у министарства довођењи људи не по стручним критеријумима већ по, како каже, партијској, буразерској основи.

„Сем тога и ту су мале плате, тако да су многи људи одлазили одатле, нису били срећни ту да раде. Значи ми имамо и проблем како ћемо та министарства да направимо функционалним. Добро је што се разговара са Министарством образовања и министарком, али није добро што министарка прети да ће да смањује професорима у средњим и основним школама плате“, каже професор.

„Студенти немају поверења у институције и зато су и у блокадама“

Истиче и да то није добар пут за дијалог и није добар пут за поверење.

„То је јако лош пут, као кад нападате студенте са неким насилницима које сте послали да их дисциплинују. Онда нема поверења. Студенти немају поверења у институције и зато су и у блокадама и нису студенти једини, њихови професори немају поверења, не би их подржали. А и овај народ по Србији нема поверења. Студенти су у ствари направили тај народни покрет који је председник сањао, они су му то направили, само што се он сад љути“, каже Ковачевић.

Истиче да су садашње генерације студената све изнадиле.

„Та деца ваљају. Што се каже, ваљају деца, не ваљамо ми. Тако да увек се шалим, кажем, Електротехнички факултет добија толико добре студенте да чак и ми не можемо да их покваримо. Тако да показали су једну зрелост, показали су да су дорасли тренутку у коме живе, да схватају модерно време и да схватају шта је прави пут. Имам утисак да су озбиљно мислили кад кажу да неће да ису из ове земље, него хоће да направе државу према свом моделу“, каже Ковачевић.

(Н1)