Хроника | |||
Брајан Хојт Ји: САД сумњичаве према руском хуманитарном центру у Нишу |
четвртак, 06. јул 2017. | |
Београд -- Заменик помоћника државог секретара САД Хојт Брајан Ји изјавио да је његова земља сумњичава према руском хуманитарном центру у Нишу. Он је, у интервјуу НИН-у, рекао и да се САД не противе да Русија помаже у хуманитарним кризама и ванредним ситуацијама, али да је сумњичава према Руско-српском хуманитарном центру на аеродрому у Нишу. "Није ми познато да је хуманитарним радницима на другим местима потребан дипломатски имунитет. Због свега тога, сматрамо да Русија има друге намере с овим центром", рекао је Ји у интервјуу за недељник НИН. Ји је додао да САД због тога сматрају да Русија са тим центром има неке друге намере. "Много је јавно доступних информација, као и информација које су мање јавне, али главно питање је зашто Русија жели да направи овај центар у Нишу са дипломатским имунитетом за своје особље. Још нисам чуо добро објашњење за то", рекао је он. На питање како ће САД реаговати уколико Србија ипак одобри дипломатски статус за особље руског хуманитарног центра, амерички дипломата је рекао да је Србија суверена земља. "Ми ниједној земљи не покушавамо да наметнемо нашу вољу. Али осећамо обавезу да као партнери, што билатерално, што кроз Партнерство за мир, делимо наше анализе и савете са председником (Александром) Вучићем, са новом премијерком Аном Брнабић, да им кажемо оно што мислимо да се дешава и оно што мислимо да су ризици. То ћемо наставити да радимо али, на крају, на Србији је да одлучи", рекао је Ји. Жеља САД и ЕУ да све земље Балкана постану стабилније, регион неће достићи просек ЕУ ни за три деценије Један од најважнијих фактора на Балкану је сарадња САД и у ЕУ, а жеља нам је да све земље Балкана постану стабилније, да се развијају и да буду безбедне, изјавио је помоћник америчког државног секретара Хојт Брајан Ји у интервјуу за недељник НИН. „Ми смо ту да пружимо подршку, охрабрење, да дамо савет ако је потребан, али и повремено да позивамо на одговорност наше партнере. Када ми или наши партнери преузмемо неку обавезу, сматрамо да стране једна другу треба да држе за реч за оно на шта су се обавезале”, каже Ји.
Истиче да је један од најважнијих фактора на Балкану сарадња САД и ЕУ. „Где год су САД и ЕУ деловале заједно, радиле у истом смеру, обично је било напретка. Зато сматрам да је кључни чинилац напретка воља политичких лидера да ураде оно што треба да ураде и прихвате савет и помоћ међународне заједнице”, навео је. Покушавамо, каже, да заједно са нашим партнерима утврдимо заједничке циљеве. „Очигледно је да се не слажемо ни са једном земљом у потпуности. Али оно што смо показали на Балкану је жеља да све земље прво постану стабилније, друго, да се развијају и треће, да буду безбедне. Ти циљеви су међусобно повезани и, ако се сложимо који су кораци неопходни, до напретка ће веома брзо доћи. Видели смо, на пример, шта је било у Црној Гори, у земљи у којој је политичко руководство, вођено тадашњим премијером Ђукановићем, а затим и премијером Марковићем, донело стратешку одлуку да се прикључи НАТО и ЕУ”, навео је Ји. Неке од потеза политичких лидера на Балкану Ји назива „спорним питањима" Према његовим речима, приоритет број један мора бити економски напредак. Већина држава региона има раст од три или четири одсто годишње, али чак и са тим развојем, или развојем од шест одсто, неће достићи просек ЕУ у следеће три деценије. Не жмуримо на корупцију политичара на Балкану, а за избор лидера су одговорни грађани, каже Ји. Иначе, са малим прекидима, каријера америчког дипломате Хојта Јиа повезана је са Балканом готово две и по деценије. Из првог реда је посматрао неке од најважнијих догађаја на овим просторима - 1993. је пратио припрему Дејтонског споразума, 1999. је седео у канцеларији Хавијера Солане, из Подгорице је пратио како се раздвајају Србија и Црна Гора, из Солуна како Грчка тоне у финансијску кризу, а из Загреба како се Хрватска припрема за улазак у Европску унију. Ји је данас први оперативац америчке администрације за Балкан. У марту је у Приштини разговарао са Хашимом Тачијем, после чега је предлог за формирање косовске војске склоњен с дневног реда. У мају је посетио Македонију, након чега се Никола Груевски повукао, а Ђорђе Иванов понудио мандат Зорану Заеву. Истог месеца је у Албанији разговарао са политичким лидерима, после чега су се сви сложили да иду на изборе. На истом путовању се видео и с Александром Вучићем и Сашом Јанковићем у Београду, а недавно се вратио у српску престоницу да би присуствовао свечаности поводом инаугурације председника Србије. (Танјуг-Бета-НИН) |