Божидар Ђелић: Пре уласка у ЕУ мора се пронаћи решење за косовски проблем

Три питања су кључна да би Србија до краја године добила кандидатуру и почетак преговора за чланство у ЕУ, изјавио је за Прес Божидар Ђелић, вицепремијер задужен за европске интеграције, и додао да су то завршетак сарадње с Хашким трибуналом, испуњавање Акционог плана и напредак у дијалогу између Београда и Приштине.

- Наш циљ је да до краја године добијемо статус кандидата. Вредно радимо на томе да обезбедимо и датум почетка преговора са ЕУ, јер би то за наше грађане значило више инвестиција, више радних места и више европских фондова - додаје Ђелић.

Шта значи завршетак сарадње с Трибуналом?

- Хапшење Горана Хаџића.

А испуњавање Акционог плана?

- Кључно је усвајање још два закона - о јавној својини и реституцији. Очекујем да закон о јавној својини буде усвојен пре летње паузе у Скупштини, а закон о реституцији у септембру. Имамо још обавеза у многим секторима.

Које ће бити кључне тачке споразума Београда и Приштине на којима инсистира ЕУ, пошто тренутно има доста контроверзи?

- Уз питање катастра и слободног кретања то су царински печати унутар споразума ЦЕФТА, које је Приштина покушала да промени једнострано, а треба наћи и решење за представљање Косова на регионалним форумима.

Значи ли то да ће званичници Србије прекинути праксу да не присуствују скуповима или форумима на којима учествују представници косовских власти?

- Спремни смо да нађемо договор прихватљив за обе стране, према којем и они могу да учествују на скуповима на нама прихватљив начин, који не крши наш Устав ни државну политику.

Последњих дана поново је актуелизовано питање да ли ће Србија морати да призна независност Косова да би ушла у ЕУ, посебно после таквог става немачких парламентараца. Зашто то кријете од јавности, ако је услов?

- Имао сам у последњих десет дана пет састанака са високим званичницима те највеће европске земље. Нико од њих ни у једном моменту није постављао било какво признавање Косова као услов за улазак у ЕУ. Али, ми дугујемо истину грађанима - пре уласка у ЕУ мора се пронаћи решење за тај проблем.

Које је то решење за Србију које би нас одвело у ЕУ?

- Свима смо ставили до знања да признавање једнострано проглашене независности не може бити решење прихватљиво за Београд. Кроз дијалог који је започет требало би разговарати о свему, па и о најтежем питању, статусу. Проблем Косова није се појавио са Слободаном Милошевићем, нити је са њим нестао. То је питање које траје вековима и једино решење је оно које је прихватљиво и за нас и за Приштину, а које гарантује европску будућност свима.

Јесте ли можда са европским званичницима причали о Дачићевом предлогу о подели Косова?

- То су, као што је рекао и колега Дачић, лични ставови које су изражавали и Добрица Ћосић и многи други пре њега.

Да ли је то најреалнији исход који би био прихватљив за Београд?

- Наш Устав је јасан - Косово је део наше државе. Нама често кажу да је реалност да косовски Албанци не желе да их води Београд. То је тачно, али истина је и да неалбанци са Косова не желе да их води Приштина. И на тој бази треба кренути и пронаћи решење. Свако одбијање те реалности значи да једна или друга страна предлаже насиље као решење.

Јесте ли преузели ингеренције од шефа дипломатије Вука Јеремића у домену европских интеграција?

- Ми смо екипа. Координирам рад на ономе што је срж европских интеграција, а то су промене унутар наше земље и односи са ЕУ и земљама чланицама поводом наше европске перспективе. Мишљење Европске комисије се публикује 12. октобра, а одлука о кандидатури очекује се 9. децембра. До 12. октобра ће ме мало бити ван земље, јер морамо да довршимо овај посао, али од 13. октобра до 8. децембра ћу посетити сваку од 27 земаља ЕУ чији нам је глас потребан.

Прети ли нам још опасност од увођења виза због лажних азиланата?

- Кључна битка је на јесен, јер је прошле године после летњих одмора један број људи отишао у иностранство и после три месеца легалног боравка у тим земљама тражио азил. Велики напори су уложени и дају резултате, што се види у великом паду броја захтева за азил, на пример са 1.200 прошлог новембра на 140 у мају у Немачкој. Међутим, свесни смо да морамо да наставимо да радимо на коначном уклањању тог проблема, као и његових узрока, да бисмо сачували бели шенген.

Плашите ли се напредњака који воде европску политику?

- Не. Одређене изјаве напредњака о хапшењу Младића, као и начин на који су тражили изборе су све осим европских манира.

Имате ли амбиције да поново будете у влади?

- О томе не размишљам. Да сам пред крај сваке владе размишљао да будем и у следећој, вероватно не бих био ни у једној. Увек сам у потпуности фокусиран на резултат: укидање виза, ССП, Универзијада, научна инфраструктура. Зато сам и рекао, пре него што је Младић ухапшен, да, у случају да не добијемо статус кандидата до краја године, не бих био више у влади.

Зна ли се нешто конкретније о датуму избора?

- Избори ће бити у априлу или мају, када им је и време.

Разговарао: Ненад Чалуковић

(Прес)